Više od 42.000 kadrova u oblasti tehnologija i 3.000 novih diplomiranih inženjera svake godine, četiri naučno-tehnološka parka, 15 startap centara, 38 naučnih i 35 istraživačko-razvojnih instituta sa 12.000 istraživača, Centar za četvrtu industrijsku revoluciju, kao i BIO4 Kampus čija izgradnja počinje u 2023, ogromni su kapital kojim Srbija raspolaže i koji će biti predstavljen domaćoj i međunarodnoj zajednici u okviru kampanje „Inovacije pokreću nacije“, u cilju razvoja domaćeg inovacionog ekosistema i privlačenja značajnih investicija u ovoj oblasti.
Kampanja Inovacije pokreću nacije lansirana je danas u okviru Startech programa, projekta kompanije Philip Morris koji sprovodi NALED u saradnji s Vladom Srbije. Ideja kampanje je da se predstave uslovi koji stoje na raspolaganju inovatorima u Srbiji na putu razvoja i komercijalizacije njihovih ideja, poput poreskih olakšica, organizacija podrške i inovacione infrastrukture. Uz podsticajne mere, ključna tema za razvoj inovacija je saradnja, i kroz kampanju će biti pokrenut niz diskusija sa državom, korporacijom, startapima, naučnim institucijama i sagledanii najbolji mehanizmi da inovacije budu motor ekonomskog razvoja u našoj zemlji.
Početak kampanje ozvaničen je na panel diskusiji „Inovacije pokreću nacije: Po čemu se Srbija ističe“, koja je održana u okviru Belgrade venture foruma. O iskustvima Izraela koji se proslavio kao „startap nacija“ na panelu je govorila Meirav Harel, generalna direktorka izraelske kompanije MHfintech. Najveći izumi u istoriji postali su simbol zemlje u kojoj su nastali i pokretač ekonomskog napretka. Ako inovacije pokreću nacije, važno je razumeti šta pokreće inovacije.
„Prethodnih godina je urađeno mnogo pozitivnih stvari da Srbija postane sredina koja snažno podstiče inovacije, i u 5 godina smo stvarno napravili veliki pomak u infrastrukturi, obrazovanju, biznisu itd. Od 2017. kada smo digitalizaciju postavili kao ključni prioritet Vlade, napravili smo zaista veliki pomak u razvoju infrastrukture, obrazovanja, izvorima finansiranja za startape i inovatore, kao i regulisanju tržišta kriptovaluta. Ne moramo da imamo maksimalne resurse, potrebno je da imamo ideje, kreativnost, doslednost i fleksibilnost“, rekao je Nenad Paunović, direktor tima za IT i preduzetništvo u Kabinetu predsednika Vlade Srbije.
„Nema mnogo razlike u obrazovnom sistemu Izraela i Srbije, ali ključ nije u formalnom obrazovanju, već u vannastavnom sadržaju za decu ali i odrasle koji kroz radionice, neformalne edukacije, uključivanje biznisa u rad sa njima dobijaju mnogo jasniju perspektivu o preduzetništvu. Ono što je važno je da ovakve aktivnosti ne budu fokusirane na Beograd i velike gradove, već je neophodno da motivišemo ljude u manjim sredinama da se bave inovacijama i razvijaju ideje,“ rekao je Srđan Verbić, suosnivač Opservatorije društvenih inovacija.
Rezultati podrške inovativnom ekosistemu Srbije već se vide. Prema podacima Startup Genome, u 2021. godini vrednost tržišta je bila 677 miliona dolara, čak 35% više nego prethodne godine. Tokom 2021, u domaće startapove je uloženo više od 135 miliona dolara, što je 600% više nego 2020. Prihod od izvoza srpskog tehnološkog sektora premašio je 1,7 milijardi dolara, a gaming i blockchain su dve vodeće oblasti u inovacionom ekosistemu.
„Ono što ne treba izgubiti iz vida je da je za naše startape jako važan odnos sa tradicionalnom privredom koja može da pruži uvid šta je od inovacija potrebno, i da startapima pruži prostor za testiranje inovativnih ideja. Potrebno je raditi na jačanju komunikacije i zajedničke perspektive, kako bismo imali manje outsourcing projekata, a više sopstvenih proizvoda,“ rekao je Predrag Nikolić, direktor Centra za digitalnu transformaciju.
Neke od nagrađenih ideja su inovativno rešenje kompanije BabyFM za praćenje temperature beba, revolucionarni uređaj NeuroBlast za rehabilitaciju neuroloških bolesnika, ekološka zamena za jednokratnu ambalažu kompanije White Lemur, dijetetski suplement na bazi lekovitog bilja kompanije HerbElixa, kao i inovativni probiotik za ublažavanje simptoma dijabetesa kompanije DiaSolution.
U okviru kampanje biće održana četiri okrugla stola koja će okupiti inovatore, istraživače, predstavnike privrede, relevantnih institucija i akademske zajednice kako bi ukazali na izazove sa kojima se susreću unutar inovacionog ekosistema i predložili preporuke za njegovo unapređenje. Prvi skup u ICT Hubu u Beogradu (2.12.) u fokus će staviti inovacije u oblasti zdravlja, a naredni u Novom Sadu (6.12.) baviće se komercijalizacijom istraživanja i saradnjom nauke i privrede. Inovacije na lokalu tema su panela u Paraćinu (13.12.), dok je poslednji okrugli sto u Nišu (21.12.) rezervisan za diskusiju o saradnji velikih korporacija i startapa.
Tagovi
