U poslednja 24 sata u Srbiji je na koronavirus testirano 23.903 osoba, od kojih je pozitivno 7.190 dok je, nažalost, 51 osoba preminulo.
Na respiratorima je 269 pacijenata.
Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi 30,07 odsto.
Zaključak sednice Kriznog štaba (uz ogradu medicinskog dela): “Nema novih mera, isključivo vakcinacija…”
Nakon sednice Kriznog štaba za borbu protiv koronavirusa premijerka Srbije Ana Brnabić istakla je da je epidemijska situacija u Srbiji juče i danas nešto bolja iako su brojke i dalje tako velike da to ne izgleda tako.
“Medicinski deo Kriznog štaba je zahtevao da usvojimo mnogo restriktivnije mere nego što trenutno postoje. Na današnjoj sednici je traženo uvođenje kovid propisnica, ali i zatvaranje, odnosno skraćivanje radnog vremena ugostiteljskih objekata u trajanju od 10 dana”, rekla je Brnabićeva nakon sednice Kriznog štaba.
Premijerka navodi da je lična odgovornost najvažnija u ovom trenutku.
“Razgovarali smo dugo o tome, ja i dalje smatram da bi ove mere dovele do toga da se svakako brže smanji broj zaraženih, ali bi takođe dovele do toga da ponovo stane imunizacija. Vakcinacija sada ide, jer su ljudi shvatili da je to jedini način za suzbijanje bolesti. Odlučili smo, uz to da bude jasno šta je tražio medicinski deo križnog štaba, složili smo se da nastavimo ovako kako je do sada, i da je glavna mera vakcinacija i samo vakcinacija”, istakla je premijerka Srbije.
Kako je rekla, “krajnja mera je samo i isključivo vakcinacija.
“To je zaključak Kriznog štaba, uz ogradu lekara iz Kriznog štaba”, istakla je Brnabićeva.
“Znam da kada uvedemo restriktivne mere, broj će pasti, ali onda te mere moramo da opustimo. i ponovo će se podići taj broj. Onda ćemo ponovo uvoditi restriktivne mere”, dodala je Brnabićeva.
Kako je navela, mi imamo odgovor, a to je vakcinacija.
“Korona postoji, naši medicinski radnici se svaki dan bore, a vakcine imamo. Nažalost, za sve ostalo moramo da platimo cenu. Ja verujem da će se ljudi vakcinisati, da bismo postigli kolektivni imunitet, i da stavimo tačku na ovo”, rekla je Brnabićeva.
Upitana da li ima utisak da su građani izgubili poverenje, i da je odgovor na to da neće da se vakcinišu.
“Imate ljude koji ga nisu imali, koji su ga imali pa izgubili, ili ga nisu imali pa danas imaju. imate raznih ljudi. Nije Krizni štab napravio vakcinu, napravile su ih farmaceustke kompanije. Ljudi veruju u vakcinaciju ili ne veruju”, istakla je Brnabićeva.
Kada je reč o kovid propusnicama, premijerka je istakla da se “mnogo o tome razmišljali”.
“Imamo ih spremne, i moguće je da ćemo doći do toga da ih uvedemo u jednom trenutku. Ja znam šta će se desiti kada ih uvedemo. To je da kada ih uvedemo, ne možemo da ih iskontrolišemo”, rekla je premijerka Srbije.
Podsetimo, uoči same sednice, epidemiolog Branislav Tiodorović rekao je da će se na Kriznom štabu opet analizirati sve mere.
“Mora biti mnogo više angažovanja u promovisanju vakcinacije”, istakao je Tiodorović.
“Može biti da ćemo tražiti skraćenje radnog vremena, da bude manje kontakata da bi se manje ljudi zaražavalo”, rekao je Tiodorović.
Popović: "Ne bi trebalo da bude dileme oko obavezne vakcinacije zdravstvenih radnika"
Dragoslav Popović, međunarodni konsultant za javno zdravlje i imunizaciju, istakao je da je važno da se iskoristi situacija što se ljude plaše virusa, kako bi se motivisali da se vakcinišu, jer je to jedino rešenje.
"U početku smo imali situaciju u kojoj su dve grupe bile dominantne kada je reč o strahu od vakcinacije. Jedna je bila: mali ili nizak strah od bolesti, potcenjivali smo bolest kao takvu. Vidimo da su bilteni preminulih od kovida na dnevnom nivou veći nego za vreme rata 90-ih godina", upozorava Popović, a prenosi RTS.
Dodaje da je problem i to što ljudi i dalje postavljaju pitanja o bolesti.
"Drugi deo njihovih problema, bojazni vezan je za to što misle da je rizik od vakcine veći od rizika od bolesti. Oba su mitovi, na tome treba da se radi", objašnjava Popović.
Naglašava da treba da primenimo kombinovane mere.
"Vakcinacija da, ali isto tako znamo da vakcinacija traje. Na individualnom nivou ako primite jednu dozu, treba da sačekate par nedelja pre nego što ćete primiti drugu. Nemamo čarobni štapić da vakcinišimo 50 odsto ljudi koji se nisu vakcinisali", kaže Popović.
Ističe da imamo načina da uvedemo kombinovane mere, da ubrzamo vakcinaciju i da uvedemo druge mere koje su isto efikasne, a koje nisu usvojene.
Kaže da je treća doza vakcine važna, jer osobama kojima je zdravlje narušeno, a koje su primile vakcinu pre šest meseci, imunološki odgovor slabi, te da im je potrebna buster doza.
"Iz istraživanja se vidi, međutim, da oni koji su vakcinisani, neće imati problem sa trećom dozom. Velika većina će se vakcinisati", objašnjava Popović.
Govoreći o vakcinaciji dece, Popović kaže da je ona počela, ali da deca nisu u velikom broju vakcinisana.
"Svaki prosvetni radnik koji je vakcinisan, ako nosi masku, potpuno je bezbedan, ne dovodi u opasnost ni sebe, ni svoju porodicu, decu u svom okruženju", navodi.
Dodaje da roditelji i nastavnici očekuju da škola vodi računa o bezbednosti đaka, te da je najvažnije da deca ne idu u školu ako imaju simptome bolesti da ne bi širili virus.
Govoreći o vakcinaciji zdravstvenih radnika, kaže da ne bi trebalo da razmišljaju da li da se vakcinišu.
"Zdravstveni radnici i obavezna vakcinacija: o tome ne bi trebalo da bude uopšte dileme, ne samo zato što su izloženi većem riziku od bolesti, nego treba da daju i lični primer i tako motivišu pacijente i ljude iz svog okruženja da se vakcinišu", zaključio je Popović.
Tagovi
