Lideri današnjice se susreću sa svakodnevnom nesigurnošću i naglim promenama na tržištu. Prethodno akumulirano iskustvo im često nije od koristi. Suočavaju se ponekad sa bolnom istinom da ne znaju kako da odgovore na situaciju. Svesnost o neznanju može da izazove konfuziju koju nije lako prihvatiti i tolerisati. Moguće „odbrane“ su odlazak u krajnosti prevelikog samopouzdanja („znam ja šta treba u ovakvim situacijama“) ili povlačenje u pasivnost i izbegavanje rizika. Ni jedno ni drugo ne pomaže da organizacija bude efikasnija. Da bi lider povećao kapacitet prihvatanja nesigurnosti, potrebno je drugačije učenje u odnosu na klasične treninge. Iskustveno učenje je mogući odgovor.
Sredinom prošlog veka je Tavistok institut u Londonu organizovao prvu „Group Relations Conference“ (GRC) koja se bazirala na konceptu iskustvenog učenja. Na konferenciji nema predavanja, prezentacija niti teoretskih rasprava. Učesnici prolaze kroz iskustvo privremene organizacije u kojoj postaju svesni kako se ponašaju kao lideri u raznim situacijama ali i kako se odnose prema autoritetima i postavljenim zadacima. Postaju im jasniji automatizmi sopstvenog ponašanja u organizaciji. Tokom konferencije uče iz iskustva o sebi i organizaciji. GRC je inkubator za dubinsko istraživanje modernog organizacionog života. Učesnici mogu da u sigurnoj sredini eksperimentišu sa drugačijim ponašanjima i da prate šta se dešava kada su npr. u centru pažnje ili su izolovani. Takođe mogu da eksperimentišu sa svojom agresivnošću ili sa prikazivanjem ranjivosti u grupi. GRC je vrlo efikasan način učenja o uticaju nesvesnih procesa na organizacioni život.
Danas su GRC konferencije rasprostranjeni modalitet iskustvenog učenja gde lideri istražuju u grupi svoja habitualna ponašanja u organizaciji. Tokom konferencije se suočavaju sa situacijom da ne znaju kako da reaguju, da nisu sami u tome i da imaju pravo da ne znaju. To im kasnije pomaže da hladne glave bolje tolerišu neizvesnosti poslovnog okruženja.
Tagovi
