U poslednja 24 sata u Srbiji je na koronavirus testirano 8.299. osoba, od čega je pozitivno 2.112 osoba, dok je od posledica virusa preminulo deset osoba.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, na respiratorima u zdravstvenim ustanovama u Srbiji nalazi se 106 pacijenta, što je 29 više nego juče.
Podsetimo, juče smo imali 11.192 testiranih osoba, od čega je bilo pozitivno čak 2.677, što je bio rekord. Juče je preminulo još devet osoba, a broj pacijenata na respiratoru porastao je na 77.
Procenat pozitivnih u odnosu na testirane, tzv. „Konov koeficijent“ iznosi 25,4 odsto.
Beograd je i dalje najveće žarište, a u poslednja 24 sata u prestonici je registrovano 1.057 novozaraženih, što je gotovo tačno polovina ukuponog broj inficiranih u protekla 24 sata, prenosi Blic.
Ono što je danas drugačije u odnosu na prethodni presek, jeste to što je Kragujevac drugo mesto prepustio Novom Sadu gde su zabeležena nova 132 slučaja infekcije. Kragujevac danas uopšte nije na listi, iako je posle jučerašnjeg preseka imao čak 230 novih slučajeva.
Na trećem mestu danas je Valjevo sa 87, koliko je bilo i juče, dok je u Nišu 50 novih slučajeva, devet više nego juče.
Iza Niša, na listi se nalaze još i Kraljevo sa 41, Čačak sa 28, kao i Bor gde je zabeleženo 27 novoobolelih. U Kruševcu, Šapcu i Prokuplju registrovano je po 26 novozaraženih, dok Zrenjanin i Smederevo imaju po 24 nova slučaja.
Požarevac i Loznica beleže po još 21 slučaj koronavirusa, dok je na jugu zemlje u Vranju potvrđeno još 20 zaraženih koronavirusom.
Nove mere donete su na sastanku Kriznog štaba koji je održan u petak, ali bi nove mogle da budu na stolu članova ovog tela već narednih dana, rekao je gradonačelnik Beograda dr Zoran Radojičić.
“Lokalni krizni štabovi mogu da donose individualne odluke, ali Beograd s obzirom na svoju veličinu te odluke donosi zajedno sa Republičkim kriznim štabom. Novo zasedanje Kriznog štaba je zakazano za početak sledeće nedelje i u skladu sa situacijom donosićemo određene mere. Jedna od sugestija je da se u ugostiteljskim objektima smanji glasnoća muzike, jer ona podstiče goste na glasno pričanje i na taj način pojačano širenje zaraze”, rekao je Radojičić.
Druga mera koja bi mogla da bude ponovo predložena, a koju svi pokušavaju da izbegnu, svakako je skraćivanje radnog vremena kafića i drugih ugostiteljskih objekata, piše Blic.
Među merama koje su donete petak je zabrana okupljanje više od pet ljudi, u zatvorenim i otvorenim prostorima, mada uz brojne izuzetke, dok su srednjoškolci i đaci iz Vojvodine dobili nepredviđeni jesenji mini raspust od 11. do 15. novembra.
“Bez obzira što može da pogodi ugostiteljstvo i turizam, trebalo bi što pre da ograničimo rad ugostiteljskih objekata od 23 na 21, ili 20 časova, a to može svaka lokalna zajednica”, rekao je pre nekoliko dana za Blic dr Branislav Tiodorović, član Kriznog štaba za borbu protiv kovida-19.
“Sa odlukom o eventualnom skraćenju radnog vremena ugostiteljskih objekata, ili njihovom zatvaranju, sačekaćemo dva-tri dana” ,rekao je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić.,
Vučić je za danas najavio više od 3.000 novozaraženih, pa ne čudi što nam veoma brzo sledi novo okupljanje Kriznog štaba.
Lončar: „Zar je problem da deset dana ne idete na koncerte, žurke…?“
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kaže da nije uteha za nas da neko u komšiluku ima više preminulih i zaraženih i krajnji je momenat za solidarnost kako bi pokušali da zaustavimo ovaj trend rasta broja inficiranih koronom.
