Od kriptovaluta, blokčejna i na njemu baziranih nezamenljivih tokena (NFT), veštačke inteligencije, pa do metaversa – tehnologija iznova nudi prilike za preispitivanje i upoznavanje granica kreativnosti i realnosti. Čovek je postao konzument ne samo materijalnih dobara već i digitalnih iskustava.
Intelektualna svojina predstavlja ključni faktor za kreatore i kompanije u ovim tehnologijama, jer pruža pravni okvir za zaštitu njihovih kreativnih i finansijskih interesa. Autorsko pravo štiti priče, likove, muziku, grafiku i softverski kod od neovlašćene reprodukcije (sam naziv copyright definiše tradicionalno poimanje autorskog prava kao zabrane kopiranja), dok žig kompanijama omogućava da uspostave i očuvaju jedinstven identitet svog brenda, što je od suštinske važnosti za prepoznatljivost na tržištu, diferencijaciju od konkurencije i lojalnost potrošača. Primera radi, McDonald’s je već podneo 11 prijava žigova koji se odnose na aktivnosti virtuelnog restorana u metaversu.
No, gde god postoje prilike, postoje i rizici. Na primeru čuvene Birkin torbe, postavilo se pitanje slobode izražavanja u virtuelnom svetu. Naime, umetnik Mejson Rotšild je kreirao i prodavao različite NFT-jeve inspirisane Birkin torbom, tzv. MetaBirkin. Hermes je tužio Mejsona Rotšilda za povredu žiga, te je isticao da će potrošači verovati da je NFT zvanično povezan sa brendom. Sud je utvrdio povrede žiga i dodelio odštetu Hermesu u iznosu od 133.000 dolara.
Ovaj presedan postavlja smer i za buduće slične sudske procese, primenjujući zakone „stvarnog sveta“ i na digitalno okruženje. Važnost zaštite renomiranog žiga i njegove reputacije, koja predstavlja vrednost per se, na kraju uzrokuje da jedan komad Birkin torbe može biti bolja investicija od zlata i akcija.
Vrednost intelektualne svojine je neizmerna, a možda je tajna u tome što kroz vekove, prati, reaguje i upravlja tehnološkim napretkom u korist nosilaca prava, korisnika i društva u celini.
