Koronavirus ne posustaje. Šta više, širi se do sada nezabeležnom brzinom, a zdravstveni sistem balansira između improvizacije i samoodržanja. O problemu popunjenih bolnica i zašto Beograđani moraju da se leče u Niškoj banji, lekari govore svakodnevno.
Kako smo mogli da čujemo od doktora Predraga Kona – svakodnevno su i upozoravali da bi trebalo uvesti nove mere. Uzalud. Nekome je bilo potrebno vreme da razmisli.
Sada se suočavamo sa crnim rekordima i strepimo od svakog preseka.
Poslednji brojevi
U poslednja 24 sata u Srbiji je na koronavirus testirano 21.569 osoba, njih 7.606 bilo je pozitivno, dok je od posledica COVID-19 preminula 51 osoba.
Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja i Instituta „Batut“, na respiratorima u zdravstvenim ustanovama širom Srbije se nalazi 243 pacijenata.
Procenat pozitivnosti, broj pozitivnih u odnosu na broj testiranih, iznosi 35,26 odsto.
Dr Janković: „Policijski čas nismo razmatrali, nije svrsishodan…“
Član Kriznog štaba Vlade Srbije za borbu protiv koronavirusa dr Srđa Janković rekao je, komentarišući današnji, kako je istakao predsednik Srbije, najteži dan od početka epidemije i strašnu brojku od 47 preminulih osoba u poslednja 24 sata (do preseka u 15.00 broj preminulih je bio 51) da smo ovakvu situaciju mogli da očekujemo kada smo videli povećanje broja zaraženih.
„Kretanje broja preminulih za brojem zaraženih nažalost kasni neko vreme i zbog toga smo, kada je krenuo da raste broj zaraženih morali da očekujemo da će to da se prevede u ove tragične brojke po pitanju preminulih“, rekao je dr Janković, a prenosi Blic.
On je gostujući u emsiji „150 minuta“ rekao da kriva još uvek raste, a da njeno „obuzdavanje“ zavisi isključivo od poštovanja mera.
„Kriva još uvek raste, a da bismo rast obuzdali, važno je da poštujemo mere. Mi smo sve vreme zagovarali pooštravanje mera, i pre nego što su ove uvedene. Ali moram da istaknem da one sve vreme postoje i one koje smo ranije imali na snazi štitile su nas u onoj meri u kojoj su bile sprovedene“, naveo je dr Janković.
„Sve mere zajedno moraju da urode plodom, svi apeli da se okupljanja svedu na 5 osoba, da se sve odloži i da se nasušni kontakti, koji ne mogu da budu izbegnut odvijaju uz fizičku distancu i nošenje maski“, dodao je dr Janković.
Kada je u pitanju skraćeno radno vreme kafića, dr Janković je istakao da poenta nije u samom skraćenju radnog vremena.
„Suština nije u tome samo da vreme bude skraćeno, nego da se i tokom radnog vremena sprovode sve ostale mere koje su na snazi“, rekao je dr Janković.
Istakao je da se određeni broj ljudi u Srbiji, ali i u čitavom svetu, oglušuje o mere, da oni imaju pravo na svoje mišljenje, ali da ne smeju da ugrožavaju živote drugih ljudi.
„Nije u pitanju kakav smo narod, u pitanju je da jedan broj ljudi, a to vidimo i u najrazvijenijim zemlajma sveta, ovo nije shatio ozbiljno. I pravo je takvog čoveka da smisli drugačije, ali kada to vodi u ponašanje koje ugrožava život i zdravlje drugih ljudi onda možemo da govorimo i o etičnosti takvog izbora“, rekao je dr Janković.
Objasnio je da uvođenje policijskog časa Krizni štab nije razmatrao.
„Ništa od toga nismo razmatrali. To nije opcija koju smatramo svrsishodnom. Mi lekari u Kriznom štabu stojimo na stanovištu da mere koje su sada na snazi treba maksimalno dosledno i pooštreno sprovoditi. Kontakti su ključni, ne zabrana kretanja. Ako zabranimo kretanje, mi time nismo ništa više uradili nego ako sprečimo kontakte bez zabrane kretanja“, istakao je dr Janković.
„Razmišljali smo u u pravcu toga kako da smanjenja kontakata na minimum bude što efikasnije. Ako to postignemo, samim tim zabrana kretanja biva izlišna. Ako to ne postignemo, onda imamo rasplamsavanje epidemije, kao što ga imamo sada. Kontakti su ključni, oni koji su neophodni zarad nasušnih životnih potreba moraju se odvijati pod zaštitom. Svi treba da se ponašamo kao da smo nosioci virusa“, dodao je on.
