Informacioni rat kao taktika odvraćanja invazije na Ukrajinu? SAD i Velika Britanija objavljuju velike količine obaveštajnih podataka o navodnim ruskim planovima za napad

Sjedinjene Države i Ujedinjeno Kraljevstvo pokušale su odbiju potencijalnu rusku invaziju na Ukrajinu – od koje i dalje strahuju – delom i tako što će u javnost objaviti neuobičajenu količinu obaveštajnih podataka nadajući se da će na taj način Vladimiru Putinu oduzeti element iznenađenja, piše Gardijan u svojoj analizi dešavanja iz i oko Ukrajine.

Kako se ističe, bilo je redovnih brifinga u Vašingtonu i Londonu – čak i zvaničnika nacionalne bezbednosti koji ne razgovaraju često sa novinarima – u kojima se detaljno govori o potencijalnoj ruskoj vojnoj taktici, zaverama o promeni režima i operacijama koje Moskva navodno planira da obezbedi kao izgovor za invaziju.

Derek Šole, savetnik Stejt departmenta, rekao je u sredu da SAD i njeni saveznici žele da upozore da Rusija eventualno i možda ima u planu da izvede takve operacije u Ukrajini „kako bi sprečili njihovu sposobnost da to zaista i urade“.

„Pokušavamo da budemo što je moguće otvoreniji, da kažemo da je to njihova igra i šta bi sve moglo da se dogodi“, rekao je Šole.

Kako piše u Gardijanovoj analizi, čineći to, SAD i Velika Britanija pokušavaju da pobede Rusiju u onome što je „u velikoj meri bila igra Moskve poslednjih godina“ – ili barem da pruže bolju odbranu.

„Mislim da je Zapad malo pametniji u korišćenju obaveštajnih podataka na delotvoran način“, rekao je Džon Sifer, veteran tajne službe američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).

„To je ono što smo zvali – kada su Rusi to radili – informacioni rat, a to je nešto u čemu nikada nismo bili dobri. Interesantno je da ove informacije nisu namenjene Amerikancima ili Britancima. Namenjene su Putinu. On je taj koji zna da li je to istina ili ne. Dakle, ako objavimo obaveštajne podatke za koje su Rusi mislili da su tajni, a Putin zna da su istiniti, on mora da odluči kakve su posledice i kako one utiču na njegovu strategiju“, rekao je Sifer.

Američki i britanski zvaničnici su u više navrata govorili da će konačnu odluku o potencijalnom napadu doneti isključivo Putin. Oni su pri stavu da, ako je ideja o ruskoj invaziji na Ukrajinu blizu realizacije, bilo koji faktor – kao što je oduzimanje elementa iznenađenja – može da napravi razliku, piše Gardijan.

„Mi smo u informacionom ratu sa Rusima i tako je već neko vreme“, rekla je Anđela Stent, direktorka Centra za evroazijske, ruske i istočnoevropske studije Univerziteta Džordžtaun.

„Mislim da su Rusi iznenađeni. Mislim da nisu shvatili koliko SAD i Britanija znaju o tome, ali i da će to javno objaviti. Tako da mislim da je moguće da je ovo uticalo na to da Putin možda preispita neke stvari koje bi mogao da uradi“, rekla je Stent.

U sredu je američki Stejt department tvrdio da Rusija pokušava da stvori „izgovor“ za invaziju na Ukrajinu nepotvrđenim tvrdnjama o „genocidu i masovnim grobnicama“ u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa. Ruski mediji objavili su ove nedelje članke i fotografije navodnih tajnih masovnih grobnica u regionu, a Putin je u utorak tvrdio da Kijev tamo vrši „genocid“.

Portparol Stejt departmenta Ned Prajs tvrdio je da Moskva te tvrdnje iznosi kao izgovor za invaziju na Ukrajinu.

„Nema osnova istine ni za jednu od ovih optužbi“, rekao je Prajs.

U analizi se ističe da otvoreni izlazak u javnost sa osetljivim informacijama takođe služi domaćoj političkoj svrsi, posebno za američku administraciju, koja je naširoko kritikovana jer nije predvidela kolaps avganistanske vlade i preuzimanje vlasti od talibana prošle godine. U tom slučaju, ako dođe do ruskog napada, niko neće moći da kaže da je Bajdenova administracija bila zatečena.

Druga strana medalje ovog informacionog rata je u tome da, ukoliko Putin ne napadne Ukrajinu, američke i britanske obaveštajne službe će biti optužene da su stvarale histeriju, ili još jednom pogrešile, pogotovo zato što nisu dokazali svoje tvrdnje. Kremlj već ismejava zapadne medije zbog izveštavanja o američkim i savezničkim tvrdnjama o neminovnom ratu. Kako piše Gardijan, još jedna mana ovakvog pristupa je u tome što ispašta i ukrajinska vlada, koja se optužuje da seje paniku među Ukrajincima i stvara negativno okruženje za ekonomiju i strane investicije.

„Ova histerija sada košta zemlju dve do tri milijarde dolara svakog meseca. Ne možemo da se zadužujemo na stranim tržištima jer su tamo kamate ludačke“, rekao je David Arakhamia, šef stranke Sluga naroda, aktuelnog predesednika, za lokalni tok-šou, optužujući „zapadne medije da su štetniji od ruskih propagandista“.

„Ako Putinov cilj nije bio da izvrši invaziju – sa svim troškovima koje bi takav poduhvat naneo Rusiji – već da stvori atmosferu dugoročne krize, onda američko i britansko pojačavanje potencijalnih ruskih pretnji rizikuje da posluži njegovoj svrsi“, tvrdi Oksana Antonenko, direktorak tima za globalni politički rizik u konsultantskoj kući „Control Risks“ sa sedištem u Velikoj Britaniji.

„Ta taktika funkcioniše samo ako je na delu kratkoročna kriza“, rekla je Antonenko.

„Ali ako pretpostavimo da je ono sa čime se trenutno suočavamo Putinova dugoročna strategija pritiska na Ukrajinu, i upravljanja sa zapadom, onda je to nešto što ima veoma visoku cenu“, dodala je.