“Zamolio sam građane da ne naprave nijedan kontakt koji ne moraju kako bi pokušali da ovaj trend rasta zaustavimo. Moramo jedno 10 dana da se pridržavamo toga, da ne idemo na rizična okupljanja. Zar je problem da 10 dana ne idete na koncerte, žurke?”, rekao je Lončar za “Pink”.
On je ukazao da od korone obolevaju ljudi između 30 i 50 godina.
“Realna je opasnost, još veća je opasnost za starije građane koji imaju udružena oboljenja. Imamo unuke koji su se zarazili i leže u jednoj sobi i zarazili su bake deke koji leže u drugoj”, rekao je Lončar i istakao da ne postoji ni jedna mera koju bi doneli i oko koje bi se svi složili.
“Zdravstveni sistem nije koncipiran tako da u njega možete da smestite celu Srbiju kada se razboli. U Beogradu je najgora situacija. Tu se ljudi najneodgovornije ponašaju. Sistem ima određenu propusnu moć koju može da izdrži, a cilj je da svaki pacijent dobije adekvatnu zdravstvenu negu”, istakao je Lončar.
“Cela Zemunska bolnica se vraća u kovid sistem, ni to nije dovoljno. Ne možemo tako u nedogled”, istakao je Lončar.
Konov apel: “Beograđani, pomozite zdravstvenim radnicima, kritična popunjenost bolnica, opterećnost ogromna…”
Epidemiolog dr Predrag Kon uputio je apel Beograđanima zbog pogoršanja epidemiološke situacije.
“Beograđani, pomozite zdravstvenim radnicima u Beogradu… kritična je popunjenost bolnica. Opterećenost je ogromna i pomoć je potrebna…”, napisao je na Fejsbuku epidemiolog dr Predrag Kon, član Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa.
“U situaciji smo kada će oboleli stanovnici Beograda morati da se eventualno upućuju na lečenje u bolnice po Srbiji… Izbegavajte gužve i mesta gde se možete zaraziti. Izbegavajte i smanjite kontakte. Vikendi su dani češćih kontakata i organizovanih zabava gde se možete zaraziti”, objasnio je dr Predrag Kon.
“Pomozimo jedni drugima! Nosite maske”, apelovao je dr Kon.
“U junu nam je bio pakao. Sad vidimo da uvek ima teže. U životu nisam radio sa težim pacijentima…”
Beograd rekordne brojeve pozitivnih slučajeva na koronavirus, a sa svih strana stižu upozorenja da se bolnički kapaciteti ubrzano pune. Između ostalog i Kliničko-bolnički centar “Dragiša Mišović” ponovo je poptuno u kovid režimu.
Načelnik Klinike za reanimaciju i anesteziologiju KBC “Dragiša Mišović”, dr Predrag Stevanović rekao je juče za RTS da “niko nije mogao da očekuje da će ovaj talas epidemije biti ovoliko teži od prethodnog”.
“Ovih dana se samo potvrdilo da uvek ima teže”, ističe Stevanović.
Stevanović kaže da se trenutno u tom kliničko-bolničkom centru leče 302 pacijenta, od toga 14 dece, 10 majki i jedna porodilja.
“Od juče, od kada smo ušli u punom kapacitetu u kovid režim, primili smo 118 pacijenata, uspeli smo samo sedam da otpustimo”, dodaje Stevanović.
Ukazao je da je u ovom talasu karakteristično da su to sada dosta teški pacijenti. “Mi trenutno imamo 57 pacijenata u jedinici intenzivnog lečenja, od toga 33 na mašini za disanje. Nisu svi intubirani, ima ih na invazivnom i neinvazivnom obliku ventilacije, ali to samo govori koliko je teških pacijenata primljeno u KBC ‘Dragiša Mišović’”, ističe Stevanović.
Kada je reč o starosnoj strikturi, navodi da su više primali starije pacijente, ali da to ne znači da nema i mlađih.
“Drugi talas, u junu, nama je bio pakao. Nisam mogao da zamislim da može nešto da bude teže. Ovih dana se samo potvrdilo da uvek ima teže i sada smo imali jedan strašan pritisak pacijenata i zato su se i ove bolnice prebacile u kovid režim. Jednostavno, ima ih jako puno i čujete stalno sirene kola Hitne pomoći”, naglašava doktor.
“Da li treba išta reći kada primite 118 pacijenata za jedan dan u bolnicu, jasno vam je onda koliko je to teško”, dodaje Stevanović.
