Novi lekovi produžavaju ljudski vek

Srbija ozbiljno zaostaje za prosekom EU, gde se živi oko osam godina duže nego kod nas, i to je još jedan od razloga zašto je važno da se ulaganje u inovativne lekove u godinama pred nama još poveća

Razgovarala Ana Mitić

Na listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje odskoro su se našla 22 nova inovativna leka, među kojima su i oni za lečenje velikog broja onkoloških oboljenja. O značaju inovativnih lekova za pacijente, o novoj listi, o važnosti sistemskog rešenja finansiranja novih terapija kao i o zaostajanju za regionom i saradnji sa državom na rešavanju ovih pitanja, govorio je Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA.

Kada će novi inovativni lekovi koje je najavio RFZO biti dostupni pacijentima i šta to praktično znači za pacijente?

Put leka do pacijenata je u našoj zemlji kompleksan. Ono što je zasada obavljeno jeste prvi korak – RFZO je doneo odluku o uključenju određenog broja inovativnih lekova na Listu lekova. Iza toga sledi potpisivanje Posebnih ugovora, jer svi inovativni lekovi koji kod nas dolaze na Listu su kroz ovaj pravni instrument delimično finansirani od strane farmaceutskih kompanija. Zatim se ova odluka potvrđuje od strane Ministarstva zdravlja te Vlade Republike Srbije, i tek onda se raspisuju tenderi. Svi lekovi koje država kupuje nabavljaju se kroz centralizovanu proceduru javnih nabavki. Kada se zaključi procedura javnih nabavki, kreće isporuka u zdravstvene ustanove tako da je pretpostavka da bi ovi novi inovativni lekovi do pacijenata mogli da stignu u roku od tri do maksimalno četiri meseca.

Za koje bolesti su ti lekovi namenjeni? A u kojoj oblasti lečenja se globalno najviše inovativnih lekova proizvodi?

Odlukom stručnih tela, pre svega Centralne komisije za lekove RFZO, ove godine je većina lekova koji dolaze na Listu iz oblasti onkologije. To nije neobično, budući da od ukupnog broja novih inovativnih lekova koji se svake godine registruju u zemljama EU – a bude ih preko 40 godišnje – jednu četvrtinu čine lekovi za maligne bolesti. Onkologija je sigurno u poslednjih nekoliko decenija najuzbudljivija grana medicine, zbog ogromnog napretka koji je zahvaljujući inovativnim terapijama postignut po pitanju produženja prosečnog preživljavanja. Takvi rezultati se postižu zbog ogromnog ulaganja inovativne farmaceutske industrije u razvoj novih terapija, a to ulaganje se prevashodno usmerava u one oblasti gde postoji najveća nezadovoljena potreba u smislu ishoda lečenja. Budući da je smrtnost od malignih bolesti i dalje visoka, logično je da je istraživanje velikim delom koncentrisano baš na tu oblast. Međutim, ne smeju se zanemariti i preostale tri četvrtine novih inovativnih lekova koji se pojavljuju svake godine, gde su neke izuzetno bitne terapije i za obolele od drugih bolesti.

To jeste dobra stvar ali koliko Srbija kaska za zemljama u regionu i u svetu po dostupnosti inovativnih lekova i terapija za pacijente?

Kao rezultat višegodišnjeg zanemarivanja inovativnih lekova, Srbija se danas nalazi na samom začelju Evrope po dostupnosti inovativnih lekova kroz Listu lekova, u rangu sa zemljama kao što su Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija ili Albanija, a daleko iza naših suseda Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Mađarske. Prema podacima iz ove, 2023. godine, na našoj Listi lekova bilo je tek 8% inovativnih lekova koji su u zemljama EU registrovani u poslednje četiri godine. Upravo ovakva velika proširenja Liste, zahvaljujući kojima značajan broj inovativnih lekova dolazi do osiguranika jesu ono što nam je potrebno i u narednim godinama kako bi svi najbolji lekovi koje savremena medicina može da ponudi postali dostupni i kod nas.

Zašto je to tako, zbog čega se toliko čeka na uvođenje novih lekova?

