U poslednja 24 sata na koronavirus je u Srbiji testirano 8.670 osoba, novozaraženih je 170, dok su preminule 3 osobe.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, na respiratorima u bolnicama širom države nalaze se 46 pacijenta, što je za šest manje nego juče.
Broj novozaženih već danima se kreće između 100 i 200, na bolničkom lečenju sada je oko 1.200 pacijenata.
Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević izjavila je da će Krizni štab u narednom periodu razmatrati produženje radnog vremena ugostiteljskih objekata na otvorenom prostoru.
„Epidemiološka situacija je sada mnogo bolja, ali virus je i dalje tu. Ono što nas brine je preveliko opuštanje naših građana“, rekla je Kisić Tepavčević u emisiji „Jutro“ na TV Prva.
Govoreći o popuštanju mera, odnosno o početku ponovnog rada bioskopa i pozorišta od ponedeljka, Kisić Tepavčević je rekla da takva odluka nije doneta prerano, odnosno ad hoc i da je razmatran čitav niz parametara.
„Ono što sam videla u medijima je da se ističe dozvoljeni broj ljudi od 500 posetilaca u tim ustanovama, ali napominjem da je to isključivo za one prostore čiji su kapaciteti veliki i koji mogu da omoguće razmak od metar i po među posetiocima“, rekla je Kisić Tepavčević.
Ona je naglasila da bi primena preventivnih mera, poput nošenja maski i održavanja distanca, morale da postanu naša rutinska praksa.
„Kao što obujemo cipele kad izađemo iz kuće, tako bi trebalo da stavimo i masku. Treba da prestanemo da razmišljemo o tome kao o trpljenju. Nošenje maski biće dugo na snazi čak i kad vakcina bude primenjena u populaciji“, rekla je ona.
Dr Kisić Tepavčević je dodala da je primetno da ljudi sve manje nose maske.
“Mora da bude raspodela odgovornosti i da poštujemo preventivne mere. Kaznena politika je nepopularna i primenjuje se u mnogim zemljama, ali nisam njen pobornik. Ne mislim da kazna može da bude jači motiv za maskom od želje da sačuvate zdravlje”, navela je Kisić Tepavčević na TV Prva, prenosi RTS.
Ističe da čak i ako dođe do popuštanja mera, to neće važiti i za veselja.
Smatra da je razumljivo da građane zanima da li mogu da se organizuju svadbe jer je to nešto što se planira.
“Što se tiče broja okupljanja ljudi na otvorenom je to 10. Na slavljima je favorizovano prenošenje infekcije, ljudi su se značajno opuštali. Ne možemo zamisliti svadbu s nošenjem maski, i tako će biti do daljnjeg. Svi se nadamo da će se desiti neko čudo, ne znamo kada će se desiti, ali sve je moguće”, rekla je Kisić Tepavčević.
Vučić: „Procenat novozaraženih danas izuzetno dobar. Vakcinu očekujem do kraja godine, i to je onda kraj korone…“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da će sastanak sa predstavnicima Prištine u Vašingtonu biti odloženi za 3. i 4. septembar zbog mogućnosti da se i predsednik SAD Donald Tramp uključi u njih, da je situacija sa epidemijom koronavirusa u Srbiji bolja nego u regionu, Evropi i svetu, kao i da vakcinu protiv COVID-19 očekuje do kraja godine.
“Nikada ne možete da kažete da možemo da odaheno ili da se opustimo, ali što se tiče koronavirusa u Srbiji jeste bolja situacija i u odnosu na region, Evorpu i svet”, rekao je Vučić u intervjuu u emisiji “Jutro” na TV Prva.
Podsetio je na najnovije brojke, prema kojima e 52 pacijenta na respiratorima, a dodao je i da nemamo veliki pritisak na bolnice, odnosno da je manje od 1.200 pacijenta hospitalizovano.
Istakao je da je procenat novozaraženih danas “izuzetno dobar”, te da se nada da će tako i ostati do preseka u 15 sati, preneo je RTS.
“Niži je procenat zaraženih danas nego juče u ovo vreme. I vrlo su niski procenti…”, rekao je Vučić.
“Ali moramo da budemo oprezni i dalje, ali i da nastavimo da živimo i da radimo”, dodao je Vučić, a preneo Blic.
Govoreći o vakcini protiv koronavirusa, Vučić je rekao da kada naši stručnjaci kažu da je bezbedna, tek onda stiže kod nas.
“U naredna tri meseca očekujem to, i to je onda kraj korone i sve drugo…”, rekao je on, a preneo B92.
