„Šta ako vam kažu da su viđeniji masoni i konzorcijum satelitskih grupa tajni gospodari planete? Šta ako vam pokažu da ukoliko je ovo istinito da istorija zapadne civilizacije, sve do najsitnijeg detalja, postaje razvojni put iluminata, jedna neverovatno jasna, uverljiva hronologija?“
Ovako piše Li Basam u „Trećem programu“. Ako verujete u takve priče, niste sami. U istom časopisu Sanstein i Vermej potvrđuju raširenost vere u zavere. Godine 2004. obavljeno je istraživanje u kojem se pokazalo da je 49% Njujorčana verovalo da su zvaničnici američke vlade unapred znali za 11. septembar 2001. i da svesno nisu hteli da ga spreče.
Dve godine kasnije, oko 36% ispitanika označilo je odgovor da su federalne vlasti ili učestvovale u napadu na Svetski trgovinski centar ili nisu ništa preduzele da ga ometu. U muslimanskim zemljama, 78 procenata ispitanika izjavilo je da ne veruje da su napad od 11. septembra izveli Arapi. Najpopularniji pristup, u tim zemljama, jeste da je 11. septembar delo američke ili izraelske vlade. U Kini, bestseler je knjiga koja razne događaje (uspon Hitlera, azijska finansijska kriza 1997-1998, uništavanje životne sredine u razvijenom svetu) pripisuje bankarskoj dinastiji Rotšild.
Vernici zavera su obično antielitisti. Smatraju da svi pripadnici establišmenta od poslovnih ljudi, preko lekara i naučnika, do državnog aparata, sistematski obmanjuju „narod“. Neki put čitavi narodi sklapaju zaveru protiv drugih naroda. Počećemo sa najmasovnijom teorijom zavere, onom po kojoj Jevreji vladaju svetom.
1.Jevreji vladaju svetom?
Najstarije antijevrejske teorije zavera su bile dosta primitivne. Više od hiljadu godina pogromi Jevreja su često bili nadahnuti glasinama da Jevreji uoči Pashe i hrišćanskog Uskrsa ubijaju hrišćanske dečake i koriste njihovu krv u verskim obredima. U 19. veku se pojavio moderan politički antisemitizam. Po njemu, Jevreji su preuzeli vlast nad modernom kulturom, medijima, naukom, finansijama. Tu moć koriste da iskorištavaju gojime – nevernike. Tako su jevrejski bankari odavno skovali pakleni plan da zelenašenjem upropaste svoje hrišćanske susede. Ovakav antisemitizam je često bio povezan sa verskim fundamentalizmom i nepoverenjem prema novim tehnologijama, zanimanjima, umetničkim idejama. Sve te novotarije su samo kukavičja jaja koja Jevreji podmeću drugima. Posebno opasne zamke su svi liberalni i revolucionarni pokreti, u kojima su Jevreji bili natprosečno zastupljeni.
Kao i sve uspešne teorije zavera, i ova se oslanja na neke stvarne podatke. Od dobijanja građanskih prava Jevreji zauzimaju nesrazmerno mnogo mesta u svetu nauke, kulture i poslova. Za to postoji sasvim prizemno objašnjenje. Od vremena prosvetiteljstva, za napredovanje u društvu je bivalo sve važnije obrazovanje, a sve nevažnije poreklo. Jevreji su bili najspremniji u Evropi za tu obrazovnu revoluciju. Sam njihov verski ritual je podrazumevao čitanje svetih tekstova od malih nogu. Kod njihovih hrišćanskih suseda često ni sveštenici nisu bili baš najvičniji čitanju, kao pop Mićo iz „Gorskog vijenca“. Seobe i progoni su ih nagonili da uče jezike. Nije slučajno najgenijalniji prevodilac naše kulture bio Jevrejin, Stanislav Vinaver. Kada je došlo vreme globalne trgovine, ove pismene poliglote su bile u prednosti nad drugima. Vekovima im je bilo zabranjeno posedovanje zemlje pa su ulagali u zlato, iz čega će se s vremenom razviti moderno bankarstvo. U svim revolucionarnim i liberalnim pokretima je bilo mnogo Jevreja, koje su privukla obećanja jednakosti i verske emancipacije.
