Država želi da se pridržava plana imunizacije i da se taj plan poštuje, poručuju iz Ministarstva zdravlja, dok se proces vakcinacije nastavlja i danas, širom zemlje. Poslednji korona presek je pokazao blagi pad inficiranih, a iz Kriznog štaba upozoravaju da još nije vreme za opuštanje. Štaviše, kako je rekao dr Kon, postojeće epidemiološke mere će ostati na snazi najverovatnije sve do Sretenja.
Brojke
U poslednja 24 sata u Srbiji na koronavirus testirano je 11.443 osoba, od kojih je pozitivno 1.839.
Potvrđeno je da je preminulo 20 osoba.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, na respiratorima je 164 pacijenata.
Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi 16,07 odsto.
„Fajzerova vakcina će u Srbiju stizati na nedeljnom nivou, do kraja februara normalizacija isporuka…“
Direktor farmaceutskog udruženja „Inovia“ Bojan Trkulja rekao je da Fajzerova vakcina stiže u Srbiju na nedeljnom nivou, kao i da će ostale vakcine koje dolaze iz farmaceutskih kompanija koje su članice Udruženja stizati u Srbiju kontinuirano.
„Kada su konkretno u pitanju vakcine koje dolaze iz udruženja čiji sam ja predsednik – dakle iz inovativnih farmaceutskih kompanija, te vakcine će stizati kontinuirano. Dakle, Fajzerova vakcina stiže na nedeljnom nivou“, rekao je Trkulj, a prenosi RTS.
„Činjenica je da je u prethodnom periodu količina bila nešto snižena, ali isto tako, tačno je da ćemo već za dve nedelje udvostručiti količine koje će dolaziti u našu zemlju, tako da će do kraja februara biti isporuka po onoj nekoj dinamici koja je bila i planirana. Očekujemo i da će sa drugima biti isto tako“, dodao je Trkulja.
Komentarišući kašnjenja u distribuciji, Trkulja je objasnio da proizvodnja tako jednog komplikovanog medicinskog proizvoda kao što je vakcina, a pogotovo modernih vakcina koje se zanivaju na biotehnološkim procesima, sa sobom nosi potencijalne fluktuacije.
„Bilo je potrebno za kratko vreme stići pre svega do bezbedne, a zatim i do efikasne vakcine u ogromnim količinama“, naveo je Trkulja.
Podsetio je da su neke od najrazvijenijih zemalja sveta investirale u razvoj i proizvodnju tih vakcina, a među njima je i Srbija.
„U skladu sa mogućnostima koje mi imamo kao relativno mala zemlja i mi smo investirali u razvoj vakcina kroz Kovaks program i to je ono što nam daje garanciju da ćemo zaista biti jedna od prioritetnih zemalja onog momenta kada te vakcine u koje smo investirali budu dolazile na tržište“, zaključio je Trkulja.
„Revakcinacija tri nedelje nakon prve vakcine, ima doze za sve…“
„Tri nedelje nakon prve doze biće revakcinisani svi koju su se vakcinisali, rekla je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević.
„Ima doze za sve“, dodala je ona, a prenosi N1.
Na pitanje zašto se ne vakcinišu svi u staračkim domovima, ministarka je istakla da je to slučaj samo tamo gde ima makar jedan aktivan slučaj zaraze.
„Ne vakcinišu se samo tamo gde je takva epidemiološka situacija da ima makar jedan slučaj i čeka se da pre dvostruke doze prođe maksimalni inkubacioni period od poslednjeg slučaja jer su tada povoljni epidemiološki uslovi. Znači, svi koji su dobili prvu dozu, dobiće i drugu nakon tri nedelje, a što se tiče staračkih domova to jeste prioritet, odnosno povoljna epidemiološka situacija“, rekla je ministarka.