Navodi da o kovidu 19 toliko znamo da pacijenti koji nemaju značajne simptome mogu da se leče kod kuće, ali da oni moraju da se jave u kovid ambulante. “Moraju biti registrovani, moraju se kontrolisati njihovi kontakti, jer su oni prenosioci i oni mogu da nam otežaju posao”, kaže Stevanović.
Ukazao je da u bolnicama ima mesta za teže pacijente koji uglavnom imaju jednostranu ili obostranu pneumoniju. “Da bi bilo manje tih pacijenata, moraju otići svi sa suspektnim simptomima i javiti se u kovid ambulantu”, naglašava doktor.
Mnogi ljudi se plaši koronavirusa i toga da ne završe na respiratoru, a doktor kaže da to jeste jako opasno, jer to znači da oni imaju jako tešku formu bolesti.
“Osam meseci radimo koronu i kao kovid centar i svi su lekari i sestre angažovani, ali anesteziolozi su neverovatno opterećeni, nas nema mnogo i svi su u pogonu. Radimo sa jako teškim pacijentima u najtežim uslovima gde je najveći potencijal da se zarazite i prenesete to svojim porodicama”, poručuje Stevanović.
Zbog toga je, kako kaže, važno da se svi pridržavamo mera da bismo zaštitili sebe i svoje bližnje, da bi bilo manje onih koji završavaju na respiratoru i kako bi olakšali posao i anesteziolozima.
“Taj posao je toliko težak da verujte u svojih 35 godina ja nisam radio sa težim pacijentima”, kaže Stevanović.
“Mi o kovidu već znamo dosta, u celom svetu se zna dosta, ali nas on još iznenađuje i vi možete imati pacijenta koji je sasvim dobar i on za pet minuta krene u progresiju bolesti”, zaključuje Stevanović.
Bez dočeka Nove godine na trgovima, neće biti ni klupskih žurki i koncerata, restorani možda jedina opcija
Novogodišnje i božićne praznike ćemo, po svemu sudeći, provesti u svojim domovima pošto je sve izvesnije da tradicionalnih dočeka na trgovima u Beogradu, ali i drugim gradovima širom Srbije, ovoga puta – neće biti.
“Ove godine neće biti organizovana tradicionalna manifestacija za decu ispred Hrama Svetog Save „Božićno seoce”. Isto tako neće biti ni onih kućica u centru grada, ali ćemo obezbediti da preko nekih televizija bude prenos dočeka Nove godine. Organizovaćemo jedan zanimljiv program na nekoliko lokacija gde će, između ostalog, mladi muzičari pevati pesme o Beogradu, ali bez publike. Imaćemo i vatromet u ponoć, ali neće biti masovnih okupljanja “, rekao je juče zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, piše Blic.
Kako je dodao “vodiće se računa da ljudi ne budu zaraženi, sve će biti prilagođeno situaciji”.
“Neće biti masovnih okupljanja, bilo bi suludo da Grad to organizuje”, dodao je Vesić.
Zbog epidemije korona virusa ove godine će izostati tradicionalni koncert ispred Doma Narodne skupštine (ranije na Trgu republike) koji je uvek okupljao desetine i desetine hiljada Beograđana, ali i turista iz svih krajeva planete.
S obzirom da je trenutno na snazi zabrana okupljanja više od pet osoba na otvorenom i zatvorenom, te da je teško verovati da će situacija biti bolja za nešto više od mesec i po dana, u novu 2021. ćemo po svemu sudeći ući u “kućnoj varijanti”.
Ostaje da se vidi šta će biti sa eventualnim dočecima po restoranima koji trenutno mogu da rade do 23.00 časa, pa i da imaju više od petoro gostiju, pod uslovom da poštuju druge propise, pre svega o držanju distance među posetiocima.
Klupske žurke i koncerti skoro sigurno će biti zabranjeni, bez obzira što su neki klubovi već rezervisali i pevače, pa čak i preko interneta nude rezervaciju mesta za doček.
Direktor Kliničkog centra: Situacija sa kovidom-19 nepovoljna, kapaciteti skoro popunjeni
(Beta) – Direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin izjavio je da je situacija u vezi sa kovidom-19 vrlo nepovoljna i izuzetno nestabilna, a da je na Infektivnoj klinici KCS popunjeno 90 odsto kapaciteta.
