Nakon što je glumica Milena Radulović optužila za silovanje profesora i reditelja Miroslava Aleksića, samo nekoliko sati od objave te informacije u medijima, na Fejsbuk stranici “Nisam tražila” povezale su se umetnice sa sličnim iskustvima iz celog regiona.
Tako je krenuo regionalni #MeToo pokret. One su ispričale svoje traume i jedna drugoj poručile – #NisiSama. Nekoliko žena je osnovalo ovu Fejsbuk zajednicu, koja je za nekoliko dana privukla oko 6.500 ljudi.
Ujedno, kako je napisano na pomenutoj stranici „na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu su pokrenuti sigurni kanali za iznošenje priča kako bi se što pre saznalo šta se se sve dešava i u toj ustanovi“.
Dekanica Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu (ADU) Franka Perković Gamulin je izjavila da su je snažno pogodila svedočanstva studentkinja i studenata Akademje koja su objavljena na stranici „Nisam tražila“.
„Moja je odgovornost, kao i odgovornost svih nas na Akademiji da reagujemo konkretno i brzo. Molim vas, sve naše studente i alumne, da mi pomognete, kako bismo što pre utvrdili činjenice o slučajevima zlostavljanja, kršenja načela ravnopravnosti polova i povezanih oblika diskriminacije i uznemiravanja kojima ste bili ili jeste izloženi, ili o njima imate saznanja“, izjavila je Perković Gamulin, a prenosi Jutarnji list.
„Razumem da neće biti jednostavno da prevladate strah i sram, ali bez vašeg učestvovanja nećemo uspeti da napredujemo. Otvorili smo više kanala putem kojih možete da pružite informacije o konkretnim slučajevima i učinićemo sve da zaštitimo vašu anonimnost. Jutros smo u dogovoru sa Studentskim zborom ADU osnovali radnu grupu nastavnica, nastavnika i studenata koji će pokušati da prikupe podatke i utvrde činjenice, pa se obratite bilo kome od nas“, dodala je ona, navodeći brojeve telefona i e-mail adrese.
Ona je zamolila sve da se odazovu jer je u pitanju „važna stvar za školu i profesiju i ključna za zdravlje društva“.
Među anonimnim ispovestima i svedočanstvima koje su dosad objavljene u grupi „Nisam tražila“ su i brojne priče koje su stigle iz Hrvatske. Prenosimo ih u nastavku:
„Na našu akademiju je došao novi profesor glume. Očito je imao učešća u političkoj smeni više profesora. Rečeno nam je da će nam biti profesor glume. Uprkos njegovoj očajnoj glumi i karijeri, ipak smo se prijatnoi znenadili što je doneo neke nove i zanimljive vežbe. Jedan dan sam dobila temperaturu, pa sam propustila predavanje gde su istraživali orgazam. Ne znam na šta je to ličilo kolektivno, ali ljudi su bili podeljenih mišljenja o tome je li vežba prešla granicu dobrog ukusa. Dotični profesor je kasnije od mene tražio da nadoknadim taj čas, naravno sama s njim u prostoriji za rad. Kad sam stigla, tražio je od mene da legnem na pod i izvijam se kao da doživljavam orgazam. Rekao mi je da se pokrijem nekom tkaninom koja je stajala sa strane, kako bi mi bilo manje neugodno, a ako ne mogu odmah ući u to osećanje, da se slobodno ‘pomazim’, a da on ionako neće videti jer sam pokrivena. Ležala sam ispod te tkanine i mislila o tome kako da se izvučem iz ove situacije. Ustala sam bez reči, došla do njega, zagrlila ga (što ga je potpuno zbunilo) i izašla iz prostorije. Nikada više se nisam pojavila na njegovom predavanju, a ispit sam napravila sama s par kolega. Dotični profesor je video samo generalnu probu mog ispita i nikad mi nije zamerio nedolaske. Možda zato što je znao da sam lajava i da sam SVIMA rekla šta je tražio od mene. Jednostavno me je izbegavao i dao mi dvojku. Neostvareni debeli umetnik koji ima jednu monodramu u životu je kasnije maltretirao i druge glumice, ali je svaka na svoj način izlazila na kraj s njime. Najgore od svega mi je kad čujem muške kolege koje poštujem kako govore da je on car. Mislim da dan danas predaje“, piše u jednoj od objava.
U drugoj objavi se oglasio muškarac.
„Iako sam muškarac, takođe sam doživljavao razne ponude za posao, pošto sam se bavio modelingom. Živeti i raditi u Zagrebu kao muški model gotovo je nemoguće bez seksualnog uznemiravanja. Mnogo puta sam dobio ponudu za neko snimanje, a tada, ja sa 17 godina, bio sam ponuđen da zadovoljavam dizajnere i/ili fotografe – što sam uvek odbijao i ostajao bez posla. Prvo bi tražili moje gole fotografije, pa bi tada i želeli da se nađu sa mnom i govorili mi svašta. Nakon što bih rekao NE, bio sam meta ružnih i pogrdnih uvreda. Bio sam isto tako ljut na sebe i sebe krivio za to što mi se događa. Imao sam strah od osude društva i okoline, pa sam ćutao. Sada shvatam da se to događa mnogim ljudima. Treba pravovremeno reagovati“, piše u pomenutoj objavi.
