Građani Sjedinjenih Američkih Država se nalaze pred novim predsedničkim izborima. Kako se kampanja za izbor novog-starog šefa države bliži (ako je ona ikad i prestajala) tako su tenzije između dve stranke, ali i dve Amerike sve veće. Niz sudskih procesa kroz koje je u prvim mesecima predizbornog hajpa prošao kandidat Republikanske stranke Donald Tramp mogli bi umnogome uticati na tok kampanje, pa čak i na sam ishod izbora. Sa druge strane, njegov protivkandidat Džo Bajden, osim ako zanemarimo sumnjive poslove njegovog sina, nije izazivao ni blizu toliku pažnju procesima i suđenjima. Međutim, to bi se moglo promeniti.
Kevin Mekarti, predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa SAD i član Republikanske stranke, u utorak je saopštio da će pokrenuti istragu o razrešenju američkog predsednika Džozefa Bajdena. Takozvani „impeachment“ potencijalno će biti pokrenut na inicijativu Republikanaca, upravo zbog dokaza o nezakonitim radnjama predsednikovog Hantera Bajdena, do kojih su Republikanci navodno došli. Portparol Bele kuće Ijen Sams rekao je da republikanci nisu predočili nikakve dokaze o kršenju zakona i ocenio je, naravno, da optužbe imaju politički karakter.
O ostavci predsednika Bajdena će se po svemu sudeći uskoro odlučivati, bez obzira na motive za pokretanje postupka. Da li za to ima osnova i o konačnom ishodu odlučuju predstavnička tela.
Impičment, odnosno glasanje o opozivu je postupak po kome Predstavnički dom Sjedinjenih Država optužuje predsednika ili potpredsednika za „nedolično ponašanje“. Pod nedoličnim ponašanjem se najčešće smatra prekoraćenje i zloupotreba ovlašćenja, ponašanje koje se kosi sa svrhom funkcije, kao i zloupotrebu pozicije zarad ličnog interesa. Nakon podnošenja optužbe, Predstavnički dom vrši istragu, a potom iznosi odluku na glasanje. Ukoliko se odluka izglasa prostom većnom, postupak se nastavlja u Senatu gde se sudi optuženima i donosi konačna odluka uz odobrenje dvotrećinske većine. Ideja uspešnog impičmenta jeste da na kraju rezultira razrešenjem predsednika, ukoliko za to ima osnova.
Džo Bajden će, kada se postupak završi, imati tu „čast“ da bude devetnaesti predsednik koji je potpao pod sumnju Predstavničkog doma. U zavisnosti od odluke, može se pridružiti Endrjuu Džonsonu, Bilu Klintonu i svom suparniku Donaldu Trampu protiv kojih je impičment zvanično izglasan.
Upravo je Endrju Džonson bio prvi protiv koga je pokrenut impičment, još davne 1868. U nekoliko navrata je Kongres pokušao da ga smeni, a nakon što je prekršio Zakon o mandatu koji je donesen kako bi mu se ograničila moć, konačno je smenjen.
Ričard Nikson, jedini predsednik u istoriji SAD koji je podneo ostavku, to je učinio nakon što je Dom pokrenuo proces inpičmenta nakon afere Votergejt. Odobrena su tri člana optužbe: ometanje pravde, zloupotrebe ovlašćenja i nepoštovanja Kongresa. Opoziv nikada nije zvanično usvojen jer je Nikson samostalno istupio sa mesta predsednika.
Oktobra 1998. godine, predmet sumnji Predstavničkog doma bio je i Bil Klinton. Proces inspirisan aferom Klinton-Levinski, u Domu je formulisan kao krivokletstvo i ometanje pravde prilikom davanja iskaza o aferi. Klinton je proglašen krivim po oba osnova, međutim, u senatu odluka nije imala dvotrećinsku većinu tako da nije bio smenjen.
Jedini predsednik koji je dva puta bio „impičovan“ jeste Donald Tramp. U predvečerje predsedničkih izbora 2020. godine, uzbunjivač je obavestio Dom da Tramp vrši pritisak na vladu Ukrajine sa ciljem da mu obezbedi podršku i u izborima zauzme njegovu stranu. Podignute su optužbe po dve osnove – opstrukcija Kongresa i zloupotreba moći, a Predstavnički dom je izglasao impičment po obe tačke.
Nekoliko meseci kasnije, Tramp je „zaradio“ drugi impičment. U januaru 2021. godine, nakon upada njegovih pristalica u Kapitol i pokušaja da ospore Bajdenovu pobedu na izborima, u Predstavničkom domu je još jednom izglasan opoziv zbog „podsticanja na pobunu“. U oba procesa vođena protiv Trampa, senat je nakon odluke Doma glasao suprotno, tako da Tramp nije bio smenjen. Tramp se sa istim optužbama ranije ove godine susreo i na sudu.
U bogatoj istoriji američkog predsednikovanja, isto tako bogatoj aferama, pokušaj impičmenta je pokrenut protiv mnogih drugih značajnih šefova države. O opozivu Harija Trumana je se glasalo 1951. zbog otkaza generala Daglasa Mekartura. Ronald Regan je prošao kroz isto zbog invazije Grenade. Otac i sin Buš su takođe mogli biti opozvani. Međutim, nijedan od ovih slučajeva nije prošao glasanje Predstavničkog doma, samim tim, impičmenti su bili neuspešni.
Tagovi