Teorije zavera prave elegantne vremenske i prostorne skokove, zanemarujući ono između. Recimo, povezuju Rotšilde sa modernim jevrejskim moćnicima. U stvarnosti, većina današnjih uticajnih Jevreja Amerike nisu potomci moćnih bankara, već siromašnih doseljenika iz prašnjavih geta istočne Evrope. Oni su živeli na donjoj Istočnoj strani Menhetna. Setite se filma „Bilo jednom u Americi“. Ko je čitao Filipa Rota zna za taj svet diskriminisanih krojača i piljara, koji su se namučili ne bi li iškolovali decu. Što im je pošlo za rukom. Istim tim putem danas idu kineske i vijetnamske porodice, koje takođe pridaju veliku važnost školovanju. Danas pokušavaju da ograniče upis azijske dece na prestižne fakultete, zato što uzimaju natprosečno mnogo mesta. Isto tako, sve do Drugog svetskog rata je bilo pokušaja da se ograniči upis Jevreja. Da Jevreji vladaju svetom i da su tako dobro organizovani, ne samo da bi sprečili Holokaust, nego bi obuzdali azijsku najezdu na sve centre američke moći.
2.Masoni i/ili Iluminati vladaju svetom
Kakav je stvarni uticaj masona na istoriju? U redovima američkih i francuskih revolucionara bilo je dosta masona. Masonski simboli se nalaze u arhitekturi Vašingtona i na američkom dolaru. Moglo bi se reći da je to bio duh vremena i da je masona bilo i u redovima kontrarevolucionarnog plemstva i crvenih mundira.
Masoni su često neka vrsta ekskluzivnog društvenog kluba, čiji su članovi već bili uticajni ljudi i pre pristupanja organizaciji. Oni ponekad deluju kao mreža za podršku svojih pripadnika. Pitanje je da li su u tom pogledu moćniji od drugih mreža kao što su crnogorska plemena, kosovske zavičajne grupe, ili policijski doušnici. Naravno, sve te mreže podrške mogu biti uzajamno povezane i da tako ojačavaju svoje dejstvo. Ali to je lokalna perspektiva.
Što se sveta tiče, omiljena je teorija da masoni imaju skriveni, globalni mračni cilj. Po toj teoriji, antiklerikalna i antikatolička masonska organizacija se bori protiv hrišćanstva i drugih tradicionalnih vrednosti. Nacisti su zgodno povezali mržnju prema Jevrejima sa nepoverenjem prema masonima. Tako su skovali teoriju o judeomasonskoj zaveri. Mnogi hrišćanski, pa i pravoslavni mračnjaci su prihvatili ovu nacističku misao, iako je nacistima bilo mrsko sve što je slovensko i pravoslavno. Kod nas je došlo do povezivanja mržnje prema masoneriji sa mržnjom prema Jugoslaviji. I jedna i druga su, navodno, podmetnute pravim, „srbskim“ pravoslavcima. Tu vezu su uočili i hrvatski nacionalisti i klerikalci. O tome više u sledećem poglavlju koje će se baviti našim teorijama zavere.
3.Trilateralna komisija/Bilderberg grupa
Ovde je dovoljno citirati jednog člana Bilderberg grupe vikonta Davinjona koji je napisao: „Ako smo mi tajna svetska vlada, treba da se stidimo sami sebe.“ Rekavši to nije mislio na neka zlodela, već na nesposobnost i diletantizam. Na primer, nijedan zapadni think tank nije predvideo takav i toliki uspon Kine. A kamoli da su ga sprečili. Vrtoglavi rast crvenog džina je jedan od najvećih događaja svetske istorije. On dovodi u pitanje sve vrednosti zapadnog liberalnog kapitalizma. Koje navodno brane zapadni moćnici. Da stvarno imaju moć vladanja svetom, valjda bi mogli da makar primete na vreme, pa i da utiču na tu smenu na svetskom ekonomskom prestolu. Skoro sigurno Centralni komitet KP Kine ima veći uticaj na svet od svih zapadnih lobija i komisija. A u njemu sede unuci ljudi koji su maštali o svom biciklu.
To ukazuje na problem sa moćnim elitama. Nije sigurno da li mogu da opstanu u na duži rok. Na mikroplanu postoji kontinuitet elita. Nekoliko stotina najbogatijih firentinskih porodica je zadržalo taj status kroz vekove. Začkoljica je u tome što su se centri ekonomske i finansijske moći u svetu preselili iz severne Italije na druge adrese.
4. Gejts, Soros i ostali zlikovci
Mnogi veruju da su najveći bogataši rešili da zlostavljaju i koriste čovečanstvo, kao oni zlikovci u filmovima o Betmenu i Spajdermenu. U takvim pričama je kod nas najdalje otišla profesorka Medicinskog fakulteta Nada Kostić, koja je Gejtsa optužila da goji i jede bebe, još gore nego veštica u „Ivici i Marici“. Ne znamo da li je Gejts ljudožder, ali znamo da je njegova moć da potpuno upravlja čovečanstvom ograničena. On ne može da upravlja ni sopstvenim brakom, kao uostalom, ni većina smrtnika na ovoj planeti. Kod pojedinačnih moćnika se javlja slični problem kao sa elitama. Koliko je trajna njihova moć? Veoma je velika promenljivost u redovima najbogatijih ljudi na svetu. Stalno se niotkuda javljaju novi veliki igrači, kao Bezos iz „Amazona“. I sam Gejts je došao niotkuda. Stare bogataške dinastije kao Rokfeleri, nisu mogle da zadrže svoja mesta na listi najbogatijih ljudi sveta.
