Inkluzivno obrazovanje: Odgovornost svih nas, zajedno za svako dete

Inkluzivno obrazovanje je postalo neodvojivi deo obrazovnog sistema i obrazovanja dece u Srbiji. O tome govore podaci o značajnom poboljšanju kvaliteta i  dostupnosti inkluzivnog obrazovanja. Sve je veći obim podrške inkluzivnom obrazovanju svakog deteta u predškolskim ustanovama i školama, i brojni su primeri uspešne inkluzivne prakse posvećenih nastavnika. Obrazovni sistem prolazi kroz reorganizaciju uvođenjem novih resursa i mehanizama za osnaživanje nastavnika i škola u podršci deci kojoj je potrebna sveobuhvatnija podrška, uključujući i korišćenje asistivnih tehnologija.

Na konferenciji „Zajedno za svako dete“ učestvovalo je više od 200 donosilaca odluka, obrazovnih stručnjaka, nastavnika i predstavnika akademskih i istraživačkih organizacija, nevladinih i međunarodnih organizacija, kao i dece i mladih koji su razmenili iskustva i primere dobre prakse inkluzivnog pristupa u obrazovanju iz zemlje i inostranstva. Takođe, konferencija je predstavila rezultate projekta  „Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“ koji sprovode Ministarstvo prosvete Republike Srbije, UNICEF i Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Od sistemskog uvođenja inkluzivnog obrazovanja 2009. godine, Vlada Republike Srbije i Ministarstvo prosvete su kao jedan od prioriteta Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine definisali inkluzivno obrazovanje.

Ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović istakla je da je razvoj inkluzivnog obrazovanja strateški cilj Vlada Republike Srbije i Ministarstva prosvete.

„Tokom 15 godina primene inkluzivnog koncepta u obrazovanju unapređeni su kapaciteti škola i nastavnika, i danas se više 20.000 učenika obrazuje prema individualnim obrazovnim planovima u redovnim školama. Takođe, uvedeni su inovativni mehanizmi za podršku ustanovama, kao što su savetnici spoljni saradnici za inkluzivno obrazovanje, 13 resurs centara koji učenicima obezbeđuju pristup asistivnim tehnologijama, angažovano je 280 pedagoških asistenata za decu romske nacionalnosti, a intenzivno radimo i na obezbeđivanju pedagoških asistenata za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Unapređivanje inkluzivnog obrazovanja je strateški cilj zato što je reč o najpravednijem obrazovnom kontekstu“, rekla je ministarka Đukić Dejanović.

Projekat „Unapređeni ravnopravni pristup i završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“ jedan je od projekata kojim Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja Evropske unije. Od 2003. godine, Evropska unija je donirala za reformu sektora obrazovanja više od 130 miliona evra za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, kao i podršku inkluzivnom obrazovanju.

„Danas završavamo uspešan projekat o inkluzivnom obrazovanju, ali i proslavljamo značajan jubilej: 15 godina unapređivanja inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Želim da istaknem ključnu ulogu koju lokalni akteri igraju u unapređenju ovog procesa. Nadam se da će zajednica praktičara koju smo kroz ovaj projekat osnažili nastaviti da raste, obezbeđujući da svako dete dobije podršku koju zaslužuje. Nastavićemo da podržavamo inkluzivne obrazovne politike u Srbiji“, istakla je Plamena Halačeva, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Inkluzivno obrazovanje može dovesti do boljih ishoda učenja za svu decu, ne samo za decu sa smetnjama u razvoju. Inkluzivno obrazovanje promoviše toleranciju i omogućava socijalnu koheziju, jer neguje kohezionu društvenu kulturu i promoviše jednako učestvovanje u društvu. Stoga je inkluzivno obrazovanje isplativije od odvojenog školovanja.

„Srbija je napravila značajne korake u inkluzivnom obrazovanju u poslednjih 15 godina,  i pokazala je da je posvećena da pokaže kako inkluzivne prakse ne samo da podržavaju pravo svakog deteta na kvalitetno obrazovanje, već i da grade jaku i raznoliku bazu ljudskog kapitala koja je neophodna za ekonomsku otpornost. Međutim, tekuća globalna kriza učenja i izazovi kao što su razlike u pristupu i ishodima za marginalizovanu decu ukazuju na hitnu potrebu da se  prodube reforme i obezbedi da ni jedno dete ne bude ostavljeno“, istakla je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.

Inkluzivno obrazovanje prevazilazi sam sektor obrazovanja. Trajna promena zahteva koordinisanu akciju u obrazovanju, zdravstvu, socijalnom i privatnom sektoru, sa porodicama u centru. Inkluzivno obrazovanje se mora posmatrati kao deo jednog većeg cilja: da se pružanjem obrazovanja doprinese stvaranju pravičnijeg i manje diskriminatornog društva za svako dete.