Sećate se valjda onog dočeka takozvane Srpske nove godine, kad je premijer Vojislav Koštunica sa svitom iz DSS cupkao u publici s narodom, kad ga je Svetlana Ražnatović proglasila „premijerom ujediniteljem“, dok je Bora Đorđević pričao viceve o „Čedi narkomanu“, na koje se slatko smejao Matija Bećković koji je obučen kao Šerlok Holms bio tu pored Koštunice.
Bili su tu i viđeniji članovi DSS, kao i uvaženi koalicioni partneri tipa Velimira Velje Ilića. Bio je to hepening „demokratskog nacionalizma“, ali ma koliko da Koštunica nije bio „premijer ujedinitelj“, ta Cecina opaska danas (ne)očekivano postaje bitna u raspolućenoj Srbiji, kada Vučić tek sigurno nije „predsednik ujedinitelj“. Na mitingu u Zrenjaninu pre neki dan Vučić je napravio i jednu frojdovsku grešku kad je pomenuo „moj (njegov) narod“.
Teško da će i Ana Brnabić postati „premijerka ujediniteljka“. Cecina doskočica sad je nedostižni ideal Srbije na planu postizanja minimalnog, ali bazičnog, nacionalnog konsenzusa. I oko pravila političke igre (gde smo zatvorili krug i maltene se vratili u 1990. godinu), i oko tumačenja novije istorije.
Neko bi rekao, da se napredovalo po pitanju konsenzusa da je Zoran Đinđić bio reformator, i da je Vučić tome dao bitan doprinos, ali julovsko-radikalski ton zvanične propagande i uticaja u vlasti i „dubokoj državi“, relativizuju suštinski i taj „konsenzus“…
CEO TEKST ZORANA PANOVIĆA ČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 4. APRILA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU DOSTUPNOM NA NOVINARNICA.NET
Tagovi