Dr Janković se, takođe, osvrnuo i na jutrošnju izjavu njegovog kolege iz Kriznog štava, dr Branislava Tiodorovića, da bi „svi oni koji budu planirali da idu na zimovanje u narednom periodu trebalo da rezervišu mesto u bolnici“.
„Ja ne mogu nikome da zabranim što pokušava da održi svoje poslovanje, ali ono što kao imunolog mogu da kažem jeste da nisam optimista da ćemo imati za Novu godinu i božićne praznike tako povoljnu situaciiju u kojoj će te aranžmane biti moguće realizovati. Ja bih savetovao da potrebu za praznicima i praznovanjem stavimo na drugo mesto“, zaključio je dr Janković.
Direktorka Instituta „Batut“ Verica Jovanović rekla je da je veoma nepovoljno to što svi pacijenti koji zahtevaju bolničko lečenje zahtevaju i primenu kiseonika.
Kako je rekla, to dodatno komplikuje i otežava situaciju i rad, jer se za sve terapijske procedure zahteva i aktivno učešće medicinskog kadra, prenosi RTS.
Kada je pitanju vakcina, direktorka „Batuta“ je istakla da će imunizacija biti vanredna i verovatno preporučena.
„Ono što je veoma nepovoljno jeste da svi pacijenti koji zahtevaju bolničko lečenje zahtevaju i primenu kiseonika. To dodatno komplikuje i otežava situaciju i rad, gde pored potrebnog kreveta u intenzivnoj ili poluintenzivnoj nezi, za sve te terapijske procedure se zahteva i aktivno učešće medicinskog kadra“, rekla je Jovanović.
Samo tokom noći, prema podacima koji stižu kontinuirano, na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije, bilo je oko 90 pregleda.
„Više od 50 pacijenata je tokom noći dobilo pomoć od strane službe hitne pomoći. Pacijenti se prevoze tamo gde su bolnički kapaciteti dostupni“, napomenula je direktorka „Batuta“.
Upitana kada bi nove mere mogle da daju rezultate, objašnjava da je iskustvo pokazalo da mere ne mogu za jedan dan dati rezultat.
„Mi ćemo izaći iz ovoga. Svako će od nas dati doprinos. Borba je takva da svako može svojim ponašanjem da doprinese“, poručila je Jovanovićeva.
Ponovo je apelovala na primenu ličnih zaštitnih mera.
„To je ono što svako od nas može da učini“, navela je Jovanovićeva.
U toku pripreme za vakcinaciju, verovatno će biti preporučena
Kada je pitanju vakcina, direktorka „Batuta“ je istakla da će imunizacija biti vanredna i verovatno preporučena.
„Najpre se vakcinišu zdravstveni radnici, ali istovremeno i starije stanovništvo koje ima više od 60 ili 65 godina“, navela je Jovanovićeva.
Istakla je da su u toku opsežno pripreme i da se nadležni spremaju kao da će vakcina sutra biti dostupna.
“Do jutros smo imali 47 preminulih od korone, najteži dan…”
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je danas najteži dan, i da će svaki sledeći biti još teži.
On je dodao da je do jutros od korone preminulo još 47 osoba.
“Do preseka u 15 časova možda će biti više preminulih”, rekao je Vučić.
Predsednik Srbije rekao je i da srpske bolnice dnevno prime 10.000 građana.
“Mi možemo sada samo da gradimo bolnice i apelujemo. Ali džaba nam”, rekao je Vučić i dodao da Srbija radi sve što je u njenoj moći da dobije vakcinu među prvima.
“Mi nemamo te laboratorije i naučnike koji je razvijaju. Ja ne mogu da je napravim”, rekao je Vučić.
Prosvetni radnici traže da i mlađi razredi pohađaju nastavu od kuće: „Oboljevaju i učitelji, vaspitači, deca…“
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije zatražila da je danas od Kriznog štaba za suzbijanje pandemije koronavirusa i od resornog ministra Branka Ružića da odluka o prelasku na onlajn nastavu obuhvati i deca u mlađim razredima osnovnih škola.
„Molimo Vas da odluku Kriznog štaba, da učenici srednjih i viših razreda osnovnih škola od ponedeljka 30. novembra pređu na onlajn nastavu do 21. decembra, kada počinje zimski raspust koji će trajati do 18. januara za sve učenike na teritoriji Srbije, dopunite i sa mlađim razredima osnovnih škola, i sa vrtićima“, navodi se u saopštenju.