“Bolnički kapaciteti su pretrepani, u bolnici na Zvezdari smešteno je 395 pacijenata, Bolnica “Dr Dragiša Mišović” smestila je 331-og”, rekao je Ašanin na RTS-u i objasnio da je najveći broj zaraženih u prvom talasu u jednom danu bio 445, u drugom 467, a juče je taj broj bio “pet puta veći”.
Direktor KCS je dodao da se ostale klinike tog kliničkog centra neće pretvarati u kovid bolnice jer moraju da leče veliki broj “nekovid” pacijenata.
Ašanin je pohvalio ubrzanu izgradnju bolnice u Batajnici, ali i istakao da nije dovoljno izgraditi zgradu i uneti opremu, već u bolnici treba da rade kvalitetni i iskusni medicinski radnici.
“Blaža slika, manje problema, ređe napada organe”: Direktor “Tiršove” o razlikama kod dece i odraslih kod koronavirusa
“Treći talas korone ozbiljno je uzeo maha, veliki je broj novozaraženih svakog dana u Srbiji i cilj nam je da smanjimo cirkulaciju kroz bolnicu kako bi se smanjila mogućnost zaražavanja zdravstvenih radnika i dece”, kaže dr Siniša Dučić, v. d. direktora Univerzitetske dečje klinike Tiršova.
Istakao je da u ovom trenutku nema kovid pozitivne dece.
“Ima troje dece koja su primljena i koja čekaju rezultat testa. Svako dete koje se primi na kliniku zbog drugih bolesti, a ima neki od znakova kovid infekcije, kao što su visoka temperatura, bol u grlu, kašalj, testira se i u najvećem broju slučajeva budu negativni i potom se smeste na odeljenje kome pripadaju”, objasnio je on.
Kako dodaje polako raste broj “običnih” virusa koji uzrokuju respiratorne infekcije, ali je to uobičajeno za ovo doba godine. Srećom, gripa još nema, kaže.
Doktor Dučić je objasnio i šta karakteriše treći talas korona virusa kod dece.
“Kod pacijenata koji prolaze kroz “Tiršovu” ne vidimo suštinsku razliku u odnosu na dva prethodna talasa. Nema neke bitne razlike ni u broju dece za koju sumnjamo ili utvrdimo da imaju kovid 19. Moram da naglasim da se pacijenti sa znacima kovid infekcije, koji zahtevaju hospitalizaciju, upućuju u KBC “Dr Dragiša Mišović”, koji je odlukom Republičke stručne komisije za pedijatriju određen da bude ustanova za hospitalizaciju kovid pozitivne dece, a “Tiršova” i Institut za majku i dete su predviđeni za lečenje najtežih pacijenata koji zahtevaju respiratornu potporu”, pojasnio je on za Kurir.
Kada je reč o deci na respiratoru takvih slučajeva sada nema.
“U prvom talasu je bilo nekoliko slučajeva i svi su odlično prošli! Imali smo jednog aktivnog kovid pacijenta, četiri komplikacije kovida i novorođenče pozitivne majke. Čim se žena porodila, beba koja je imala urođenu anomaliju morala je na respirator i sve se dobro završilo”, rekao je on i dodao da je klinička slika kod dece sada ista kao i ranije i da se retko javljaju teže forme korona virusa.
Doktor je objasnio i da korona kod dece ređe napada druge organe u poređenju sa odraslima.
“Većina dece ima blagu sliku infekcije gornjih disajnih puteva, a to je curenje nosa, kašljucanje… Srce, bubrezi, jetra, centralni nervni sistem su retko zahvaćeni”, rekao je on i dodao da deca nemaju problem s koagulacijom kao većina odraslih.
Kada je reč o terapiji koja se primenjuje kod dece dr Dučić kaže da “nema kauzalne terapije”.
“Ublažavaju se simptomi, odnosno daje se simptomatska terapija. Vitamin D3, cink i vitamin C se savetuju kao podrška imunosistemu, slično kao kod odraslih, ali su doze prilagođene dečjem uzrastu”, objasnio je on.
PRETPLATI SE NA NEDELJNIK
AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.
din.26.000 11.999
Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 6.058 3.999
Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.
din. 12.116 7.500
Tagovi
