„Tokyo Electric Power“, kompanija koja upravlja nuklernom elektranom u Fukušimi, u četvrtak je počela ispuštanje otpadnih voda koje sadrže radioaktivni tricijum u Pacifik. Kineske vlasti su istog dana zabranile uvoz morskih plodova iz Japana, zbog kako kažu “velikog rizika od radioaktivne kontaminacije”. Za to vreme japanski naučnici uveravaju javnost da je proces bezopasan, a japanski zvaničnici optužuju Kinu za licemerje, jer veruju da kineske elektrane sličnim radnjama daleko više zagađuju okean. Čije su elektrane štetnije i u kojoj meri je ovo politička priča?
Nakon preliminarnih ispitivanja, kompanija je saopštila da su uzorci iz prve serije ispuštenih voda pokazali da je nivo radioaktivnosti u bezbednim granicama.
„Potvrdili smo da je analizirana vrednost jednaka predviđenim merama i da ona iznosi manje od 1.500 bekerela po litru, a nacionalni bezbednosni standard je 60.000“, rekao je portparol kompanije Keisuke Macuo. „Nastavićemo da sprovodimo analizu svakog dana tokom narednih mesec dana. Ponudićemo brza i lako razumljiva objašnjenja koja će nadamo se otkloniti različite zabrinutosti.”
Kina je osudila akciju japanske kompanije, a ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je to „izuzetno sebičan i neodgovoran čin“. Sa druge strane, japanski premijer Fumio Kišida rekao je da je diplomatskim kanalima pokušao da zatraži ukidanje zabrane uvoza japanske hrane i da njegova vlada „snažno podstiče diskusiju među stručnjacima zasnovanu na naučnim osnovama“.
Japanski zvaničnici smatraju da se optužbe Kine pre svega baziraju na činjenici da je ista elektrana 2011. godine doživela nuklearnu katastrofu, i da imaju za cilj širenje antijapanskog narativa. Kako navode, kineska elektrana Fuking u provinciji Fujian ispušta oko tri puta više tricijuma u Pacifik od elektrane u Fukušimi. Kineske nuklearne elektrane otpustile su mnogo više tricijuma u severni Tihi okean otkako su prvi put locirane na obalnim lokacijama.
Portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin misli da te optužbe nisu osnovane i da se ispuštanja vode iz Fukinga i Fukušime ne mogu porediti. „Postoji fundamentalna razlika između vode koja je došla u direktan kontakt sa otopljenim jezgrom reaktora u nuklearnoj katastrofi u Fukušimi i vode koju ispuštaju nuklearne elektrane u normalnom radu. Oni su različite prirode, dolaze iz različitih izvora i zahtevaju različite nivoe upravljanja”.
Mnogi naučnici se ipak slažu sa Međunarodom agencijom za atomsku energiju koja je i odobrila ispuštanje vode, da će oslobađanje imati „zanemarljiv“ radiološki uticaj na ljude i životnu sredinu. Dr David Krofček, profesor na Univerzitetu u Oklandu, rekao je da “oslobađanje filtrirane rashladne vode koja sadrži atome tricijuma iz fabrike u Fukušimi neće izazvati fizički štetne efekte. Tricijum se proizvodi kao deo našeg normalnog prirodnog zračenja životne sredine.”
Kineski trgovci ribom sada brinu o praznim policama jer nisu u mogućnosti da nađu zamenu za japansku robu, za koju se smatra da je kvalitetnija od morskih plodova iz drugih zemalja. U nekim kineskim supermarketima došlo je do nestašice soli, baš kao što je to bilo i nakon katastrofe u Fukušimi 2011. godine, zbog verovanja da jod u soli može sprečiti trovanje radijacijom.
Diskusija je bila obojena i nacionalističkim osećanjima. U četvrtak je ministarstvo spoljih poslova Kine upitano zašto su zabranili uvoz samo iz Japana, s obzirom na to da zagađenje može doći i do korejskih i ruskih obala i kontaminirati njihovu morsku hranu. Vang nije odgovorio, već je ponovio optužbe da se Japan „pretvorio u sabotera ekološkog sistema i zagađivača okeana“.
Tagovi
