Istina o „zlatnom dobu“: Svakog dana u SFRJ na bolovanju je bilo 700.000 radnika, 600.000 proslavljalo neki praznik… – Velika istorijsko-ekonomska analiza u novom Nedeljniku

Tito je umro 1980, a samo dve godine kasnije njegova država je neformalno bankrotirala, jer nije mogla da vraća dugove (24 milijarde dolara) po kreditima koje je on nemilice uzimao kako bi pokrivao nisku efikasnost privrede i finansirao socijalni mir u truloj državi. Privreda je uprkos velikom investiranju u dvadesetogodišnjem periodu (1960-1980) uspela da ostvari samo 70 odsto efikasnosti ekonomija Turske, Grčke, Španije i Portugalije. Izvoz je 1978. godine bio 259 dolara po glavi stanovnika (Grčka – 362, Španija – 358, Italija – 987, Austrija – 1.628 dolara).

Vladimir Gligorov u studiji „Jugoslavija i razvoj: Korist i troškovi ključna tema sporenja“ navodi da u periodu od 1979. do 1989. nije bilo rasta dohotka po glavi stanovnika. Neefikasnost poslovanja bila je kolosalna. Međunarodne institucije navodile su da je svakog radnog dana 700.000 radnika bilo na bolovanju, 600.000 proslavljalo je neki praznik, 400.000 je odlazilo na razne konferencije i samoupravne sastanke, a oni koji su dolazili na posao radili su, u proseku, tri sata i šest minuta dnevno. Sa stopom rasta BDP-a od 0,6 odsto (1981-1985) Jugoslavija se našla u društvu privredno najmanje uspešnih zemalja u svetu. Rasplamsavala se inflacija. Navikli na relativno komotan život, radni ljudi suočili su se s padom zarada (za jednu trećinu), ograničenjem iznošenja deviza i nestašicama osnovnih životnih potrepština i benzina. Sistem socijalističke privrede ponovo je zaribao, umnožile su se ekonomske neracionalnosti i naopaki ekonomski odnosi, pa je režim bio primoran da ga popravlja.

Formirana je „Krajgerova komisija“ sa zadatkom da formuliše Dugoročni program ekonomske stabilizacije (DPES). U DPES-u je ponovo sve bilo jasno napisano (kao i 1964) – uspostavljanje tržišta, liberalizacija, ponovna afirmacija rada kao osnova egzistencije i društveno-ekonomskog položaja čoveka, rigorozna štednja i trošenje samo onoga što je zarađeno. Program je izazvao seriju velikih štrajkova nezadovoljnih radnika.

Velika istorijsko-ekonomska analiza Miše Brkića objavljena je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 20. maja