Nemački novinar Mihael Martens, autor knjige „Ivo Andrić: U požaru svetova“ je u aktuelnom broju Nedeljnika, odgovarajući na pitanje da li je i kod Andrića bilo strahovanja da neće biti u dobrim odnosima sa novim komunističkim vlastima i zašto je Andrić komunistima bio potreban, rekao da se odgovor na to pitanje može naći u „Dnevniku jednoga nikoga“ Branka Lazarevića.
„Po Lazareviću, interesi komunista i Andrića jednostavno su se poklopili 1944. Komunistima je trebala neka viđena figura za njihovu kulturnu politiku, Andriću je trebao izdavač za njegove romane – i bingo!, pronašli su jedni druge. Ovo potvrđuje i Milovan Đilas u svojoj knjizi „Vlast i pobuna“, u kojoj se nalazi jedan od najboljih i najlucidnijih portreta Andrića koji je ikada napisan. Andrićeva pozicija u oktobru 1944. nije bila laka. Bio je lojalni diplomata monarhističke Jugoslavije, države koja je progonila komuniste. Naravno, i komunisti su znali za Andrićevu prošlost, da je „klasni neprijatelj“. Ali s druge strane, tokom nemačke okupacije, Andrić je pokazao besprekorno vladanje i principijelno nije objavio niti jedan red. On nije potpisao antikomunistički pamflet koji su objavili Nemci. Ove činjenice komunisti su znali, i tako je njegovo ponašanje tokom okupacije poslužilo kao most koji je mogao da pređe 1944. Uz to, ne smemo zaboraviti ni da je Andrić celog života podržavao ideju Jugoslavije. A posle rata, komunisti su bili jedina politička snaga koja je mogla da garantuje novi jugoslovenski eksperiment“, rekao je Martens.
On je u velikom intervjuu za Nedeljnik govorio o Andrićevim kontaktima sa Hitlerom i Staljinom; o njegovom odnosu sa vladom Kraljevine Jugoslavije i sa komunistima; o mržnji na Balkanu i ratovima, bivšim i budućim; o 27. martu i 6. aprilu 1941; o Andrićevom jugoslovenstvu i osećaju pripadnosti; o zloupotrebama velikog pisca da bi se opravdalo NATO bombardovanje Srbije…
Ceo intervju pročitajte u Nedeljniku koji je na svim kioscima od četvrtka, 16. maja. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici
Tagovi
