Kada već iz grupa C i D Svetskog prvenstva u Kataru nije moglo da ispadne bar šest ekipa, onda je fudbal sebi organizovao zabavu. Zabavu u koju smo zaljubljeni.
Katolička crkva imala je večeras značajno zagušene veze prema nebesima jer su u isto vreme fudbalske i sve druge bogove molili Poljska i Meksiko. Na prvu loptu, da vas neko pita koja je zemlja „fudbalskija“, uprkos značajno boljim rezultatima Poljske u fudbalskoj istoriji, rekli biste Meksiko. Poljaci su imali Adama Mališa, odbojkaše, igraju i neke druge sportove. Meksiko ima samo fudbal. Zato što ga baš i nema.
Pred poslednju rundu grupne faze, u grupi C nije se znalo ko je gde vezao konja. Saudijska Arabija imala je tri boda, još iz prvog kola kada su pobedili Argentinu i davane su im najmanje šanse za prolaz. Argentina je imala tri boda i davane su joj najveće šanse za prolaz. Poljska je imala četiri boda, a Meksiko jedan. I pored toga, niko nije smeo da se kladi na Poljsku.
Tim koji predvodi – ili bi trebalo to da radi – Robert Levandovski, od početka Mundijala igra grozno i kroz iglene uši se provlači bez gola u mreži. Bilo im je potrebno da ne izgube od Argentine večeras, a ako i izgube, da to ne bude ubedljivo.
Meksiku je trebala ubedljiva pobeda protiv Saudijske Arabije i ubedljiva pobeda Argentine protiv Poljske. Na poluvremenu na obe utakmice nije bilo golova, a onda je počela drama.
Prvo je Argentina povela Mekalisterovim golom, pa je ubrzo to učinio i Meksiko. Onda je Meksiko duplirao prednost i trebalo im je da postignu još jedan, zbog gol razlike. Da je Argentina postigla još jedan – kao što jeste nešto kasnije – odlučivao bi „fer plej“, tj broj žutih i crvenih kartona.
Kada je Alvarez loptu ubacio u gol, ostalo je još petnaestak, 20 minuta fudbala na oba meča, možda i nešto više. Ukupno, celo poluvreme da Argentina ili Meksiko postignu jedan gol i izbace Poljsku. Bilo je šansi, bilo je pritiska, bilo je svega, samo tog gola nije bilo.
Mnogi su se šalili da bi neki meksički kartel mogao da pita za junačko zdravlje Lautara Martineza zbog šanse koju je promašio. Neki su tvrdili da treba isprovocirati Poljake, da dobiju još tri žuta kartona i tako se i u tom segmentu izjednače sa Meksikancima, ali je svima bilo jasno da je Poljska toliko mlaka i anemična da im je „fer plej“ jedina šansa.
Na kraju nije bilo poziva meksičkog kartela – i nadamo se da ga neće bete – i nije bilo isprovociranih Poljaka.
Bio je, ipak, fudbal.
Saudijska Arabija je igrala svoje i iz kontre duboko u nadoknadi vremena, smanjila na 2:1. Meksiku je i dalje igrao taj jedan gol koji su čekali, ali su ostali paralisani primlejnim pogotkom. Pa su i oni i Saudijci po poslednjem zvižduku sudije popadali u suzama na teren.
Dalje sa prvog mesta ide Argentina. Turnir su započeli mlako, mučili se silno prvo poluvreme protiv Meksika, ali su poslednja tri poluvremena odigrali dobro i forma im ide uzlaznom putanjom.
Dalje sa drugog mesta ide Poljska. Nezasluženo sasvim. Odigrali su bledu prvu utakmicu protiv Meksika, Levandovski je promašio penal, zatim je Sčensni odbranio penal protiv Saudijske Arabije i okrenuo utakmicu na glavačke, a onda se nisu pojavili protiv Argentine. Jedini koji je iz tog tima zaslužio osminu finala je upravo Sčensni. Jer drama grupe C nije počela u drugom poluvremenu. Počela je u prvom kada je golman Poljske Mesiju odbranio penal. Golman tima koji je prošao u osminu finala zahvaljujući gol razlici, odbranio je dva penala na turniru. Impresivno.
