Brojke

U poslednja 24 sata registrovano je 7.201 novih slučajeva koronavirusa, dok je na kovid-19 testirano ukupno 23.408 građana.

Potvrđeno je da je preminulo 39 osoba.

Prema poslednjim inofrmacijama, na respiratorima u bolnicama širom Srbije, nalazi se 195 pacijenata.

“Analizirali smo pacijente koji su umrli u kovid bolnici Batajnica i na Infektivnoj klinici. Naš zaključak glasi: to su nevakcinisani”

Direktor Kliničkog centra Srbije, profesor Milika Ašanin rekao je da je ovo epidemija nevakcinisanih. “Analizirali smo pacijente koji su umrli u kovid bolnici Batajnica i na Infektivnoj klinici. Naš zaključak glasi: to su uglavnom, gotovo isključivo, nevakcinisani pacijenti”, izjavio je Ašanin, a prenosi RTS.

Milika Ašanin, direktor Kliničkog centra Srbije, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao je da aktuelna situacija u KCS, odnosno u njenim kovid bolnicima, i dalje teška, i da prema njihovim procenama postoji tendencija pogoršavanje situacije.

“U ovom momentu, u danu za nama, imamo u kovid bolnici Batajnica 806 pacijenata, od kojih je 98 pacijenata u jedinici intenzivnog lečenja, 63 pacijenta su na respiratoru, a imali smo u pethodnom danu 63 prijema”, kaže Ašanin.

Kad je reč o Klinici za infektivne i tropske bolesti, kaže, potpuno je popunjena, traži se krevet više, te da im se često dešava da čim se oslobodi neki krevet, prime novog pacijenta.

“U danu za nama, u prijemno-trijažnoj ambulanti imali smo veliku gužvu. Iz dana u dan, imamo preko 200 pacijenata za pregled. U danu za nama primili smo 17 pacijenata, 14 pacijenata nam je u jedinici intezivnog lečenja”, kaže doktor Ašanin.

Na pitanje da li se razmišlja da se još neka klinika KCS-a vrati u kovid sistem, odgovara da su kao zdravstvena ustanova, spremni na sve moguće scenarije.

“Spremni smo da uradimo sve što nam Ministarstvo zdravlja naredi. Ali u ovom momentu, sa kovid bolnicom Batajnica i infektivnom klinikom, ne planira se da neke dodatni delovi KCS-a ulaze u kovid sistem”, dodaje Ašanin.

Ovo je epidemija nevakcinisanih, ističe i podseća da su u Batajnici do ovog momenta primili 10.773 pacijenta, u jedinici intezivnog lečenja 2.904, a da u trenutno imaju 98 pacijenta.

“Karakteristika te intezivne nege je da je oko 90 odsto pacijenata nevakcinisano. Analizirali i one pacijente koji su nam umrli u kovid bolnici Batajnica i Infektivnoj klinici. Naš zaključak glasi: to su uglavnom, gotovo isključivo, nevakcinisani pacijenta”, upozorava Milika Ašanin.

Poručuje i da oni koji se vakcinišu ne treba da smatraju da su potpuno zaštićeni od zaražavanja, već da i dalje treba da se štite.

“Takođe, želimo da im poručimo da oni koji su vakcinisani, uglavnom prolaze mnogo bolje, sa blažim formama bolesti i uglavnom su zaštićeni od teških forma bolesti i umiranja”, ukazuje Ašanin.

Objašnjava da je KCS potpuno otvoren i za nekovid pacijente, te da su angažovani u tri segmenta: ambulantni pregledi, dnevne bolnice i stacionarni deo, te da IZIS funkcioniše.

https://www.nedeljnik.rs/koronavirus-u-srbiji-skoro-5-000-ljudi-na-bolnickom-lecenju-trudnice-i-dojilje-da-se-vakcnisu-dr-sekler-o-miksovanju-doza/

“Trudnice i dojilje da se vakcinišu”: Načelnica ginekologije KBC „Dragiša Mišović“

Kliničko-bolnički centar “Dr Dragiša Mišović” ponovo zbrinjava kovid pacijente, ali rade i u nekovid režimu. Bolnica za ginekologiju i akušerstvo pomaže i kovid i nekovid pacijentkinjama, trudnicama i porodiljama. Načelnica ginekologije dr Slađana Mihajlović za RTS kaže da treba da se vakcinišu i trudnice i dojilje, da plaćamo danak nevakcinisanja i da je sve više zaraženih trudnica.

U ovom trenutku u KBC „Dr Dragiša Mišović“ nalazi se 170 kovid pacijenata, gotovo svaki četvrti zahteva neku vrstu kiseoničke potpore, a na lečenju je četrdesetak dece. Načelnica ginekologije dr Slađana Mihajlović objašnjava da rade u dvojnom režimu, a prenosi RTS.

„Sve naše trudnice, porodilje se kod nas leče, kontrolišu. Što se tiče kovida, izvanrednom odlukom ministarstva sva porodilišta imaju kovid odeljenje, organizovana za zaštitu pacijentkinja koje su kovid pozitivne“, objašnjava Mihajlović.