Vučić je kazao da će bespovratnu pomoć gradskim hotelima od 500 evra po krevetu uskoro dobiti i “hoteli u manjim mestima”.
“(Beogradski hotel) ‘Kraun plaza’ ima 400 ili 500 kreveta, to je oko 350 hiljada evra. Pretpostavljam da su njihovi gubici nešto veći. Nema potrebe da to radimo s banjama ili planinskim centrima, obzirom da je njima poseta uvećana”, rekao je Vučić.
Vučić je izneo da ga zabrinjava stanje u pojedinim lokalnim samoupravama, poput Kragujevca, koje će zbog manjih prihoda morati da preispitaju rashode.
Iako je rekao da Beograd nema tih problema, ocenio da je “strahovito (ekonomski) jak”, ali da će i glavni grad morati da planira smanjenje deficita.
Rekao je da je Srbiji najmanje porastao javni dug u Evropi, navodeći primere Francuske i Španije i država regiona, a i da će Srbija imati bolje rezultate od “skoro svih evropskih zemalja”.
Verovatno će biti problema u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje zbog manje naplate poreza, kazao je predsednik.
Govoreći o predstojećem sastanku u Vašingtonu sa Prištinom, Vučić je rekao da su pomereni na 3 i 4. septembar zbog mogućnosti da se pojavi Donald Tramp “ukoliko nešto postignemo”.
On je rekao da ga “sve brine, a najviše ono što će biti tema razgovora u Vašingtonu i Briselu, a to je Kosovo i Metohija”.
Aleksandar Vučić rekao je i da izgradnja spomenika Stefanu Nemanji “nije pitanje nacionalnog naboja, već elementarnog odnosa prema istoriji”.
Vučić je rekao da ne zna ni jednu stvar koja se gradi u Beogradu, a da nije izazvala negativne komentare, i ocenio da su “uvek postojali otpor, zavist i mržnja” prema izgradnji Beograda.
Govoreći o kontroverznom spomeniku od 23 metra koji se upravo postavlja ispred zgrade ukinute Glavne železničke stanice u centru Beograda, Vućić je zapitao: “Kome bismo ga napravili ako ne Stefanu Nemanji?”.
“Ja mislim da to nije stvar ukusa, nego odnosa prema svojoj zemlji i prema svom gradu”, rekao je predsednik i ocenio da je mesto gde se spomenik postavlja “bilo ruglo”.
“I ta stara železnička stanica je obnovljena, ‘Beograd na vodi’ je sada jedno od najlepših mesta u Evropi”, ocenio je Vučić i dodao da glavni grad Srbije sada ima “lepšu promenadu od Osla ili Tel Aviva”.
Govoreći o drugim temama, Vučić je najavio da će iduće godine u Surčinu, kod novoizgrađenog auto-puta Beograd-Čačak, nazvanog “Miloš Veliki”, početi izgradnja “nacionalnog stadiona” za koji je rekao da je “nasušna potreba”.
“Ljudi (na stadion) ne dolaze samo da bi vikali i navijali – kao što sam ja radio, ljudi sada dolaze da uživaju”, rekao je Vučić i opisao planirani projekat čiju je sliku pokazao.
Najavio je da će s rukovodstvom Republike Srpske i rediteljem Emirom Kusturicom uskoro voditi “ozbiljne razgovore” o snimanju filma o nekadašnjem ustaškom koncentracionom logoru Jasenovac, “koji bi značio najviše srpskoj i jugoslovenskoj istoriji”.
Dr Radovanović: Prednost našeg siromaštva je što ćemo do dobre vakcine doći kada ona bude već primenjena na više miliona ljudi…
Epidemiolog Zoran Radovanović objavio je da bi, ako se pokaže da su neželjena dejstva ruske vakcine protiv koronavirusa neprihvatljivo visoka, takav ishod otežao prihvatanje ostalih kandidata za vakcinu.
U tekstu koji je danas objavio u listu Politiku, ali i na svom Fejsbuk profilu, Radovanović piše o ruskoj vakcini protiv koronavirusa, načinu na koji je registrovana i da li postoji opasnost od toga da se pokaže kao neuspešna.
Tekst prenosimo u celosti…
U svetu se već danima sa nesmanjenim žarom komentariše vest da je u Rusiji registrovana vakcina protiv kovida 19.
Proizvodnja takvog biološkog pretparata je ne samo delikatan i zahtevan, već i dugotrajan proces, uporediv sa maratonskom trkom. Na startu se našao trocifren broj takmičara, ubrzo se izdvojila grupa najbržih, a onda je jedan Rus, koji čak nije bio na čelu kolone, proglasio pobedu. Javile su se sumnje da je prečicom stigao do dalekog cilja, ali je sve mnogo jednostavnije. Njegovi navijači su mu na 15. kilometru okačili o vrat lovorov venac i započeli slavlje.
