„Islamska Republika“ ispisano na presijskom jeziku na školskoj tabli. Isred nje je grupa učenica u svojim tamnoplavim školskim uniformama, ali bez hidžaba. Kolektivno podižu srednji prst u pravcu natpisa na tabli.
Ovo je samo jedna od stotina slika koje su nedavno na društvenim mrežama podelili studenti koji su deo iranske generacije Z (takođe poznati kao Zumeri), snage na koju treba računati, piše Foreign policy. Ova generacija je pokretačka snaga trenutnih protesta koji su zahvatili zemlju nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini od strane takozvane moralne policije Irana.
Generacije, rođene između 1997. i 2012, dobro poznaju društvene mreže uprkos internet restrikcijama i drakonskim cenzurama. Frustrirani i ljuti zbog statusa kvo, ne prezaju da izraze svoje stavove onlajn ili na ulicama, niti da pomeraju crvene linije Islamske Republike. Oni su ti koji “drmaju” zastareli, sklerotični klerikalni režim na način koji nije viđen od revolucije 1979 godine.
Postislamistička omladina
U Iranu termini kao što su „milenijalci“ i „zumeri“ nisu u upotrebi. U Iranu se radije priča o omladini, koja danas čini više od 60% ukupnog stanovništva. Svi rođeni tokom osamdesetih spadaju u grupu „dahaye shast“, rođeni tokom 2000-ih – iranska generacija Z – poznatija je kao „dahaye hashtad“. Generacija Alfa, svi rođeni nakon generacije Z u Iranu su poznati kao „dahaye navad“.
Akademici sa zapada koriste frazu “ deca revolucije” da opišu sve mlade koji su rođeni nakon revolucije 1979. godine i Iransko–iračkog rata koji se vodio u periodu 1980–1988 godine. Mnogi od njih bili su deo studenentskog pokreta koji je pomogao iranskom reformističkom kandidatu Mohamedu Katamiju da pobedi na predsedničkim izborima 1997. godine.
Akademik Asaf Bajat opisuje ovu generaciju kao postislamističku omladinu – sugerišući da oni nisu podobna islamistička omladina kakvu je bivši revolucionarni lider Ajatolah Homeini zamišljao. Bajat dodaje da su oni “pragmatični i neideološki nastrojeni, protiv nasilja, bez poverenja u vlast i sa snom o životu na Zapadu”.
Ranih 2000-ih, mnogi Iranci imali su pristup internetu, blogovima i društvenim mrežama. Nakon protesta 2009. godine (poznatijih kao Zeleni pokret) koji su nastali kao reakcija na izbornu krađu predsedničkih izbora, Islamska Republika počela je da posmatra internet kao ozbiljnu pretnju po nacionalnu bezbednost.
Od 2009. godine iranske vlsti su blokirale 35 odsto najposećenijih veb sajtova u svetu. Ipak, 78,5 odsto Iranaca starijih od 18 godina uspeva da koristi zabranjene društvene mreže i aplikacije za četovanje, u tome im pomažu piratske aplikacije za „probijanje“ zabrana.
“Roditelji Zumera ranije su se borili za osnovne slobode: mogućnost da se oblače manje konzervativno i da se šminkaju”, objašnjava novinar Sajeh Isfahani. I dodaje: “to iskustvo milenijalaca učinilo je da budu tolerantniji prema svojoj deci”.
Novi snovi
Iranska Generacija Z nije iskusila konstantne pretnje raketnim napadima bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseina. Pored toga, premladi su da se sećaju terorističkog napada 11. septebra 2001. godine u Americi; invazije na susedni Avganistan i Irak i razgovora o tome da li je njihova zemlja sledeća.
Kako Zumeri postaju punoletni, sve čemu su bili izloženi su brutalna represija, sistematsko loše upravljanje i korupcija. Takođe preživeli su globalnu pandemiju i iskusili kako Homeini uskraćuje zapadne vakcine iako je u Iranu bio registrovan najveći broj obolelih i preminulih od posledica kovida kada je reč o Bliskom istoku.
Ova generacija odrastala je dve decenije pod sankcijama i međunarodno izolovana. Za njih je život u Iranu težak. Naravno, ako nemaju veze i novac.
Zahvaljujući internetu, ova generacija mladih je digitalno pismena, deo je globalne Generacije Z koja deli ista interesovanja i preferencije. Kao i njihovim vršnjacima sa Zapada, informacije i komunikacione tehnologije su na dohvat ruke.
Važnije od svega je to što je Generacija Z uz pomoć interneta pored toga što je naučila mnogo o prošlosti zemlje, naučila i da preispituje stvari i sprovodi sopstvena istraživanja.
„Oni su značajno hrabriji u odnosu na prethodnu generaciju. Ne beže od novih stvari i istraživanja novih svetova“, rekao je Isfahani. „Iranska omladina takođe ima dubok osećaj individualizma i odbojnosti prema svemu što bi narušilo njihovu privatnost ili lične slobode”.
„Ne mogu da izgube ono što nemaju“ – slobodu
Društvene mreže omogućile su Zumerima da vide nesreću svoje zemlje u realnom vremenu, bilo da se radi o nacionalnim ili lokalnim protestima, nasilnim obaranjima Instagram naloga, ili nejednakosti između običnog naroda i političkih elita.
“Nove generacije su hrabrije zbog toga što nemaju šta da izgube i nasilnije zbog svega što su prošle”, rekao je Isfahani.
Sve ovo uticalo je na Kamneija, da u svom junskom obraćanju, podstakne parlament da ratifikuje kontroverzni zakon – Zakon o regulatornom sistemu za usluge sajber prostora, poznatiji kao Zakon o zaštiti.
Ovaj zakon kriminalizuje sve piratske aplikacije koje služe za probijanje internet cenzure i primorava Irance da koriste Nacionalnu informativnu mrežu ili “halal” internet odvojen od globalne mreže. Ljudi koji se bave ispitivanjem sloboda na internetu i aktivisti izvestili su da je Zakon stupio na snagu u avgustu 2021 godine.
Dok četuju i gledaju kako njihovi vršnjaci žive slobodno u svojim državama, mladi Iranci prepoznaju nepravdu i licemerje u svojoj državi, kao i sav svoj protraćeni potencijal. I ne prihvataju takav način života, koji im se servira.
Kao rezultat toga oni ne osećaju povezanost sa „gerijatrijskim klerikalnim režimom“.
Zato je generacija Z pretnja za Islamsku republiku.
Tagovi
