Danas u svetu postoji oko 6.500 živih jezika, jezika koje koriste kako mikrozajednice tako i mnogoljudne nacije. Međutim, koliko često vidimo na internetu sadržaje koji nisu na engleskom, na srpskom jer pretražujemo i konzumiramo sadržaje u našoj zemlji? Eventualno okrznemo pogledom neki sadržaj na drugim najrasprostranjenijim jezicima na svetu kakav je kineski, španski ili arapski.
Kada je reč o domenima, situacija je još uniformnija u korist domena na engleskom alfabetu. Prema podacima ICANN-a trenutno postoji 151 IDN (internacionalizovani nazivi domena, na neengleskim jezicima i pismima) u kojima je „zastupljeno“ 37 jezika i 23 pisma. Dakle, od 6.500 jezika na 37 se mogu registrovati domeni u određenim domenskim zonama.
A sama registracija domena na određenom jeziku ili pismu je tek početak jer se nameću pitanja da li će raditi imejl adrese sa nazivom domena na ćirilici ili arapskom pismu, da li će svi pregledači koje koristimo „prepoznati“ takav domen kao validan i odvesti nas na sajt, da li će linkovi biti prikazani adekvatno ili ćemo videti /xn--d1aholi.xn--90a3ac umesto рнидс.срб.
Ovo su samo neka od pitanja razmatranih tokom proteklog Universal Acceptance (UA) Day 2024 održanog u Beogradu 28. marta, a naš registar imao je čast da bude domaćin tog centralnog godišnjeg okupljanja posvećenog implementaciji ideje o istinski višejezičnom internetu. Događaj koji se organizuje pod pokroviteljstvom ICANN-a (Internet korporacija za dodeljene nazive i brojeve) i volonterske Radne grupe za Univerzalnu prihvatljivost (Universal Acceptance Steering Group) okupio je u Beogradu stručnjake za internet iz Kine, Jermenije, Rusije, Gane, Pakistana, Tajlanda, Indije, Maroka, predstavnike tržišta Evropske unije, ICANN-ovih zajednica, UNESCO-a i drugih važnih međunarodnih organizacija.
Dolazeći iz različitih zemalja i društvenih i ekonomskih okruženja, stručnjaci su tokom konferencije podelili svoja iskustva i identifikovali prepreke koje treba prevazići da bi internacionalizovani nazivi domena (IDN) i novi generički domeni najvišeg nivoa (new gTLD) dostigli svoj pun potencijal.
Direktorka ICANN-a Sali Kosterton, koja je ovom prilikom posetila Beograd, ukazala je na činjenicu da značajan deo svetske populacije ne uživa pun potencijal ni pristupa internetu ni konzumiranja sadržaja na njemu, jer ne znaju engleski jezik i ne pišu latinicom. Eksperti iz Indije ukazali su na to da je Univerzalna prihvatljivost prilika da se premosti digitalni jaz sa kojim se suočavaju nacije u razvoju, dok smo od predstavnika UNESCO-a čuli da je jedan od najznačajnijih zadataka ovde organizacije promocija višejezičnosti i zaštita jezika kojima preti izumiranje, te da Univerzalnu prihvatljivost treba uvrstiti i u planove vlada širom sveta koje nastoje da očuvaju kulturološki i jezički diverzitet.
Međutim, izazovi su brojni, pa je tokom konferencije ukazano na to da su čak i velika tržišta i zemlje kakva je Kina, bez obzira na to što u njoj postoji 9 od 10 generičkih IDN-ova i gde upotreba lokalnog pisma rešava mnoge probleme, na početku puta imajući u vidu da pregledači lokalnih kompanija u Kini, koji su brojni, tretiraju IDN-ove kao nepostojeće.
Pitanje Univerzalne prihvatljivosti je dobrim delom tehničko pitanje. Iako protokoli koji je omogućavaju godinama postoje, vrlo su retko implementirani. Uvid u to su dali IT stručnjaci te na konferenciji prikazali rezultate različitih testova koji pokazuju kako se imejl serveri, aplikacije i drugi internetom omogućeni servisi ponašaju prema imejl adresama i domenima koji nisu na „ošišanoj latinici“.
Šta je poruka međunarodnog događaja čiji smo bili domaćin? Da je put od sedam milja otpočeo ne sa jednim već sa velikim brojem koraka, ali da još vremena i rada treba biti uloženo u to da različite strane – od pružalaca internet usluga, proizvođača softvera i aplikacija, do vladinih organizacija i krajnjih korisnika, shvate važnost ali i aktivno počnu da koriste univerzalno prihvatljiva rešenja.
Tagovi