Nikodijević: Rekordno na Sajmu, uskoro novi punkt za vakcinisanje u Belekspocentru na Novom Beogradu
Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević izjavio je da se danas očekuje rekordan broj vakcinisanih građana na Beogradskom sajmu, navodeći da ti to značilo da će vekcinu primiti između 7.000 i 8.000 građana.
„Svi punktovi rade s kapacitetom do 10.000 prijema dnevno. Do danas je u halama 3 i 11 vakcinisano više od 25.000 građana“, naveo je Nikodijević za TV Prva.
On je dodao da nema većih zadržavanja građana.
„Svi koji su se prijavili putem portala E-uprava biće vakcinisani. Zainteresovanost za vakcinaciju je izuzetno velika i uskoro će doći do preklapanja vakcinacije i revakcinacije, pa će nam biti potrebni duplo veći kapaciteti“, rekao je Nikodinović, preneo je Beoinfo.
On je, govoreći o revakcinaciji, najavio otvaranje novih punktova.
„Prvi punkt će biti u Belekspocentru na Novom Beogradu. To je hala koja ispunjava sve potrebne uslove i biće pristupačna Zemuncima i Novobeograđanima. U toku je opremanje ove hale, a kroz nekoliko dana će početi sa radom. Drugi punkt koji opremamo je u Borči, gde imamo novu zdravstvenu ustanovu“, precizirao je Nikodijević.
Dodao je i da očekuje da će Zavod za biocide na Banovom brdu, uskoro postati treći punkt.
Naveo je da će svi zainteresovani građani biti vakcinisani.
„Imamo 17 lokacija za vakcinaciju u domovima zdravlja, a trudimo se da sugrađani stariji od 75 godina prvi dobiju poruku i budu vakcinisani u njihovom izabranom domu zdravlja, koji je za njih pristupačniji od Sajma. Nijedan Beograđanin ne sme da ostane nevakcinisan samo zato što nije dobro informisan ili zato što nije mogao da se preveze do određenog mesta za vakcinaciju“, rekao je Nikodijević.
Radovanović: “Posle proleća 2022. mogli bi da očekujemo normalnu situaciju, ali će to zavisiti od dva faktora…”
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da 2021. godina neće biti godina kada će svet steći kolektivni imunitet na novi korona virus, a koje je iznela naučnica SZO Sumija Svaminatan početkom januara, postaje sve izvesnije.
Plan vakcinacije objavljen na sajtu Instituta za javno zdravlje Batut inače podrazumeva da do kraja 2021. vakcinu treba da dobije najmanje 20 odsto građana (oko 1,3 miliona za šta je potrebno 2,6 miliona doza).
Istovremeno stručnjaci upozoravaju i da nije dovoljno samo vakcinisati određeni broj građana već da je potrebno to uraditi u što kraćem roku, ali i da je važno da se u svim zemljama vakcinacija obavlja sinhronizovano.
Epidemiolog Zoran Radovanović takođe ističe da što više vreme protiče, veće su šanse da se virus izmeni, dodajući da pojedini proizvođači poput Moderne već prilagođavaju svoju vakcinu novim sojevima virusa.
“Kada govorimo o kolektivnom imunitetu kod nas, treba da znamo da prosto sabiranje brojeva, odnosno računica koja kaže – dovoljno je da se vakciniše 20 odsto jer se pretpostavlja da je 40 odsto već steklo prirodni imunitet, nije ispravna. Pre svega treba uzeti u obzir da će među tih 20 odsto vakcinisanih biti onih koji već imaju prirodni imunitet, a zatim i da količina antitela opada sa protokom vremena, tako da mi ne znamo da li su i u kojoj meri trenutno zaštićeni oni koji su se inficirali u martu i aprilu prošle godine”,napominje Radovanović za Danas.
On dodaje i da postoje razlike u procenama koliki procenat stanovništva treba da ima zaštitu da bi se moglo reći da postoji kolektivni imunitet pa tako vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči smatra da taj broj treba da bude 85 odsto.
