U Turskoj se trenutno održavaju istorijski izbori. Posle skoro 20 godina na vlasti, predsednik Redžep Tajip Erdogan bi mogao biti smenjen. Evo šta treba da znate u vezi sa potencijalnom prekretnicom za tursku demokratiju, kako prenosi DW.
Turska na izborima glasa za novi parlament i, potencijalno, novog predsednika. Posle skoro 20 godina na vlasti, Erdogan nije izraziti favorit. Dok su tri kandidata zvanično ušla u trku, prava borba će biti između Erdogana i Kemala Kiličdaroglua.
Sve ankete trenutno pokazuju vođstvo Kiličdaroglua. Prema tri najnovija istraživanja, Kiličdaroglu bi dobio oko 49 odsto glasova, dok bi Erdogan dobio oko 45 odsto. Ultranacionalistički političar Sinan Ogan, koji je ušao u trku kao autsajder, dobio bi između 2% i 5% glasova.
Međutim, ova istraživanja su sprovedena pre nego što je četvrti kandidat, Muharem Ince, odustao od trke ranije ove nedelje. Njegovo povlačenje moglo bi presudno uticati na ishod izbora. Očekuje se da će većinu Inceovih glasova dobiti njegov bivši stranački drug Kiličdaroglu, a ankete su pokazale da bi Ince dobio oko 2% glasova.
Ukoliko nijedan od kandidata ne bude u stanju da prikupi najmanje 50 odsto glasova na prvim izborima, budući predsednik Turske biće određen u drugom krugu glasanja 28. maja.
Zabrinutost zbog dezinformacija, nameštanja glasačkih listića
Prema zvaničnim podacima, oko 64 miliona ljudi ima pravo da glasa na predstojećim izborima u Turskoj. Oko 3,5 miliona njih živi u inostranstvu. Samo u Nemačkoj ima 1,5 miliona birača sa pravom glasa, od kojih je oko 732.000 već iskoristilo to pravo.
Turske vlasti su navele da, pored toga, oko 167.000 ljudi sirijskih korena i još 66.000 iseljenika koji žive u Turskoj takođe imaju pravo glasa. Sa izuzetkom prokurdske Narodne demokratske partije (HDP), sve stranke su ušle u trku obećavajući da će izbeglice izbaciti iz zemlje što je pre moguće.
Kiličdaroglu je prošle nedelje pozvao svoje pristalice da ne slave na ulicama ukoliko pobedi na izborima, zbog straha od mogućih sukoba sa nasilnim pristalicama aktuelne vlasti. Opozicija je takođe upozorila birače na dezinformacije koje namerno izdaju vladini krugovi. Tokom svoje kampanje, Erdogan je više puta optuživao opoziciju za „bezbožnost“, „podršku terorizmu“ ili da njome „upravljaju teroristi“. Proteklih dana lažne brošure – koje je navodno izdala opozicija – pronađene su na ulicama Turske.
Nedavno je Sulejman Sojlu, turski ministar unutrašnjih poslova i član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP), izneo ideju o korišćenju sistema paralelnog sa sistemom izbornih vlasti za zbrojavanje glasova, što je proces koji bi potencijalno mogao da doprinese manipulaciji. Opozicija je upozorila javnost na ove planove, koje su odbacile turske izborne vlasti.
Zaustavljanje demokratskog nazadovanja
Ovi izbori govore o budućnosti političkog sistema zemlje. Ključno predizborno obećanje opozicije je da će preokrenuti Erdoganove dugogodišnje napore da konsoliduje predsednički sistem, i umesto toga da se vrati na parlamentarni sistem.
Prema svom ustavu, Turska je parlamentarna demokratija od svog osnivanja 1923. Međutim,Erdoganova je želja da preoblikuje ovu strukturu. 2018. godine uveo je novi predsednički sistem kojim je ukinuo funkciju premijera i postavio predsednika na čelo vlade.
U novom sistemu, predsednika bira narod direktno svakih pet godina i daje mu široka ovlašćenja. Na primer, predsednik može da imenuje i razrešava ministre po sopstvenom nahođenju, a takođe je i šef kabineta. Predsednik može da izdaje predsedničke ukaze i ima slobodu da imenuje određene uloge u pravosuđu, finansijskom i obrazovnom sektoru. Predsedniku odgovaraju i ključni službenici tajnih službi ili moćnog direktorata za verska pitanja. Uvođenjem novog predsedničkog sistema ukinute su i mnoge provere i ravnoteže, a samim tim i nepristrasnost. Zbog toga je Erdogan mogao da zadrži predsedavanje socijalno konzervativnom AKP.
Da li turski parlament ima moć?
Iako je uvođenjem novog predsedničkog sistema 2018. broj parlamentaraca porastao sa 550 na 600 poslanika, Erdogan je i dalje uspeo da ostavi parlament beznačajnim. Parlament i dalje ima moć razmatranja i usvajanja zakona, ali je vladajuća AKP iskoristila svoju većinu da blokira predloge opozicije dok je progurala sopstveni dnevni red.
Većina AKP-a joj je takođe omogućila da odbaci zahteve opozicije da se osnuju istražni odbori nakon prirodnih katastrofa, poput razornih zemljotresa u martu koji su ubili desetine hiljada ljudi, ili slučajeva korupcije. U većini slučajeva vlast nikada nije ni odgovorila na zahteve opozicije.
Kakvi su savezi formirani?
Tri izborna saveza imaće ključnu ulogu na predstojećim izborima: Narodni savez na čelu sa Erdoganom, Nacionalni savez šestopartijskog opozicionog bloka i levičarski Savez rada i slobode predvođen HDP-om.
Pored Erdoganove AKP, Narodna alijansa uključuje i Partiju nacionalističkog pokreta (MHP) i Partiju velikog jedinstva (BBP), koje se obe smatraju ultranacionalističkim. Nedavno se njegovom savezu pridružila i Nova partija blagostanja (IRP), sa svojim nacionalističkim, religioznim pogledom. Erdoganov savez dalje podržava prokurdska Partija slobodnog cilja (HUDA-PAR), islamistička partija koja je uglavnom aktivna u delovima zemlje naseljenim Kurdima.
Glavni savez koji izaziva Erdogana sastoji se od šest veoma različitih stranaka koje podržavaju Kiličdaroglua. Kao predsednički kandidat uživa široko poštovanje među onima koji kritikuju aktuelnu vlast. Čak i Alijansa rada i slobode favorizuje Kiličdaroglua, iako se nisu pridružili savezu koji ga podržava.
Pokretačka snaga Saveza rada i slobode je HDP, koji je pod ogromnim pritiskom otkako je postao treća po veličini stranka u parlamentu.
Hiljade njenih članova trenutno su u zatvoru zbog optužbi za terorizam, bankovni računi stranke su zamrznuti, a postoji i slučaj na višim sudovima koji traže da se sama stranka potpuno zabrani. Skoro svi gradonačelnici HDP-a koji su ranije izabrani su smenjeni, a bivši lider stranke Selahatin Demirtaš držan je u zatvoru maksimalne sigurnosti poslednjih sedam godina.
To nije sprečilo Demirtaša da vodi uspešnu kampanju protiv Erdogana i njegove vlade, pozivajući kurdske birače da glasaju u korist Kiličdaroglua.
Tagovi
