Za našu decu uvek ćemo učiniti sve da im bude dobro ili bolje. Iako zvuči kao opšte mesto, čini nam se da smo kao društvo u tome jedinstveni, međutim šta stvarno u praksi radimo za decu? Dok u nekim segmentima brige o deci beležimo napredak, zabrinjava to što u nekim drugim i dalje imamo loše rezultate, pokazalo je Istraživanje višestrukih pokazatelja položaja žena i dece u Srbiji 2019. (Multiple Indicator Cluster Survey -MICS).
U kojim oblastima se vidi najveći napredak a u kojima nazadovanje, i šta brine najviše, objašnjava direktorka UNICEF-a Deyana Kostadinova. „Šesti MICS je pokazao da je Srbija u nekim oblastima napravila dobar napredak u ispunjavanju prava deteta, ali je takođe otkrio nejednakosti unutar društva“, kaže i pojašnjava: „Sada više dece pohađa predškolsko obrazovanje, posebno u vangradskim sredinama. Više beba se isključivo doji. Podaci jasno pokazuju da inkluzivni programi koji su usmereni na najisključeniju i najmarginalizovaniju decu donose rezultate. Evidentan je napredak u stopama smrtnosti i imunizacije dece koja žive u romskim naseljima“, objašnjava Kostadinova.
Napred-nazad
Šta je pokazalo istraživanje o položaju žena i dece u Srbiji koje je sproveo Republički zavod za statistiku 2019. godine, uz tehničku i finansijsku podršku UNICEF-a, Evropske unije, Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) i Vlade Republike Srbije? Šta se promenilo u odnosu na 2014. godinu?
Kada je u pitanju smrtnost dece, izveštaj pokazuje da se mortalitet novorođenčadi romske dece smanjio na 8 na 1.000 živorođenih, dok je smrtnost do pete godine oko 9 na 1.000 živorođenih, što je pad sa 12,8, odnosno 14,4 u 2014. godini. To je i dalje znatno više nego u opštoj populaciji (4,8 za smrtnost novorođenčadi prema vitalnoj statistici u Srbiji, 5,5 za smrtnost do pete godine prema proceni UN IGME).
Potpuni obuhvat imunizacijom dece u romskim naseljima porastao je sa 44% u 2014. na 63% u 2019. Među decom u opštoj populaciji ostaje gotovo isti kao i 2014 – 80%. Pravovremena imunizacija dece (24-35 meseci) treba da se poboljša dalje – iako je u opštoj populaciji 69%, među decom u romskim naseljima iznosi samo 35%, navodi se u izveštaju.
Učešće romske dece u osnovnom obrazovanju povećan je sa 69% u 2014. godini na 85%. Stopa pohađanja srednjeg obrazovanja gotovo se udvostručila za romske devojke (sa 15% u 2014. godini na 27% u 2019. godini). Još je daleko od nacionalnog proseka koji je tri puta veći u pohađanju srednjeg obrazovanja.
Nekoliko oblasti zabeležilo je značajan napredak za decu u Srbiji. To su na primer dojenje i predškolsko obrazovanje.
U 2019. godini 24 procenta dece uzrasta od 0 do 5 meseci bilo je isključivo dojeno, u poređenju sa 13 procenata 2014. godine. U romskim naseljima sada je 8 odsto dece isključivo dojeno. Iako je napredak u opštoj populaciji za pohvalu, potrebni su napori na daljem povećanju dojenja kako bi se deci obezbedio zdrav početak života.
Procenat pohađanja predškolskog obrazovanja (36-59 meseci) u ukupnoj populaciji u Srbiji povećan je sa 50% u 2014. godini na 61% u 2019. Poseban napredak vidi se kod dece koja žive u ruralnim oblastima (sa 27% u 2014. godini na 46% u 2019. godini). Manje napretka se primećuje kod dece koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima, romske dece i dece koja žive u južnoj i istočnoj Srbiji.