Radovanović napominje i da koliki ćemo imunitet ove godine dostići zahvaljujući vakcinama zavisi od dva faktora – pre svega koliko će nam vakcina biti dostupno i kakav će biti odziv.
“Tačno je da pojedini proizvođači ne isporučuju dogovorene količine, međutim tako nešto uvek pre može da se desi onim zemljama koje nisu sklopile jasne ugovore u kojima su predviđeni penali za proizvođača koji ne ispoštuje dogovorene rokove i količine. Mi ne znamo kakve je ugovore naša zemlja sklapala i koliki je manevarski prostor ostavljen proizvođačima. Istovremeno, videli smo da je dosadašnji odziv za vakcinaciju, čak i među zdravstvenim radnicima, bio nezadovoljavajući. U najboljem mogućem scenariju, kada bismo imali zadovoljavajuću količinu vakcina i kada bi odziv bio dobar, mi bismo posle proleća 2022. mogli da očekujemo relativno normalnu situaciju”, ističe Radovanović.
Naglašava da i pored toga što vakcinacija neće zaustaviti virus ove godine ona će, zajedno sa brojem osobama koje su stekle prirodni imunitet, uticati da sledeći talas koji dođe „bude manje buran“.
Upitan o činjenici da se poslednjih dana odustalo od plana vakcinacije, po kome prve prioritetne grupe koje treba da prime vakcinu su zdravstveni radnici, osobe u kolektivnim smeštajima, stariji od 75 u opštoj populaciji i stariji od 65 sa hroničnim bolestima, Radovanović kaže da je na delu bila loša organizacija.
„Izjava predsednik Vučića da će vakcine nestati za sedam dana bio je marketinški potez koji je mnoge naterao da odu da se vakcinišu. Pri tome nije postojala nikakva organizacija, niti se pratio prvobitni plan pa su se stvorili redovi i gužve. Punktovi za vakcinaciju su postali leglo zaraze jer među onima koji čekaju sigurno ima osoba u inkubaciji bez simptoma. Tome je moralo ozbiljnije da se pristupi“, kaže Zoran Radovanović.
„Posle primanja vakcine u organizmu se javi uzbuna, ključan je sedmi dan…“: Dr Šekler o vakcinaciji i stvaranju antitela na koronavirus
Virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta Кraljevo dr Milanko Šekler izjavio je da osoba koja je primila prvu dozu vakcine treba da se ponaša kao i ranije, kao da nije primila vakcinu – da nosi masku, održava distancu.
„Dug je put od prve doze vakcine do antitela i momenta kada je postignut neki zaštitni nivo imuniteta, gde se sa velikom verovatnoćom garantuje bezbednost i da nećete imati težu kliničku sliku bolesti“, rekao je Šekler tokom nedavnog gostovanja u Beogradskoj hronici.
„Prvo se digne uzbuna, limfociti krenu na to mesto gde je aplicirana vakcina da obrađuju to što je ubrizgano, da obrađuju informacije koje se dobijaju, da vide šta je to što je strano u organizmu jer oni to prepoznaju kao nešto strano i opasno i imuni sistem počinje da odrađuje po fazama, korak po korak. Obrađuje taj antigen, šalje signale drugim ćelijama. Počinje proizvodnja antitela i mobilizacija limfocita koji se dižu, napadaju tog stranog igrača, to nešto što je tuđe u našem organizmu“, dodao je on.
Istakao je da ceo proces počinje onog trenutka kad je vakcina aplicirana, a da se ozbiljnija količina antitela proizvodi sedmog dana od dobijanja prve doze vakcine.
„Ozbiljnija količina antitela već počinje da se proizvodi od sedmog dana, desetog dana to može i laboratorijski da se dokazuje. Nakon dve nedelje već kreće da raste eksponencijalno, i negde na tri nedelje dostiže neki zavidni nivo i baš tada se, u trećoj ili četvrtoj nedelji, u zavisnosti od vakcine, dodaje druga doza kako bismo dobili isti efekat kao za prvu, samo što sada krećemo sa nivoa koji je postignut, ali on nije dovoljan da bi bio zaštita, da može da garantuje da se čovek neće inficirati“, rekao je dr Šekler.
