Marija Gnjatović sa Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) objasnila je šta pokazuju njihova istraživanja, ko ima najviše antitela, koliko dugo ona traju i koliki nam je kolektivni imunitet.
Marija Gnjatović je, gostujući u Beogradskoj hronici na RTS, navela da su testovi Instituta za primenu nuklearne energije pouzdani, kao i da koriste eliza testove koje su sami napravili, a koji su registrovani i odobreni za upotrebu.
„Ovakva vrsta testova se koristi za detekciju antitela koja nastaju kao odgovor na infekciju, tako da svakako može da se detekcijom IGM klase antitela na neki način potvrdi i akutna faza infekcija, a pre svega se koriste da se pokaže da je čovek bio izložen ovoj vrsti virusa“, dodala je Gnjatovićeva.
Ukazala je da može da se testira ko god želi na lični zahtev, testiranje po jednoj klasi antitela je 3.000 dinara i rezultati se dobijaju u roku od 24 sata.
„Mi smo kada se završio prvi pik ovog talasa epidemije imali veliki broj zainteresovanih ljudi koji su želeli da utvrde da li su došli u kontakt i da li poseduju neki određeni nivo imuniteta“, rekla je Gnjatovićeva.
Međutim, kako kaže, sada kako je krenula ponovo da se širi infekcija, sve je više onih koji zapravo na ovaj način utvrđuju da imaju akutno stanje infekcije, odnosno da su trenutno infektivni detekcijom upravo IGM antitela koja se pokazala jako pouzdanom za ovu vrstu testiranja.
„Znači uz saznanje da je neko imao kontakt, uz pojavu nekih simptoma, ali i bez simptoma, utvrđeno je prisustvo IGM antitela i to već nekoliko dana nakon pojave simptoma, a kod nekih ljudi čak i pre pojave simptoma koji dan“, navela je Gnjatovićeva.
Dodala je da trenutno rade par stotina uzoraka dnevno, ali da su veliki institut i da su kapaciteti i do nekoliko hiljada uzoraka dnevno.
„Testove imamo jer ih sami proizvodimo, tako da se nadam da će naši testovi početi da primenjuju i u zdravstvenom sistemu Srbije, jer će dosta pomoći da se rastereti sistem“, rekla je Gnjatovićeva.
Na pitanje koliko su tačne informacije da više antitela proizvode oni koji su imali teže simptome bolesti, a manje oni koji su bili atipični i nisu imali simptome, Gnjatovićeva kaže da ljudi koji su se jako dugo borili protiv virusa uglavnom imaju jako visok nivo antitela, ali da druga teza nije tačna.
„Uspeli smo da identifikujemo pojedince koji su bili asimptomatski slučajevi, koji su prenosili virus i imali jako visoke vrednosti IGM, a kasnije IGG antitela. Tako da, najviše vrednosti koncentracije antitela upravo razvijaju asimptomatski slučajevi i slučajevi sa težom kliničkom slikom“, rekla je Gnjatovićeva.
Navela je da su to isključivo njihova saznanja, kao i da je to istraživanje sprovedeno primenom njihovih testova na ozbiljnom uzorku.
„Mi smo do sada uradili već oko 10.000 testova, naravno nisu svi bili pozitivni, ali smo imali dovoljan broj pozitivnih da ispratimo i asimptomatske slučajeve i slučajeve sa težom kliničkom slikom“, dodala je Gnjatovićeva.
Govoreći o tome koliko dugo traju antitela, Gnjatovićeva kaže da imaju malo vedrije vesti o tome i da su primetili da antitela ne padaju.
„Mi smo primetili praćenjem određenog broja pacijenata da antitela ne padaju. Naravno, mi pratimo od trenutka kada se kod nas pojavila infekcija i to su neka saznanja od dva i po do tri meseca. Nivo antitela nije padao kod svih pacijenata koje smo pratili, odnosno nije bilo slučajeva naglog pada antitela“, objasnila je Gnjatovićeva.
Odgovarajući na pitanje da li je istina da oni koji su jednom preležali i proizveli antitela mogu ponovo da se zaraze, Gnjatovićeva kaže da se o tome, nažalost, ne zna puno.
„Praćenjem antitelnog odgovora kod određenih osoba koje su već preležale zaključujemo da su neki iz te grupe ispitanih imali povećanje, značajan skok koncentracije antitela. Pretpostavljamo da je u pitanju upravo ponovna izloženost virusu, međutim, niko od navedenih nije imao simptome bolesti“, rekla je Gnjatovićeva.
Dodala je da neka vrsta zaštite postoji, da antitela postoje i da će ona sprečiti da se bolest razvije.
Govoreći o navodima da će vakcine moći samo kratak period da nas štite, Gnjatovićeva kaže da je rano da se o tome priča.
„Svaki infektivni agens sa kojim mi dođemo u kontakt naš imuno sitem uči kako da se brani, kod nekih ljudi će to trajati duže, kod nekih kraće. Ja ne znam rezultate kliničkih ispitivanja vakcine, ukoliko sam virus izaziva stvaranje antitela koja brzo nestaju iz cirkulacije, kako većina istraživača tvrdi, mi se nadamo da će to biti drugačije, verovatno će i vakcina imati sličan efekat“, istakla je Gnjatovićeva.
Kada je reč o kolektivnom imunitetu, Gnjatovićeva navodi da je INEP bio uključen u realizaciju epidemiološke studije.
„Došli smo do nekog podatka da je oko 6,5 odsto kolektivni imunitet. Međutim, sve se sada promenilo s obzirom na to da je dosta ljudi u ovom novom piku inficirano, tako da će se brojevi verovatno menjati“, rekla je Gnjatovićeva.
Kaže da su ljudi su nestrpljivi, uplašeni, da određeni broj ljudi zbog putovanja, zahteva firmi, kao i za primanje u bolnicu čeka u redovima za PCR testiranje i da su zbog toga gužve.
„Međutim, dosta ljudi radi i ako je samo imalo neki kontakt kraći ili duži sa nekim kod koga je potvrđena infekcija. Mislim da ovaj sistem treba rasteretiti i upravo su serološki testovi način da se rastereti sistem testiranja primenom PCR“, navodi Gnjatovićeva.
„Mislim da zaista nije potrebno da svako ko je ikakav kontakt sa zaraženim imao ide na PCR da bi potvrdio da li je ili nije inficiran, čak i ljudi koji već imaju simptome bolje je da malo sačekaju, pogotovu ako su blaži simptomi, da se onda uradi testiranje na prisustvo antitela koje će nesumnjivo kod svih biti detektovano u uzorcima krvi“, zaključila je Gnjatovićeva.
Tagovi
