„Istom puškom pucao je na srpsku vojsku u Zagrebu 1918. i na partizane 1945…“: Zašto kažu da je bio „pravi ustaša“, ili priča o Emilu Perški kome je posvećena, pa oduzeta ulica u Beogradu

Jednoga dana – ovo što čitate nije bajka iako tako počinje – neko je odlučio da ulicu u glavnom gradu Srbije, u Beogradu, dobije bivši „jugoslovenski fudbaler“, igrač zagrebačkih klubova, Emil Perška.

Nad čudnom odlukom čudili su se prvo u Hrvatskoj, a objašnjenje institucije koja je odluku donela, izazvalo je samo još više kritika.

Perška je igrao u prvoj utakmici Kraljevine SHS, jedno je od objašnjenja.

Sastav prvog jugoslovenskog tima, protiv Čehoslovačke u Antverpenu 1920. godine činili su Vrđuka, Župančić, Šifer, Tavčar, Cindrić, Rupec, Vragović, Dubravčić, Perška, Granec, Ružić, Porobić, Šolc, Simić, Кojić, dok je selektor bio Veljko Ugrinić.

Da li je neko od njih više mrzeo Jugoslaviju i da li je posle bio ponosni član ustaškog pokreta? Nije dokazano.

Za Peršku se pričalo po Zagrebu da je taj mali, sa mekanim stopalom, napadač velikih dometa. Igrao je za HAŠK, a onda je došao Veliki rat. Pisalo se o tome da je kao dezerter pobegao u Beč.

Mnogo je nelogičnosti u Perškinoj biografiji, ali su određene činjenice potvrđene.

Perška je bio protivnik ujedinjenja Srba, Slovenaca i Hrvata u jednu državu i kada je u Zagrebu 5. decembra 1918. godine izbio puč, on je bio među okupljenima na Trgu Bana Jelačića. Legende kažu i da je pucao u okupljenu vojsku 5. puka.

Onda je, ipak, zaigrao na prvoj utakmici reprezentacije.

Svoje nezadovoljstvo zajedničkim životom potvrdio je kada je po osnivanju NDH promovisao „Hrvatski vojnički revolucionarni odbor za sjećanje na vojnički ustanak od 5.12.1918.“, piše na zvaničnom sajtu Dinama.

Podržavao je vlast nove, nezavisne države, piše u njegovoj biografiji.

Njegova smrt povezana je sa još jednom legendom.

Priča se – a te se verzije kao zvanične drži i Dinamo koji baštini tradiciju HAŠK-a i Građanskog – da je Perška odbio da se povuče sa kućnog praga, gde je sa puškom koju je nosio tokom puča 5. decembra 1918. godine, pucao na partizane.

Tu je i ubijen.

Čak i ako nijedna od ovih legendi nije istinita, Perška je očigledno bio kontroverzna ličnost, kao neko ko je podržavao fašiste u NDH i, kako kažu, pucao na srpsku vojsku.

U njegovom slučaju ćemo ostati uskraćeni za svedočanstvo kakav je zaista bio fudbaler. Ako je to u ovoj priči uopšte bitno.