On je naglasio da se aplikacijom nove količine antigena sada stvara drastična uzbuna u organizmu jer je njemu, kako kaže, sve već poznato i nivo antitela se drastično diže.
„Sve je već uhodano, organizam zna šta treba da proizvodi, već je sve informacije spremio i samo taj novi impuls, ta nova vakcina diže taj zaštitni imunitet i posle nekih, obično kažu, nedelju dana od druge doze, ja obično iz opreznosti kažem iz nekog ličnog iskustva ispitujući neke druge vakcine da to uvek bude ipak dve nedelje možemo da kažemo da imamo već neki zaštitni nivo imuniteta gde vam se garantuje sa velikom verovatnoćom da ste vi sada bezbedni u smislu da ne možete da se inficirate sa nekom težom kliničkom slikom“, rekao je dr Šekler.
Dr Bojat: Stalno govorimo o nekoj crvenoj zoni, ali domovi zdravlja su zona gde gori vatra
Direktor Doma zdravlja „Novi Sad“ doktor Veselin Bojat rekao je da je u Novom Sadu osnovan jedan vakcinalni punkt u kojem trenutno radi 14 timova.
„U proteklih par dana, u Novom Sadu je vakcinisano preko 18.000 sugrađana i nijedan nije imao neželjenu reakciju“, istakao je dr Bojat.
Naglasio je da u okviru vakcinalnog punkta postoje i dve ordinacije sa dežurnim ekipama Hitne pomoći koje su spremne da odreaguju ako zatreba i pripravnim vozilima.
„Preko eUprave se u prvom momentu, pre nego što je počela vakcinacija, prijavilo 25.000 sugrađana i mislim da ćemo danas ili sutra tu brojku i vakcinisati“, istakao je dr Bojat.
Podseća da su timovi Doma zdravlja pre nego što je uspostavljen vakcinalni punkt na Sajmu vakcinisali dodatnih 3.500 ljudi uključujući zdravstvene radnike i korisnike domova za stare.
Istakao je i da ga boli zaboravljanje značaja primarne zdravstvene zaštite i svih ljudi koji u tom sistemu funkcionišu.
„Stalno govorimo o nekoj crvenoj zoni. Domovi zdravlja su zona gde gori vatra. Svi pacijenti, svi sa tegobama u Srbiji su se prvo javljaji u domove zdravlja. Oni su ti koji su vršili trijažu i dijagnostiku i pravovremeno upućivali na dalje lečenje“, objasnio je Bojat.
Vučić: „Srbija do sada ugovorila 6,5 miliona vakcina, ali one neće stići…“
Predsednik Aleksandar Vučić rekao da u svetu vlada pravi rat za vakcine, ali da se Srbija bori.
On je naglasio da je Srbija platila i naručila 6,5 miliona vakcina, ali da „one neće stići jer ih nema“ i vlada, kako je rekao, pravi rat za vakcine.
„Džabe što smo platili, više niko ne poštuje ugovore. Kao da je svet udario u ledeni breg, kao Titanik i najbogatiji spasavaju sebe u skupim čamcima, a mi koji smo mali ‘udavite se zajedno sa Titanikom’, to im nije važno“, naveo je Vučić, a prenosi RTS.
„Kad sam govorio o nedovoljno solidarnosti, rekli su da sam bio oštar, sad je još gore. Ovo je rat za živote ljudi ali i rat za budućnost svake zemlje“, istakao je Vučić.
Predsednik je rekao da je Srbija, zahvaljujući prijateljstvu sa Kinom, dobila vakcine.