Dodaje da se kod njih leče trudnice koje su sa srednje i sa težom kliničkom slikom na odeljenju interne bolnice, kao i da su tu četiri trudnice koje su stabilnog kliničkog stanja.

„Imamo dve porođajne pacijentkinje. Jedna je kod nas u bolnici i danas odlazi, a druga je u intenzivnom delu internog odeljenja. Ona je hitno zbrinuta, urađen je hitan carski rez, i sada je dobrog opšteg stanja“, navodi doktorka.

“Primena treće doze je isto kao kada imate fudbalski tim na terenu”: Dr Šekler o miksovanju doza

Doktor Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu objasnio je zašto je zagovornik mešanja vakcina, i kako različite doze deluju na imuni sistem.

“Dosta ljudi mi je slalo rezultate antitela nakon što su primili treću dozu iste vakcine, a takođe i različite vakcine u odnosu na predhodne dve. Oni su titar antitela izmerili pre a zatim i nakon vakcinisanja, i poslali su mi dobronamerno da to imam, da mogu da sagledam i da bude korisno. Moram priznati da sam bio prijatno iznenađen koliko su se na ovom primeru ljudi zapravo pokazali korektni, da imaju volju da pomognu u celoj ovoj situaciji”, kaže dr Šekler, a prenosi Blic.

On napominje da je na osnovu tih rezultata činjenica da se mešanjem vakcina dobija mnogo bolji rezultat.

“Rezultati u koje sam imao uvid pokazali su da se vrlo lep nivo zaštita dobija, u ogromnom broju slučajeva u tim kombinacijama različitih vakcina. Tako da se po tome ispostavilo da su nivoi zaštite veći nego posle primljene iste vakcine kao u prethodne dve doze”, kaže dr Šekler.

Smatra da nije greška ni kada se kao treća doza izabere ista vakcina kao u pretnodne dve.

“Svako povećanje nivoa zaštite vakcinacijom, a ne zaražavanjem, jeste najbezbedniji način da podignete nivo svoje zaštite toliko da budete mnogo bezbedniji, da se ne inficirate, a ako se i inficirate da to prođe mnogo blažim tokom”, kaže dr Sekler.

On naglašava da je do sada praksa pokazala da su kombinacije cepiva “zdrave”.

“Činjenica je da je efikasnost dva Fajzera u praktičnim uslovima 39%, što znači da će od 100 ljudi 61 da se inficira, naravno sa mnogo blažom kliničkom slikom. To uopšte ne znači da je Fazer loša vakcina, ali dve iste doze pojačaće samo ista antitela”, objašnjava dr Šekler.

Osvrnuo i na izjave tokom uvođenja treće doze i ističe da je bilo “igranja” oko toga da je štetna jer neki nisu primili ni prvu.

“Izjava ‘ne treba treća doza jer mnogi nisu primili ni prvu’ nema osnova. To uopšte ne znači da je treća doza opasna, nestručna i neprofesionalna i beskorisna već znači da neke zemlje nemaju vakcine. U tom slučaju SZO treba da nađe načina da tim zemljema obezbedi cepiva a ne da govore neistine da je treća doza opasna”, objašnjava dr Šekler.

“Primena treće doze je isto kao kada imate fudbalski tim na terenu. Ukoliko svom timu dajete tri iste vakcine, vi mu jačate uvek istu strategiju, tako da na primer sa tri iste doze vi mu jačate uvek levo krilo, dok sa različitim dozama, vi mu jačate i desno krilo i centar i u stvari jačate ceo tim. Prosta je stvar, ne može jedan fudbalski tim sve utakmice da dobija uvek na istom strategijom, mora da ima mnogo veću raznovrsnost da bi rezultati bili dobri, tako i ovde”, kaže dr Šekler.

On ističe da se istim cepivom zapravo jača samo jedna vrsta antitela.

“Vi ako koristite istu vakcinu, vi stalno jačate istu stvar, jačate do besvesti jednu vrstu antitela. Na primer Fajzer pojačava S protein, i sa tri doze on pojačava samo tu jednu vrstu antitela. Dok sa druge strane ‘Sputnjik’ ima tri vrste antitela na S protein i onda je on efikasniji i njegova efikasnost je 83 posto, dakle skoro duplo nego kod fajzera. Kineska pravi nekoliko vrsta antitela. Ona pravi S protein i na N protein i na ostale delove virusa zato što je kompletna virusna četa, objašnjava dr Šekler i dodaje da to čini mnogostraniju i složeniju odbranu što virus više iznenađuje, pa ga je tako lakše pobediti”, naglašava dr Šekler.

Kako kaže to je razlika kada je u pitanju mešanje vakcina.

“Ako imate ključ i neko je promenio bravu, ne vredi vam ništa da vam neko donese i hiljadu i deset hiljada istih ključeva kada oni ne mogu otvoriti ta vrata. Ali ako vam neko donese deset različitih ključeva šansa za oključavanje brave je mnogo veća”, zaključuje dr Šekler.

“Zato je moje mišljenje da treća doza treba da bude različita od prve dve”, dodaje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.