Jedna glumica je objavila da je „u glumi već dugo i da su mnogi muškarci ‘brisali ruke’ o mene na početku karijere.
„Ruka oko ramena, tapšanja po leđima, pozivi na piće, štipkanja, prostakluk, nabijanje kompleksa manje vrednosti, vređanja i fizičko nasilje na sceni… Ali, ono čega se posebno užasavam su uspomene na mog razrednog u osnovnoj školi. Početkom petog razreda imala sam 10 (!!!) godina i vrlo brzo je počeo da me poziva u kabinet i gura mi ruku među noge. Iako sam bila super odlična učenica, uspeo je da me uveri da sam iz njegovg predemeta loša, tako da je, navodno, morao da mi poklanja ocene iz testova, a ja sam to plaćala dopuštajući mu da mi zavlači ruku pod suknjicu. To je trajalo do kraja osmog razreda. Nikad to nikome nisam rekla. Kasnije je poginuo u saobraćajnoj nesreći“, napisala je glumica.
Jedna umetnica iz muzičke branše je na pisala da je na samom početku karijere imala pesmu koju je želela da objavi, i da je preko prijatelja dogovorila sastanak sa jednim spitskim kompozitorom.
„Zanimalo me e šta on misli, da li je pesma uopšte muzikalan i dobra kako su mi svi govorili. Našli smo se na kafi u gradu. Pročitavši moju pesmu rekao je: ‘Odličan je to tekst, zaista. Ali ja ti ovako dobrih pesama dobijem na stotine tako da… Ne znam baš… Možda ti i mogu pomoć da se to ukomponuje, ako ti malo pomogneš meni’. Ja sam ga blentavo pitala kako mu mogu pomoći. Stvarno mi nije bilo ni na kraj pameti da bi tu moglo biti išta neugodno ili pogrešno. Kad je malo ‘pojasnio’ brzo sam ustala i otišla osjećajući sram i gađenje. Do tog trenutka tog kompozitora sam jako cenila i doživljavala kao dobrog čoveka i odličnog umetnika. Poznavala sam i njegovu ženu. Nikad više nisam ponudila pesme nijednom muškarcu kompozitoru“, ispovest je jedne muzičarke.
„Nisam umetnica, ali sam doživljavala svašta od kolega na televiziji na kojoj sam radila“, piše u još jednoj ispovesti.
„Tamo kao da vlada neki prećutni dogovor između muškaraca koji su neugodni, pipkaju, šalju gole slike i starijih žena na poziciji moći koje to prećutno odobravaju, valjda da se njima ne dogodi. Znam da znaju, koleginicesu podnosile prijave, a na kraju sam ju i ja podnela. U početku te ‘procjenjuju’, odmeravaju na hodniku i dobacuju stvari koje su ‘u zezanciji’. Ne znam kako je zezancija ‘odveo bih te na sto u kancelariju’. Kad prvi put prigovoriš i odvratiš im, onda kreće postupno marginalizovanje i proglašavanje za veešticu. Kao da si ti kriva ‘što ne znaš da prihvatiš šalu’, a ne da ti čovek koji ti može biti deda dobacuje lascivne rečenice. To krene sa šalom ‘da si opasna’, pa pričaju novima ‘da ćeš ih prijaviti’ kao da je loše prijaviti osobu koja te tlači. Onda krenu s odbijanjem snimanja, vređanjem ispred sagovornika na terenu, divljanjem u autu zbog čega se plašiš da ćeš poginuti, vređanjem na društvenim mrežama…Dok se to događa, jedan top reporter pokuša da te ugura u toalet. Iz šale kao. A ti znaš da nije iz šale jer je to već napravio koleginici i da ona nije uspela da ga zaustavi, pa je dala otkaz. Pokušala je da ga prijavi, ali je ona nekako ispala kriva. Kažeš to uredniku, on se zaista trudi da ti pomogne, ali glavna urednica te pozove na razgovor i ti si kriva. Jer si tada išla na kafu tad. One su na položaju moći, ne ti muškarci. Onda kreneš da dobijaš gole slike od drugog kolege, ali to odbiješ pa do tada pristojni kolega, postaje najgori neprijatelj koji laže i manipuliše. I opet si ti kriva jer nisi dala. Na kraju, ko se zauzme za sebe ‘unosi nemir u kolektiv i mora da se popravi ili ode. Ako ih prijaviš, ti si problem. Ako ih ne prijaviš, ti imaš problem. I tako sve dok ne pukneš i ne odeš. Trebalo mi je pola godine da dokažem da sam normalna u. Ti ljudi i dalje rade. Obratile smo se i Sindikatu, poruku su mi sinovali, na mejl nikad nisam dobila odgovor. Valjda jer smo mlade i nemamo ugovor za stalno, premda ni to nije isgovor. I tako, to je brlog šovinizma, seksizma, maltretiranja, neplaćanja“, stoji u ispovesti o situaciji u jednoj televizijskoj kući.
SPECIJALNA NOVOGODIŠNJA AKCIJA
104 NEDELJNIKA i 12 poklon knjiga po neverovatnoj ceni od samo 11.999 dinara!
52 NEDELJNIKA i poklon knjiga „ISTORIJA 21. VEKA“ za samo 7.999 dinara!
Tagovi