5. Ratovi i epidemije kao planirani poduhvati
Po ovoj teoriji, zli svetski moćnici izazivaju ratove i epidemije ne bi li smanjili broj ljudi na svetu. U prošlosti je bilo ratova i epidemija koji su istrebljivali čitave narode. Najgori takav primer je skoro potpuno istrebljenje starosedelaca obe Amerike ili Havaja. Međutim, evropski osvajači nisu ni znali da su preneli zarazne evroazijske bolesti Amerikancima lišenim imuniteta. Jesu ih dokrajčili ratovanjem, ali ni to nije bio neki smišljeni masterplan.
Što se tiče savremenog sveta, ova teorija je sasvim neutemeljena. Pričalo se da je sida puštena u Afriku da bi smanjila nepodnošljiv rast stanovništva. Većim delom supsaharske Afrike su besneli građanski ratovi i po pola veka. I posle side i posle građanskih ratova, udeo Afrikanaca u svetskom stanovništvu je sve veći i veći.
6.“Duboka država“ i korporacije
Ova teorija deluje razumnije od drugih. Po njoj, u svakoj državi postoje strukture u administraciji a posebno u službama, koje ispod žita guraju neke svoje dugoročne politike, nevezane za javnu politiku. Ove strukture tesno sarađuju sa moćnim korporacijama.
„Duboka država“ i korporacije zaista rukovode, a političari su često njihove marionete. U stvarnom životu je skoro svaka administracija na svetu haotična, nestručna i lenja, tako da sumnjamo u sposobnosti takvih organizacija za ozbiljno prikriveno planiranje i delovanje. O nestručnosti i gluposti dela države za koji se veruje da je najdublji, za Službe, koje Srbi iz poštovanja često pišu velikim slovom, može se napisati čitava biblioteka.
Na ovom mestu ćemo samo podsetiti da je većina službi na svetu, od CIA do KGB-a, proizvodila uglavnom pogrešne procene, dezinformacije i otvorene laži. Ove izvikane organizacije nisu uspele da iskontrolišu nijednu pravu krizu. Suvišno je reći da ih je svaki dramatičan događaj uglavnom dočekao nespremne.
Ništa spremnije nisu bile ni korporacije. Njih često zamišljamo kao užasno moćne, sa dugoročnim interesima koje skoro uvek ostvaruju. Stvarnost ne daje dokaza za tu veliku moć.
Prvo, kao i u slučaju moćnih neformalnih grupa i pojedinaca, ne postoji kontinuitet. Menadžere ne zanima daleka budućnost njihovih firmi. Duvanske i naftne kompanije su uprkos podmićivanju, pritiscima, falsifikovanju naučnih rezultata, izgubile borbu sa usamljenim borcima za istinu o štetnosti duvana i olova u benzinu. Drugo, saradnja sa državom ne mora uvek da bude blagodet. IBM je bio najmoćnija svetska kompanija u svojoj oblasti, ušuškana saradnjom sa američkom državom. Oborili su je čudaci iz Sijetla, Džobs, Gejts i slični, koji su počeli po garažama.
Zašto imamo veru u zaveru?
Za to postoje dva suštinska razloga. Jedan je želja za izvesnošću. Od Popera do Taleba, razni mislioci su ukazivali na potrebu ljudi da veruju u to da svaka stvar ima jedan, jasno shvatljiv uzrok, da su veliki svetski događaji posledica namera i planova. Pa makar te namere i planovi bili zlonamerni. Ponekad je teže prihvatiti da su svetska dešavanja haotična i nasumična, da niko ne može da ih predvidi i kontroliše. Na drugi razlog mi je skrenuo pažnju filozof istorije Vukan Marković. Vernici zavera se osećaju izabranim, jer su skužili svet. Samo oni znaju šta se dešava, niko drugi. To su oni ljudi u filmovima koji čitaju tajne kodove i poruke. Zapravo su to dve strane istog mišljenja. Vernici zavera ne mogu da podnesu nered i neizvesnost, stalo im je da makar zlikovci znaju i utiču na to šta se dešava i šta će biti. A najviše ih teši to što su samo oni shvatili kako radi svet.
Da li neko zna do tančina kako radi svet? Niko. Ko vlada svetom? Niko.
Tagovi