Unija je ocenila da su mlađa deca uzrasna grupa u kojoj je transmisija virusa itekako aktivna, zbog čega apeluju da i učitelji pređu na onlajn nastavu, kako bi mogli da nastave obrazovni proces, koji se „ionako već više od dva meseca održava sa velikim naporima u otežanim uslovima, sa povećanim obimom posla“.
„Struka apeluje da se smanje kontakti, pa smatramo da je ovo jedino rešenje kako bi se sprečilo dalje oboljevanje učitelja, vaspitača, dece, njihovih roditelja i druge populacije stanovništva sa kojima su svakodnevno u kontaktu“, dodaje se u saopštenju.
Takođe, Sindikat obrazovanja, Sindikat prosvetnih radnika i Granski sindikat prosvetnih radnika „Nezavisnost“ zatražili su danas od premijerke Ane Brnabić, ministra prosvete Branka Ružića i Kriznog štaba za borbu protiv pandemije koronavirusa da svi učenici od ponedeljka, 30. novembra, pređu na onlajn nastavu.
„Obzirom na alarmantnu epidemiološku situaciju i podatke o broju zaražene dece i zaposlenih u obrazovanju koje dobijamo sa terena, korona virus je desetkovao zaposlene u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama“, navodi se u dopisu tog zahteva.
Tri sindikata su zajednički ocenila da je radi zaštite života i zdravlja i velikog broja zaražene dece i odraslih potrebno da i preškolske ustanove i zaposleni i učenici nižih razreda predju na onlajn nastavu, kao što je to već slučaj sa učenicima starijih razreda i srednjih škola.
Novi Sad proglasio vanrednu situaciju zbog pogoršane epidemiološke situacije
U Novom Sadu danas je proglašena vanredna situacija zbog pogoršane epidemiološke situacije, a odluka je doneta na sednici Gradskog štaba za vanredne situacije u, kako je saopštila gradska uprava, „cilju sprovođenja operativnih mera zaštite bezbednosti života i zdravlja stanovništva na teritoriji grada“.
Kako se navodi, odluka o proglašenju vanredne situacije predstavlja instrument kojim grad stvara uslove za stavljanje na raspolaganje svih resursa na teritoriji grada u potrebnom kapacitetu.
Do sada donete naredbe i akti Gradskog štaba za vanredne situacije ostaju na snazi.
Štab je apelovao na građane da se pridržavaju donetih mera, jer se jedino tako može sačuvati zdravlje.
Dr Tiodorović: „Narednih deset dana će biti veoma teško, do kraja decembra možda i zaravnimo krivu…“
Epidemiolog dr Branislav Tiodorović izjavio je da ako budemo stvarno, odgovorno, svi zajedno, sprovodili mere protiv korone uspećemo do 3 – 4. decembra da stvorimo situaciju da se može zaravniti kriva jer se ne može očekivati da imao pre toga povoljnije rezultate sprovođnja mera.
„Uvek je potrebno deset do dvanaest dana minimum da bi se rezultati sprovođena mera mogli videti na delu“, rekao je danas za TV Prva Tiodrović, koji je član Kriznog štaba za borbu protiv korone.
On je ocenio da će se doći u bolju situaciju ako se svi budemo pridržavali mera, „zaravnjenja krive i u decembru polako spuštanja, pada koji će biti manje uočljiv u početku a posle sve više uočljiviji sa mogućim ponekad pikovima ali niskog inteziteta tako da je moguće očekivati da dočekamo Novu godinu ipak sa mnogo mirnijom situacijom“.
Tiodorović je rekao da će nam ove nedelja do kraja biti teška, vikend takođe, a da će i sledeća nedelja biti „vrlo teška“.
Na pitanje o opasnosti da Srbija uđe poslednu crnu zonu, on je rekao da je medicinski deo Kriznog štaba ukazivali na tu problematiku još u toku septembra, skretali pažnju da već u oktobru moraju biti primenjene vrlo ozbiljne mere.
Pominjući noćne klubove, splavove, kafiće, restorane sa „onakvim strašnim snimcima koje smo videli“, on je rekao da su „neki zamenili ekonomiju sa onim što ne predstavlja ekonomiju“.
„Važno je da ljudi rade, jer bez ekonomske održivosti nećemo imati zdravstveni sistem. Ali trebalo je razlikovati prioritete, prioriteti jesu proizvodnja u ekonomiji i pre svega spremnost da ekonimija funkcioniše. Ali prioritet nam je ovoga trenutka zdravlje iznad svega, jer samo zdravi ljudi mogu da rade i proizvode“, rekao je Tiodorović.
Komentarišući brojke o novozaraženima, on je ukazao da je to posledica onog što se dešavalo i u celoj Evropi.