Za razumevanje nastale situacije potrebno je da sagledamo šestostepeni proces stvaranja nove vakcine. Na nivou bazičnih istraživanja traga se za supstancijom (to može da bude deo uzročnika ili ceo mikroorganizam, bilo mrtav ili izmenjen) koja u organizmu vakcinisane osobe dovodi do stvaranja protivtela, čime se postiže zaštita od infekcije.
Za vakcinu protiv kovida 19 korišćeno je nekoliko pristupa. Više istraživačkih timova, uključujući i ruske vakcinologe, ubacilo je belančevinu sa omotača izazivača tekuće pandemije u bezazleni adenovirus. Ubrizgan u organizam, ovaj virus tera ćelije domaćina da proizvode belančevinu koju nosi u sebi. Ona opet, kao strano telo, imitira prirodnu infekciju i dovodi do stvaranja protivtela.
To je teoretski koncept koji mora da se proveri na drugom, prekliničkom stepenu ispitivanja. Nade u testiranu vakcinu su pokopane ako eksperimentalne životinje, recimo kunići i majmuni, ispolje suviše burne reakcije ili ne stvore protivtela. Ukoliko vakcina zadovolji očekivanja na tom nivou, pristupa se kliničkim ispitivanjima, sa ciljem da se pokažu njena bezbednost i delotvornost.
Taj proces se odvija u tri faze.
Prva obuhvata nekoliko desetina, druga više stotina ili nekoliko hiljada, a treća više hiljada ili desetina hiljada ispitanika. Posle svake faze čeka se izvesno vreme, valjalo bi da prođe šest nedelja, kako bi se uočila eventualna kasna neželjena dejstva. Proizvođač pristupa četvrtom koraku, registraciji vakcine, kada je pripremio čvrste dokaze da vakcina štiti od zaraze, a da su neželjena dejstva ili odsutna ili zabeležena u obliku relativno retkom po učestalosti i blagom po izraženosti. Obimna dokumentacija predaje se odgovarajućoj ustanovi za licenciranje i mesecima se čeka da se sav materijal prouči, da se odgovori na zahteve za dopunskim razjašnjenima i da konačno stigne dugo očekivana saglasnost. Sledi masovna proizvodnja i, kao šesti korak, pomno praćenje efekata sve dok je vakcina u upotrebi. Nekada se taj poslednji stadijum uopšteno (i ne sasvim ispravno) naziva četvrtom, farmakoepidemiološkom fazom ispitivanja.
Rasprostranjeno je uverenje da je prestiž motiv za rusku hitnju, uz svesno preuzimanje rizika mogućih neprijatnih iznenađenja. Tačno je da Rusima godi vest da su, doduše kršenjem pravila igre, pretekli ostale takmace, ali taj „sportski“ uspeh je bio njihov efemeran i uzgredan cilj. Mnogo je važnija materijalna korist koju će time steći. Kada su proglasili kraj trke, sa samo 38 vakcinisanih dobrovoljaca u prvoj fazi kliničkog ispitivanja, Rusi su ekspresno registrovali svoju vakcinu. Dakle, drastično su skratili treći stepen razvoja vakcine (klinička istraživanja), zbrzali su četvrti stepenik (licenciranje) i omogućili sebi peti korak (masovna proizvodnja). Tim putem sada su pohrlili i Kinezi.
Sa već započetom proizvodnjom ruske vakcine, paralelno teče treća faza njenog kliničkog ispitivanja. Šta ako se pokaže da su neželjena dejstva neprihvatljivo visoka? Pa, sve proizvedene količine tretiraće se kao sanitarni otpad. Moglo bi se reći „nikom ništa“, ali postoji strah da bi takav ishod otežao prihvatanje ostalih kandidata za vakcinu.Kako da se mi ponašamo? Nijedan lek u Srbiji ne može da se primeni ukoliko ga ne odobri naša Agencija za lekove i medicinska sredstva. Ona je do sada po pravilu odolevala pritiscima, pa joj se može verovati. Čovek bi se osećao lagodnije ukoliko bi novu vakcinu, bilo da dolazi sa istoka ili zapada, prethodno registrovali Evropska agencija za lekove iz Londona i američka Uprava za hranu i lekove. Jedna od malo prednosti našeg siromaštva je što ćemo do dobre vakcine doći kada ona bude već primenjena na više miliona ljudi. To je najbolji prirodni eksperiment u koji se možemo pouzdati.
(Beta, Blic, RTS, B92)
Tagovi
