REJKJAVIK, Island – U retrospektivi verovatno nije bila fantastična ideja dopustiti da čitava islandska ekonomija zavisi od avio-kompanije WOW.
Pre nego što je doživeo krah u martu, WOW je prevezao više od četvrtine ukupnog broja posetilaca koji su pošli u obilazak ove ostrvske zemlje. Cene – 199 dolara za povratnu kartu iz Njujorka ili San Franciska – bile su ključni element turističkog buma koji je oživeo islandsku ekonomiju posle katastrofalne krize 2008. godine.
Danas, šest meseci pošto je WOW obustavio letove, na Islandu je toliko manje turista da je zemlja praktično na rubu recesije. Ipak, ovakav razvoj događaja nije nešto sa čim se 350.000 stanovnika Islanda već nije susrelo i ranije.
WOW je profitirao od finansijske krize koja je zemlju učinila povoljnom turističkom destinacijom i upravo je ova avio-kompanije pomogla da se islandski glečeri i gejziri vrate na selfije miliona posetilaca koji su ubrzavali rast ekonomije. Onda je WOW nestao i Island je ponovo u nevolji.
Turističke agencije, hoteli i trgovinski lanci prinuđeni su da drastično snize cene pošto je broj zainteresovanih sve manji, a broj otkazanih rezervacija uporedo raste. Islandska centralna banka upozorila je da će ekonomija ove godine pretrpeti udar, te su snižene i kamatne stope.
“Već osećamo to”, kaže Solvejg Ogmundsdotir, 70-godišnja bibliotekarka u penziji koja sada u blizini luke u Rejkjaviku prodaje pletene kape. I njoj je prodaja ove godine opala za 20 odsto, a ona to, kako kaže, povezuje upravo sa propašću avio-kompanije.
Pokrenut 2011. godine, WOW je bio ideja Skulija Mogensena koga su zbog samohvalisavih izjava i avanturističkog pristupa poslu mnogi poredili sa Ričardom Brensonom, preduzetnikom koji stoji iza Virgin Atlantica.
Mogensen je želeo da Rejkjavik pretvori u važnog igrača na međunarodnom nivou, pa je iskoristio geografsku poziciju grada za prevoz putnika između Severne Amerike, Evrope i Azije, skrativši vreme koje je inače potrebno da se stigne sa jedne na drugu destinaciju. Veliki broj putnika tako je svraćao na Island usput.
“Svi su mislili da sam lud”, rekao je Mogensen. “Možda su i bili u pravu i zato sam još više želeo da uradim to, iako nisam znao ništa o avio-industriji.”
Neko vreme se činilo da je genije. Između 2011. i 2015. godine broj turista koji su posetili Island se više nego udvostručio na skoro 1,3 miliona ljudi na godišnjem nivou, otkrivši takođe i uticaj društvenih mreža na polju turizma. Kada su fanovi “Igre prestola” saznali da je serija snimana i na Islandu, odmah su osmišljene ture i obilasci ključnih lokacija. Muzički spot Džastina Bibera za pesmu “I’ll Show You” iz 2015. prikazao je kanjon Fjadrárgljúfur, a ubrzo je desetine hiljada posetilaca pohrlilo da ga obiđe.
Te godine WOW je počeo da posluje i u Severnoj Americi. Do 2018. stiglo je 2,3 miliona turista, ali kada je usluga proširena i na Los Anđeles i San Francisko, WOW je uposlio i nove avione. Nove premijum kabine zakomplikovale su poslovanje i povećale troškove, a profitabilnost je počela da se pretače u gubitke. Ove godine je konačno nestalno novca. Poverioci su zaplenili avione i avio-kompanija je prestala sa radom.
Brigita Jondotir bila je stalno zaposlena u avio-kompaniji WOW. Sada radi honorarno kao vodič kroz tunele koji se protežu u glečerima. “Teško je”, priznaje.
Osnivač avio-kompanije smatra da nije odgovoran za nevolje koje su snašle Island. “Turizam nas je izbavio iz finansijske krize”, istakao je. “Bili smo kompanija sa najbržim rastom u istoriji Islanda. Turistički bum se ne bi dogodio da se prvo nije desio WOW.”
Broj turista ove godine dostići će pad od 16 odsto.
“Svi trpimo štetu”, kaže Stefan Gudjonson, direktor istraživanja u Banci Arion. “Veliki broj projekata je zaustavljen.”
Stručnjaci su ipak uvereni da recesija neće okinuti finansijski krah. Turizam je i dalje najvažnija industrija u ovoj zemlji.
“Prilično je loše za nas”, kaže Gauja Helgudotir koja vodi muzej i istraživački centar u Hvamstangiju, na severozapadu zemlje. Broj posetilaca opao je za više od trećine, dodaje.
U Rejkjaviku se manji broj turista manje vidi, restorani su i dalje puni, ali ljudi koji žive od trgovine ipak osećaju promenu, odnosno pritisak, kako kaže Jana Arnarsdotir (23) koja radi u veganskom restoranu “Glo”. “Čitav grad je pogođen.”
Na Hestalandu, farmi nadomak Borgarnesa koji vodi na staze koje turisti obilaze na islandskim konjićima, i jezeru Mivatn, gde se turisti kupaju u prirodnim izvorima tople vode, potražnja za smeštajem takođe je opala. Neki, međutim, smatraju da bi to moglo da bude zdravo; da ostrvo malo predahne.
Hordur Mio Olafson (32), koji vodi porodični posao turističkih obilazaka pećina, kaže: “Ljudi ovde dolaze u potrazi za netaknutom prirodom u ovoj čudnovatoj zemlji, punoj misterija. Sada imamo priliku da uradimo stvari kako treba.”
Pišu PITER S. GUDMEN i LIZ ALDERMAN
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.
© 2019 The New York Times
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.
Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.
Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.
Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.
Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.
Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom “Terminatoru” sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu “Terminator: Dark Fate”.
Zašto je teško dobro se naspavati – Aplikacije za praćenje sna koji bi trebalo da nam pomognu da spavamo kvalitetnije ili makar duže sve su popularnije. Ipak, stručnjaci smatraju da ne samo da mogu biti neefikasne, već i kontraproduktivne.
Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.
Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma “Hustlers“, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju “nedolični” planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, kako je najlakše – i sve popularnije – hakovati nekoga, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama i zašto u Francuskoj ima toliko nasilja nad ženama.
Tagovi
