Sigurno se sećate onih ilustracija ćelije sa časova biologije, na kojima su prikazani njeni delovi i njihove funkcije.
Ti delovi se nazivaju organele, a one su, prostim jezikom rečeno, specijalizovani delovi ćelije koji dele određene funkcije kako bi ceo sistem nastavio da funkcioniše.
Dakle, organele su za ćelije ono što su organi za telo.
Transplantacija organa nije ništa novo u medicini, ali da li ste čuli za transplataciju organela?
O ovim novitetima u svetu medicine, piše The Economist.
Zameniti stare organele novima u ćelijama u koje su počele da zakazuju ima smisla u teoriji, a kada je reč o određenoj vrsti organela, ta teorija se sada testira i u praksi.
Organele na kojima se najdalje otišlo u ovom pravcu jesu mitohondrije, čija je osnovna uloga da razgrađuje molekule glukoze i tako obezbeđuje ćeliji energiju.
Mitohondrije takođe pokreću smrt ćelija koje su oštećene, kancerogene ili su višak, ali takođe služe kao centri za signalizaciju između proteina i regulišu nivoe kalcijumovih jona, koji su i sami uključeni u procese signalizacije.
S obzirom na širok spektar važnih funkcija, nije iznenađenje što disfunkcionalne mitohondrije uzrokuju ili doprinose brojnim bolestima.
Neke od njih su urođene, kao rezultat genetskih mutacija u mitohondrijama. Druge, poput dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti, nastaju kada mitohondrije s godinama oslabe. Ako bi tehnika transplantacije zdravih mitohondrija mogla da se razvije, njen potencijal bio bi ogroman.
Kako „ubačene“ mitohondrije dugoročno obnavljaju oštećeno srčano tkivo
Jedan od istraživača koji pokušavaju da to ostvare je Džejms Makali sa Medicinskog fakulteta Harvarda. On je razvio tretman za prevremeno rođene bebe kojima su mitohondrije u srčanom mišiću oštećene zbog ishemije (medicinski termin za smanjen protok krvi) i koje zbog toga zavise od uređaja koji veštački vrše vunkciju srca ili pluća.
Čak i uz pomoć uređaja, stopa preživljavanja je samo 60 odsto. U kliničkom ispitivanju, čiji su rezultati objavljeni pre nešto više od četiri godine, dr Makali je tu stopu podigao na 80 odsto.
Njegova tehnika uključuje uzimanje malog dela tkiva sa trbušnog zida deteta, njegovo razlaganje kako bi se oslobodile mitohondrije, odvajanje mitohondrija od ostalih ćelijskih komponenti u centrifugi i njihovo vraćanje u oslabljeno srce.
Makali i njegove kolege otkrili su da je procedura odmah povećala proizvodnju signalnih molekula kod beba, što je zaustavilo smrt ćelije. Ubrzo potom, ubačene mitohondrije su se nastanile u oštećenom srčanom tkivu i dugoročno obnovile njegovu funkciju.
Treba reći i da postoji mogućnost da je rezultat statistička slučajnost (samo deset beba je izloženo tretmanu), ali ono što jeste sigurno, i što je zasad velika stvar, jeste da je tehnika bezbedna.
U potrazi za „eliksirom mladosti“
Jedno od najintrigantnijih otkrića, međutim, jeste da transplantirane mitohondrije (barem u laboratorijskim kulturama) podmlađuju biohemiju starih ćelija domaćina.
S obzirom na broj slobodnih mitohondrija u krvi, to bi moglo da objasni neobičan efekat koji su primećivali istraživači – da transfuzija plazme mladih životinja starima produžava vitalnost.
Ovo zapažanje već dugo inspiriše one koji žele da produže ljudski zdravstveni vek.
Dosad se potraga za „eliksirom mladosti“ fokusirala na molekularni sadržaj plazme. Možda bi, ipak, kandidati za modernog Metuzalema trebalo da razmotre – mitohondrije.
bonus video:
Tagovi