Ispala je Saudijska Arabija koja je u prvoj utakmic nadmudrila Argentinu, u drugoj nadigrala Poljsku, a u trećoj skupo prodala kožu Meksiku. Igrači nisu izgledali kao da su došli da se slikaju sa velikim protivnicima, Erve Renar može da bude srećan.
Ispao je i Meksiko, koji osim u trećoj utakmici, objektivno nije ponudio ništa ni za oko, ni za statistiku ni za semafor, na ovom Mundijalu. Šteta za Očou i njegov poslednji nastup za reprezentaciju.
Posle grupe C, povratak na rezultate od popodneva i rasplet grupe D, deluje kao nemi film. Neko u tome vidi zabavu, ali je takvih ljudi baš malo.
Francuska je i pre treće runde obezbedila prvo mesto pa je na teren protiv Tunisa poslala C tim. Da je selektor sreo nego francuskog navijača ispred stadiona, možda bi i njega ubacio u igru. Tunisu je trebala pobeda. Uz uslov da Danska ne izgubi.
Tunis je pobedio. Rezultatom 1:0 iako je u jednom trenutku moglo da bude i 3:0 za njih, a da nije bilo VAR tehnologije lako su mogli i tu pobedu da izgube. Tunis je, dakle, svoje uradio, ali Danska nije.
Tim Kaspera Hjumlanda je bez dileme najveće razočarenje turnira u Kataru. Mnogi su Dansku videli kao „dark horse“ ovog takmičenja, ali je polufinalista Evropskog prvenstva, tim koji je mnoge u sebe zaljubio brzim fudbalom posle Eriksednovog pada u Kopenhagenu, igrao je sporo i dekadentno u dve utakmice sa značajno slabijim protivnicima.
Paradoksalno, Danska je najbolju utakmicu u grupnoj fazi odigrala protiv Francuske, a u toj utakmici je na kraju poražena. Da je bilo malo više koncentracije pri rezultatu 1:1, sve bi izgledalo drugačije.
Ali, ipak u fudbalu ne postoji.
Danskoj je trebala pobeda protiv Australije i poraz Tunisa.
Tunis ih, kao što rekosmo, nije ispoštovao, a nisu ni sami sebe.
Odigrali su užasnu utakmicu, pružili su jedno veliko „ništa“ i golom Lekija poraženi od Australije. Ekipa kojoj su i kladionice i stručnjaci i njihovi rođeni navijači predviđali brz povratak kući, plasirala se tako u osminu finala.
A najlepša priča ove Australije jeste Miloš Degenek. On je u prve dve utakmice turnira ušao sa klupe, ali je u svakom trenutku izgledao kao dečak koji uživa. To je i podelio sa „Tviter publikom“, objavom koja je mnoge ganula. I nastup na Mundijalu i pobeda na takvom, najvećem fudbalskom takmičenju, za njega su posle svih životnih nedaća bile ostvarenje sna. Degenek progon svoje porodice u hrvatskoj vojnoj operaciji „Oluja“ nikada nije politički zloupotrebljavao. Uvek je tu strašnu početnu tačku svog životnog puta koristio kao dodatni opis onoga što je od Australije dobio – sigurnost i dom.
Snimak kako upravo Degenek – a ima u tom timu mnogo boljih fudbalera – motiviše svoje saigrače, sa sve australijskim engleskim, kako im govori da svaku loptu gledaju kao metak ispred kog moraju da stanu kako bi zaštitili svoje porodice, on koji zna šta to znači, dirnuo je mnoge navijače.
Taj, „slikoviti primer modernog Australijanca“, kako ga je nazvala njihova štampa, postao je mali heroj australijskog uspeha i kada je selektor odlučio da ga stavi u startnu postavu za meč protiv Danske uradio je pravu stvar.
Jer je Degenek sam objasnio da je ovo „jedinstvena prilika za svakog igrača“. Situacija poput „izbora između života i smrti“. Australija nije primila gol protiv Tunisa i Danske i zaslužila je prolazak dalje.
Na onom snimku iz svlačionice selektor Australije kaže da posle Degenekovih reči nema šta da doda. Nema niko.
Ili ipak ima – fudbal.
Tagovi
