Uvođenje olakšica poslodavcima dovešće do bolje pozicije majki na tržištu rada i, dugoročno, do povećanja nataliteta – zaključak je temeljne analize koju je sproveo Institut za razvoj i inovacije.
Institut za razvoj i inovacije održao je završnu konferenciju „I mame imaju pravo!“, gde su predstavljeni rezultati analize i predlog za poboljšanje položaja majki na tržištu rada.
Predložena mera podrazumeva trogodišnje smanjenje doprinosa za penziono, invalidsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti za žene koje se nakon isteka porodiljskog odsustva vraćaju na rad, a njom su obuhvaćene i nezaposlene ili neaktivne majke, koje se zaposle do detetove navršene druge godine života. U prvoj godini subvencionisanje doprinosa bi iznosilo 65%, u drugoj 60% i u trećoj 50%.
Višestruki pozitivni efekti koji se očekuju od ove mere jesu dugoročno zadržavanje posla majki, podsticaj za zapošljavanje onih koje su pre porođaja bile nezaposlene, smanjenje finansijske zavisnosti majki i mogućnost njihovog karijernog razvoja. Osim toga, predložena mera pogoduje i preduzećima, čiji troškovi poslovanja će se smanjiti.
Dugoročno, predložena mera će imati višestruki efekat na privredu zemlje – najpre kroz porast zaposlenosti majki i smanjenje ukupne nezaposlenosti, zatim kroz podršku opstanku mikro, malih i srednjih preduzeća koja su stub privrede. Konačno, ova mera mogla bi dovesti i do rasta nataliteta, što je posebno važno, imajući u vidu da je stopa fertiliteta u Srbiji svega 1,48, a poslednjih godina beležimo i rekordni negativan prirodni priraštaj.
Ovaj predlog mera oslanja se na sličnu politiku koju je Vlada Republike Srbije uvela za novo zapošljavanje kvalifikovanih lica, koja se pokazala veoma korisnom.
Nakon što je Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije predstavio ovaj predlog mera, održana je panel diskusija, na kojoj su učestvovali i predstavnici vlasti – Snežana Bogdanović iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Aleksandra Čamagić, pomoćnica ministra u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, kao i Jovana Stanar Vuković ispred Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i Tatjana Macura, predsednica udruženja Mame su zakon, gde je jednoglasno zaključeno da je ova mera odlična i da bi njeni potencijalni efekti doveli do značajnog poboljšanja majki na tržištu rada.
– Pozitivni efekti ovog predloga jesu trogodišnja zaštita od gubitka posla, pozitivan uticaj na žensko preduzetništvo, povećanje obima radne snage, unapređenje položaja žena na tržištu rada, smanjenje jaza u platama i „kazne za materinstvo“ (fenomen razlike u visini plata između žena koje imaju decu i onih koje nemaju), te smanjenje siromaštva i pozitivan uticaj na BDP – rekao je Nenad Jevtović, a potom predstavio analizu koliko novca Vlada Republike Srbije treba da izdvoji za ovu meru.
– Poređenja radi, i najskuplji scenario je za 30% (oko 60 miliona evra) skuplji od toga šta je izdvojeno time što je dva puta dato po 100 evra mlađima od 30 godina. A ovoga puta u pitanju nije kratkoročna, već mera koja dugoročno može da donese izuzetne efekte. Konkretno, ove subvencije predstavljaju otprilike 0,5 procenata ukupnog BDP-a Srbije – zaključio je Jevtović.
Projekat „I mame imaju pravo!“ podržala je Fondacija za otvoreno društvo, čiji se izvršni direktor Miodrag Milosavljević obratio prisutnima na samom početku konferencije.
Položaj majki na tržištu rada veoma je nezavidan: od 63.975 žena koje su donele dete na svet, čak trećina njih bila je bez posla i bilo kakvih primanja u trenutku rođenja bebe, dok tek polovina ima stalno zaposlenje – ostale ili rade „na crno“ ili su povremeno angažovane u privremenim poslovima. Dalje, više od 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra.
Među zaposlenim porodiljama, manje od 1.000 bilo je na rukovodećim i menadžerskim pozicijama – više od toga bilo je studentkinja koje su donele dete na svet.
One koje su zaposlene, po završetku odsustva radi nege deteta čekaju brojni izazovi – veliki broj zaposlenih na određeno vreme posao sa istekom porodiljskog više nemaju; stalno zaposlene često bivaju degradirane i nude im se smanjene plate, čime im se suptilno stavlja do znanja da su nepoželjne i da je za njih najbolje da posao potraže na drugom mestu. Problemi majki preduzetnica su već dobro poznati – imaju opciju ili da zamrznu svoju firmu i ne privređuju, ili da prebace upravljanje na nekog drugog i za njega dalje plaćaju porez i doprinose.