„Jedan običan susret sa Van Gijem u Minhenu, kada je ceo svet optuživao Kinu, ja jedini nisam, od tada je krenula podrška i povodom korone. Prvi smo od celog sveta dobili milion, niko nije, mi smo dobili. Za to su zaslužni građani, koji su podržali ozbiljnu, odgovornu politiku, koji su znali da je potrebno da budemo otvoreni u svetu“, rekao je Vučić.
Dodao je da je imao sastanak sa ambasadorkom Kine Čen Bo. „Bukvalno sam molio i, znajući predsednika Sija, pre maja, juna dobićemo značajne količine vakcina iz Kine, i ako bude iznenađenje, u februaru. Ja sam skeptik ali se borim“, naglasio je Vučić.
Predsednik je rekao da je pre nekoliko dana stiglo 11.700 vakcina „Fajzera“, pa još 10.000, i najavio da u narednih nekoliko dana stiže još dva puta po 25.000 doza ruske vakcine.
Do sada su, navodi predsednik, vakcinisana 319.504 građanina Srbije. Dodaje da je druga vakcina za njih obezbeđena.
Dr Kon: „Do Sretenja ne popuštati mere…“
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje zaraze kovid-19 dr Predrag Kon je izjavio da je juče došlo do blagog skoka zaraženih.
„Jeste da je jedan dan, ali ako se ponavlja nekoliko puta moglo bi se reći i da je blagi porast. Virus se ne da, ne spušta se. Imamo informaciju o tome da je prisutan i novi soj, koji ima nešto veći potencijal. Škole su nam počele, to nije pokazatelj, ali je činjenica i da se podaci dobijaju kasnije. Vidi se sada zašto smo govorili da ne treba popuštati mere. One ne mogu da se porede sa daleko restriktivnijim merama u EU. Čak i u tim zemljama gde je počela da dominira britanska varijanta virusa, tamo čak ni to ne uspeva ili vrlo teško uspeva“, rekao je dr Kon.
Vakcinacijom, kako je istakao, istovremeno pravimo veliki zid i barijeru.
„Krajnje dobro radimo, zaista smo na visokom mestu u Evropi po vakcinisanosti u odnosu na broj stanovnika. Nema sumnje da smo na pravom putu. U ovom stanju treba opomenuti sve da je virus i dalje u cirkulaciji. Nošenje maski i prilikom čekanja za vakcinaciju je bitno jer i tu može doći do zaražavanja. Učinjeno je sve da se to spreči“, naveo je dr Kon.
Prema njegovim rečima, spremne su vakcine i za drugu dozu.
„Važno je da se taj proces nastavi i bilo bi veoma značajno da nemamo zastoj u snabdevanju i da održimo ovaj trend povećavanja zainteresovanosti za zaštitu“, napomenuo je dr Kon.
Naglasio je da je zadovoljan odzivom građana.
„Ako se ovako održi doći ćemo do te barijere. Vakcinacijom do milion ljudi štitimo živote, a kasnije, kad počnemo i više da se vackinišemo onda ćemo postupno početi da isterujemo virus sa ovih prostora. Svestan sam potpuno koliko je to ozbiljna izjava. Taj broj, ako dostignemo tu vakcinisanost, onda taj virus nema gde da se zadržava. Pojavljivaće se svakako, ali neće imati snagu da razvije epidemiju“, istakao je Kon.
Ni u kom slučaju, dodaje, nije realno popuštanje mera.
„U ovoj situaciji ne bi smelo. Mi jesmo počeli da o tome raspravljamo koji bi kriterijumi trebalo da budu da se uopšte o tome priča. Daleko smo od tog kriterijuma. Popuštanje mera što se tiče medicinskog dela Kriznog štaba ne bi trebalo da bude na redu“, napomenuo je epidemiolog.
Nije svejedno, kako je rekao, da li je radno vreme dva sata duže.
„Za sada, bar do februara, nadam se da neće da se menja. Posle toga mislim da do Sretenja ne bi trebalo ništa da se menja“, istakao je dr Kon.
Tagovi