„Imamo posledice onog što se nije sprovodilo i nije shvatalo ozbiljno. Što manji procenat stanovništa nije shvatao o čemu se radi ili nije hteo da razume i to se odrazilo na sve“, rekao je Tiodorović o bilansu korone u Srbiji.
Dr Radovanović: Dobro smo prošli, moglo je biti i gore…
Od početka pandemije koronavirusa, doktor Zoran Radovanović svojim tekstovima, koje kači na svoj Fejsbuk nalog, otkriva drugi ugao gledanja na brojen probleme koji su uzroci ili posledice teške epidemiološke situacije.
Još jedan takav tekst prenosimo u celosti.
„Kaže se da su virusi najveća pretnja dominaciji čoveka na ovoj planeti. Ima ih bezbroj i ogromna većina ih je bezopasna ili čak korisna za ljude. U tu kategoriju spadaju i bakteriofagi (bukvalno: žderači bakterija), koji uništavaju uzročnike kolere, dizenterije, trbušnog tifusa i mnogih drugih bolesti.
Brojčano su skoro zanemarljive vrste virusa sposobne da parazitiraju isključivo ili skoro isključivo u ljudskom organizmu (dečja paraliza, velike, ovčije i male boginje itd.). Neuporedivo je više životinjskih virusa koji se prenose (besnilo, ebola, sida, različite hemoragijske groznice) ili bi mogli da se prenose na čoveka. Do sada ih je izolovano 15-ak hiljada, ali se procenjuje da je njihov stvarni broj čak stotinak puta veći.
Tokom prethodne tri decenije saznalo se za nekoliko desetina novih virusnih zaraza među ljudima. Izvesno je da će se u bliskoj budućnosti njihov broj samo povećavati. Pored toga, neke od postojećih lokalno ograničenih bolesti mogle bi da dobiju globalne razmere. Čovečanstvu je važno da predvidi pandemijski potencijal njihovih uzročnika, kako bi se bolje pripremilo za neizbežan susret.
Ptičji grip je primer značaja uspostavljenih mera predostrožnosti. U nedavnoj prošlosti više puta su se pojavljivali novi sojevi ovog virusa. Neki su dovodili do visoke smrtnosti ljudi (H1N5 u 53 odsto, H7N9 u 38 odsto), a neki su suzbijani još u fazi kada su uočavani među svojim prirodnim domaćinima, divljim barskim pticama ili su bili tek preneti na domaće ptice plovuše. Opasnost je otklanjana masovnim klanjem bukvalno miliona peradi.
Savremene tehnologije omogućavaju da se ozbiljne posledice pretpostavljenih pretnji predupređuju i u laboratoriji. Na osnovu hemijske strukture očekivanog uzročnika može se, recimo, razmišljati o slabim tačkama na kojima bi lekovi razbijali kritične molekulske veze. Predviđanje je bilo osnov, doduše ne po istom principu i sa spornim učinkom, za davanje bolesnicima od kovida 19 leka remdesivir, originalno pripremljenog za ebolu i hepatitis C. Mnogo može da se uradi i na pripremi vakcine. Njena proizvodnja bila bi neracionalna kad bolesti nema ili joj je učestalost mala, ali mogu da se odaberu karakteristične strukture na virusnom omotaču i da se njihova sposobnost stvaranja zaštitnih antitela testira na životinjama.
Sve su to razlozi što je Svetska zdravstvena organizacija 2018. godine angažovala renomirane svetske stručnjake da sastave listu najverovatnijih budućih virusnih agresora na ljudski rod. Ta grupa je definisala sledeće prioritetne kriterijume za ocenu opasnosti: a) međuljudski prenos, b) težina bolesti ili smrtnost, c) deljenje životnog prostora sa animalnim izvorima zaraze, d) narodnozdravstveni kontekst područja u kojem se bolest održava (endemija), e) potencijalni uticaj na društvo, f) evolucioni potencijal virusa, i g) drugi činioci (geografska rasprostranjivost virusa, zajedničke epidemiološke i genotipske odlike virusa i čoveka, odsustvo čvrstog kolektivnog imuniteta, visok rizik profesionalne izloženosti ili povezanost sa programom biološkog rata itd.).