Glavni razlog je nerešeno pitanje sistemskog, dovoljnog i održivog finansiranja inovativnih lekova. U Finansijskom planu RFZO ne postoji stavka u kojoj bi bila sredstva namenjena za ulazak inovativnih lekova na Listu lekova, pa je i ovo veliko proširenje Liste rezultat napora koje prevashodno RFZO ulaže u rešavanje pitanja dostupnosti inovativnih lekova. Upravo zbog toga i smatramo da je jedino formiranje odvojene budžetske linije način da se sistemski reši pitanje finansiranja inovativnih lekova, na korist sve tri strane. Pacijenti na taj način dobijaju sigurnost da će ono najbolje što se svake godine pojavi u svetu postati dostupno i kod nas; država dobija predvidljivost troškova i mogućnost dugoročnog planiranja koje oblasti bi trebalo u jednoj kalendarskoj godini da budu prioritet; konačno, za farmaceutsku industriju bi to bio signal da je potrebno još veće ulaganje na ovo tržište. Udruženje Inovia snažno podržava najave direktorke RFZO da će možda već u 2024. godini pitanje odvojene budžetske linije za inovativne lekove postati realnost.

Kakva je saradnja između farmaceutskih kompanija i naše države u pronalaženju bržeg načina i veće dostupnosti inovativnih lekova našim građanima?

Izuzetno smo zadovoljni vrstom odnosa koje smo poslednjih godina izgradili sa ključnim institucijama zdravstvenog sistema, sa RFZO na čelu. Zahvaljujući otvorenosti aktuelnog rukovodstva RFZO za uspostavljanje drugačijih odnosa sa industrijom, prvi put smo u prilici da o svim otvorenim pitanjima ravnopravno razgovaramo, a onda iz takve saradnje i proizilaze rezultati kakvim svedočimo poslednjih godina. Zahvaljujući tome što je država prepoznala značaj inovativnih lekova i investirala značajna sredstva u te svrhe i mi smo sa naše strane bili u prilici da omogućimo najpovoljnije moguće uslove za nabavku inovativnih lekova, što uključuje i pokrivanje značajnog dela troškova njihovog dolaska na Listu lekova.

Kako to rešavaju druge zemlje i zašto je važno sistemsko rešenje za finansiranje inovativnih lekova?

Značaj inovativnih lekova za pojedinca, zdravstveni sistem ali i ekonomiju jedne zemlje odavno je prepoznat u najvećem broju razvijenih država sveta. Kroz postizanje boljih zdravstvenih ishoda, efikasnije lečenje, produženje života i poboljšanje kvaliteta života, inovativni lekovi donose boljitak pojedincima i njihovim porodicama. Kroz efikasniju kontrolu bolesti prave se uštede u zdravstvenom sistemu, jer je pacijentima potrebno manje kontrolnih pregleda, manje komedikacije, kraće vreme se provodi na stacionarnom lečenju, izbegavaju se skupe hirurške procedure. Zahvaljujući boljem kvalitetu života pacijenata koji primaju inovativne lekove, oni manje odsustvuju sa posla, ne odlaze u prevremenu penziju, neko drugi ne prestaje da radi da bi brinuo o njima, što smanjuje troškove i izvan samog zdravstva. Sve to u konačnici dovodi do poboljšanja osnovnih ekonomskih parametara kao što su poreski prihodi i visina BDP-a po glavi stanovnika. Farmakoekonomske studije su pokazale da se na svaki dolar koji se uloži u inovativne lekove, šest dolara na različite načine vrati državi, što ulaganje u inovativne lekove čini izuzetno isplativim. Zbog toga, mnoge zemlje su na vreme preduzele korake u pravcu obezbeđivanja sistemskog finansiranja inovativnih lekova, što je praksa koju ćemo, nadamo se, uskoro videti i kod nas.

Kako inovativni lekovi utiču na zdravlje nacije i na prosečnu dužinu života?

Poslednjih decenija, u razvijenim zemljama sveta primetno je značajno produženje prosečnog ljudskog veka. Ono što je posebno dobro je što se taj trend nastavlja i u sadašnjici, što nam daje za pravo da verujemo da će se takav trend nastaviti i u budućnosti. Kada su ovi rezultati analizirani, pokazalo se da najveći uticaj na takav rezultat imaju upravo inovativni lekovi, pa je jedna studija zaključila da su za čak tri četvrtine prosečnog produženja ljudskog veka zaslužni upravo inovativni lekovi. Nažalost, naša zemlja ozbiljno zaostaje za prosekom EU, gde se živi oko osam godina duže nego kod nas, i to je još jedan od razloga zašto je važno da se ulaganje u inovativne lekove u godinama pred nama još poveća.