Pokretanje startapa u Srbiji najčešće zavisi od ličnih sredstava i podrške porodice i prijatelja. Prema istraživanju NALED-a, čak 92,5% inovatora finansira svoj biznis iz sopstvenog džepa ili pozajmicama, što ih od samog starta stavlja u nepovoljan položaj. Iako startap ekosistem ubrzano raste i prema poslednjim dostupnim podacima broji oko 750 aktivnih kompanija koje zapošljavaju oko 6.000 ljudi – 2.500 više nego pre dve godine, prepreke u pristupu kapitalu i dalje usporavaju njegov razvoj.
Tradicionalni izvori finansiranja često nisu prilagođeni potrebama inovativnih kompanija u ranoj fazi razvoja. Banke uglavnom ne odobravaju kredite startapima dok ne postanu finansijski stabilni i ne obezbede kolateral, što su uslovi koje većina njih ne može da ispuni. Sa druge strane, tržište alternativnih izvora finansiranja – venture capital (VC) fondova, biznis anđela i grantova nije dovoljno razvijeno, investitori u Srbiji i dalje oprezno ulaze u „rizične“ projekte, a fondovi nemaju kapacitet da pokriju sve perspektivne ideje. Zbog toga inovatori svoje inovativne poduhvate uglavnom finansiraju samostalno iz ušteđevine ili pozajmicama od porodice i prijatelja.
U takvom okruženju, grantovi su postali ključni izvor finansiranja za čak 81% startapa. NALED i kompanija Philip Morris kroz projekat StarTech već petu godinu pružaju sistemsku podršku inovativnim kompanijama i preduzetnicima, omogućavajući im ne samo bespovratna sredstva već i mentoring i edukaciju. Kroz dosadašnje cikluse podržano je oko 100 inovativnih biznisa, dok će u okviru novog konkursa, koji se očekuje na proleće, biti dodeljeno novih pola miliona dolara. Svi zainteresovani mogu da prate sajt startech.org.rs kako bi na vreme dobili informacije o uslovima prijave. Program je otvoren za sve sektore – od informacionih tehnologija i elektronike, preko prehrambene i mašinske industrije, do primenjene veštačke inteligencije i zaštite životne sredine.
Međutim, kako bi startap ekosistem u Srbiji nastavio da se razvija, potrebno je dodatno diversifikovati izvore finansiranja i poboljšati pristup informacijama o dostupnim programima podrške. Jačanje uloge institucionalnih investitora, venture capital fondova, podsticanje ulaganja biznis anđela i efikasnije korišćenje državnih i privatnih podsticaja mogu značajno doprineti dugoročnom rastu inovacija. Takođe, treba napomenuti da inovatori nedovoljno koriste dostupne državne podsticaje zbog složenih administrativnih procedura i nepoverenja u njihovu neopozivost.
Iskustva iz Evropske unije pokazuju da alternativni izvori finansiranja mogu biti ključni za brži rast i uspeh. Oni su danas u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj ključni faktor u startap ekosistemu, a prema podacima organizacije European Business Angels Network (EBAN) na ovim tržištima raste broj „superanđela“, koji u proseku u jedan startap investiraju više od pola miliona evra u inovativne ideje i modele. Srbija može da prati sličan model kako bi stvorila povoljnije uslove za razvoj inovativnog preduzetništva.
Važno je istaći da startapi nisu samo pokretači ekonomskog rasta, već i ključni faktor u transformaciji privrede ka digitalnim i održivim modelima poslovanja. Njihove inovacije mogu doprineti rešavanju brojnih društvenih i ekoloških problema, od efikasnijeg korišćenja prirodnih resursa do razvoja novih tehnologija koje poboljšavaju kvalitet života i doprinose inkluziji svih pojedinaca. Nesumnjivo, Srbija ima potencijal da postane centar inovacija u regionu, ali dostizanje tog cilja zavisi od spremnosti države, privatnog sektora, akademske zajednice i institucija podrške, kao što je naša, i da zajedno radimo na unapređivanju startap ekosistema.
Tagovi