Sa prvobitnih 20, lista je svedena na osam bolesti, odnosno grupa bolesti. Sve su izazvane virusima. Nabrojaćemo prvih sedam prema verovatnoći smrtnog ishoda (stopi letaliteta) procentualno izraženoj u zagradi:
1) Ebola (oko 50, sa rasponom 25-90) i marburška virusna bolest (22-90),
2) Nipah (40-75) i henipavirusne bolesti (50),
3) Srednjoistočni respiratorni sindrom ili MERS (37) i teški akutni respiratorni sindrom ili SARS (10),
4) Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica (10-30, sa širim rasponom 2-40);
5) Lasa groznica (oko 1, kod klinički teških slučajeva 15+),
6) Zika (manje od 1, opasna u trudnoći za plod),
7) Groznica doline Rift (manje od 1).
Iznenađenje laika izazvala je odluka da se osma bolest označi slovom X, ali morala je da se dopusti mogućnost pojave nove, ranije nepoznate zaraze koja, sasvim razumljivo, nema ime. I upravo to se desilo – javio se kovid 19. Ljudi skloni naknadnoj pameti reći će da su SARS i MERS “logično” najavili i treći po život opasan virus korona. Sa isto toliko argumenata moglo je, međutim, da se tipuje i na bezbroj drugih virusa. Napravimo polušaljivo poređenje: kada je na Terazijama, kraj Igumanove palate, iza prodavnica sa nazivima “Ateks” i “Beteks” renoviran treći u nizu lokala, građani su nagađali da će se zvati „Ceteks“ (a, be, ce), ali je osvanula prodavnica obuće. Ko sada sme da se kladi da će, posle uzročnika nazvanog SARS-CoV-2 prvo doći baš SARS-CoV-3, a ne neki drugi virus?
Bilo kako bilo, bolest X koja je pogodila svet 2020. godine je kovid 19. Saznanja o smrtnosti izazvanoj ovom zarazom još uvek se znatno razlikuju, zavisno od korišenih definicija bolesti, odnosno infekcije, prilježnosti prikupljanja podataka, uslova zbrinjavanja i lečenja i niza drugih razloga, uključujući, kako smo videli na sopstvenom primeru, i odnos prema istini. U velikoj većini zemalja odnos umrlih i registrovanih bolesnika je u rasponu 0,5-3,5 odsto, a odnos umrlih i zaraženih (dakle, uz ostale, besimptomnih, lako obolelih i promaklih otkrivanju) desetak puta je manji.
Kad podvučemo crtu, moramo da konstatujemo kako je moglo da bude i gore. Nisu nas pogodile virusne bolesti ebola ni nipah, a kovid 19 predstavlja za ceo svet pokaznu vežbu kako se treba pripremiti za narednu pandemiju.“
“Tvrdim da se zakasnilo sa merama, medicinski deo Kriznog štaba je upozoravao od sredine oktobra”
Epidemiolog Predrag Kon izjavio u razgovoru za N1 da je situacija u vezi sa koronavirusom kritična, “čak na nekim mestima katastrofalna”, zbog smeštaja pacijenata.
“Katastrofalno znači da vi praktično nemate u ovoj situaciji gde da smestite ljude… Katastrofalno je i što se neprekidno povećava kako broj umrlih, tako i registrovanih obolelih. Beograd se tu malo izdvaja. Rano je još govoriti o sigurnom zaravnjenju, ali do nekog zaravnjenja je došlo”, rekao je Kon u Danu uživo.
Na pitanje da li se zakasnilo sa merama kao što to smatraju Ujedinjeni protiv kovida, on ističe da se “svakako zakasnilo, to ja tvrdim”.
“Još od 6. novembra medicinski deo Kriznog štaba je predlagao restriktivnije mere. S druge strane postoji ozbiljna argumentacija u vezi sa ekonomskim aspektom… Kada se neke mere ne prihvate od strane celog Kriznog štaba, to je jednostavno tako, svako nosi svoj deo odgovornosti”, kaže Kon.
“Jasno je da se situacija ipak nije razumela dovoljno. Od jula meseca je počela priča o kontrolisanju donetih mera. Prvo je bilo da će da se sprovodi, pa je rečeno da je nesprovodivo, pa je morao da se menja zakon…”, dodaje on.
Krizni štab doneo odluku o školama: Deo učenika na onlajn nastavi od ponedeljka
Sve srednje škole i viši razredi osnovnih škola, od petog do osmog razreda, preći će na onlajn nastavu od ponedeljka, 30. novembra, do 21. decembra, odnosno do početka zimskog raspusta koji odlukom Kriznog štaba danas pomeren, odlučio je juče Krizni štab za borbu protiv kovida 19.
Osim toga, odlučeno je i da zimski raspust na teritoriji čitave Republike Srbije bude pomeren i da traje od 21. decembra do 18. januara.
Procedura je takva da je sledeći korak da ove odluke Kriznog štaba usvoji Vlada Srbije čime bi one mogle da stupe na snagu.
Tagovi
