Uroš Petrović je poznati pisac za decu i mlade, autor više originalnih i nagrađenih stonih društvenih igara, mozgalica… Bio je autor kviza „Lavirint“ a sa Predragom Markovićem je pravio pitanja prvih sezona kviza „Potera“. Ovih dana mu je izašla nova knjiga „Bajka – Drugih sedam“ u izdanju Lagune.
Na koricama vaše nove bajke stoji: „Siguran sam da se može odrasti bez bajki, ali nisam siguran u šta?“ Čemu zaista bajke mogu da nauče, i da li zaista ako preskočimo bajke možemo postati zlobniji i loši? Bajke su čitali verovatno i Mahatma Gandi, ali i Hitler i Anders Brejvik, ili ova druga dvojica i nisu? Nemamo podatke o tome, ali uglavnom u čemu i kako nam pomažu bajke da budemo bolji?
Mladunčad bonobo majmuna, poput mladunčadi Homo sapiensa, imaju – roditeljsku ljubav, mleko, potom zdravu ishranu prepunu vlakana, sport, vaspitavanje, zabavni park (i to kakav!), vršnjačku družinu, igračke, srdačnu rodbinu… Ali, bajke nemaju. Odrastaju bez bajki. Nije čudo što izrastu u bučne majmune nesnosnih manira. Ne tvrdim da oni kojima nisu čitane bajke pred spavanje izrastu u nešto manje čovekoliko od čoveka. Ipak, čak i malo popravljanje statistike je uvek imalo smisla, onoliko koliko je do nas.
Zato su bajke važne, i ne samo zato. Čitanje bajki pomaže deci da prošire svoj rečnik, razviju razumevanje jezika i bolje se izražavaju. Trebaće im to, čime god se bavili. Potom, likovi u bajkama prolaze kroz različite emocije i izazove, čime deca mogu razviti bolje razumevanje i upravljanje sopstvenim emocijama. Kroz avanture u tim fantastičnim pripovestima, deca mogu naučiti kako se suočavati sa problemima, koristiti kreativnost i pronaći rešenja, mogu bolje razumeti dinamiku međuljudskih odnosa. Razmišljanje o zapletima, likovima i različitim aspektima bajki može pomoći da razviju analitičke sposobnosti. Dakle, koristi je mnogo a same bajke su mnogo zanimljivije od ovog teoretisanja o njima.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS OD ČETVRTKA, 7. SEPTEMBRA
Tagovi