Problem „dečjih brakova“
Područja koja izazivaju zabrinutost zbog stagnacije jesu „dečji brak“, nasilno disciplinovanje i položaj dece koja žive u siromaštvu – koji je i dalje nepromenjen.
Stope dečjih brakova u populaciji devojčica i mladih žena iz romskih naselja i dalje su izuzetno visoke – više od polovine (56%) žena starosti 20-24 godine venčalo se pre 18. godine i 16% udalo se pre 15. godine. Tokom godina u ukupnoj populaciji u Srbiji procenat žena starosti 20-49 godina koje su se venčale pre navršene 18. godine života blago je opao.
U izveštaju se naglašava da je potrebna dalja pažnja na disciplinovanje dece u Srbiji, jer 45 odsto dece uzrasta od 1 do 14 godina doživljava nasilno disciplinovanje kod kuće, a procenat u romskim naseljima je još veći (67 procenata). To je češće u domaćinstvima iz bogatijih kvintila u Srbiji, dok je trend suprotan kod dece koja žive u romskim naseljima (gde će deca iz domaćinstava u najsiromašnijim kvintilima verovatnije doživeti nasilno disciplinovanje). Fizičko kažnjavanje podjednako pogađa i dečake i devojčice u Srbiji. Nasilno disciplinovanje dece u Srbiji opada nakon treće i četvrte godine do uzrasta 10-14 godina, dok se u ovim starosnim grupama održava psihičko nasilje.
Deca koja žive u najsiromašnijim domaćinstvima i dalje zaostaju za svojim vršnjacima prema većini pokazatelja – imaju manje knjiga na raspolaganju kod kuće (48 procenata dece uzrasta do pet godina koja žive u najsiromašnijem kvintilu imaju tri ili više knjiga kod kuće, u poređenju sa 90 procenata dece iz najbogatijeg kvintila). Samo jedno od pet najsiromašnijih domaćinstava ima računar ili tablet kod kuće, u poređenju sa 97 procenata domaćinstava iz najbogatijeg kvintila.
„Važno je napomenuti da su neki pokazatelji, poput stope završavanja osnovne škole (skoro 100%), ili prelaska u srednje obrazovanje (95%), jako visoki. Međutim, u mnogim oblastima situacija najranjivije dece je i dalje daleko od nacionalnog proseka. Na primer, stopa završavanja osnovne škole među decom iz romskih naselja je 64%, dok je efektivna stopa prelaska u srednje obrazovanje samo 55%. Zabrinjavajuće je da je skoro polovina dece u Srbiji izložena nasilnom disciplinovanju kod kuće i da nije postignut napredak u smanjenju dečjih brakova. Ovo su samo neke oblasti, i UNICEF će i dalje biti posvećeni partner za poboljšanje života sve dece u Srbiji“, naglašava Deyana Kostadinova.
Položaj žena
Podaci MICS-a nude dodatne uvide u položaj žena – podatke o fertilitetu, diskriminaciji i uznemiravanju i prijavljivanju pljački i napada.
Stope fertiliteta su najviše u starosnoj grupi 30-34 godina u ukupnoj populaciji žena u Srbiji i u starosnoj grupi žena od 20 do 24 godine u romskim naseljima. Ukupna stopa fertiliteta među Romkinjama starosti 15-49 godina viša je nego u opštoj populaciji. Ukupna stopa fertiliteta za godinu koja prethodi MICS-u za Srbiju u 2019. godini iznosila je 1,6 rođenja po ženi, dok je za romska naselja u Srbiji 2019. bilo 3,5 rođenja po ženi.
Sedam procenata žena starosti 15-49 godina u Srbiji i 13 procenata žena iste starosti u romskim naseljima u Srbiji bile su žrtve diskriminacije i uznemiravanja u poslednjih 12 meseci. A čak četrdeset posto žena starosti 15-49 godina u Srbiji i 67 posto žena iste starosti iz romskih naselja u Srbiji izjavilo je da je poslednji incident fizičkog nasilja pljačke i/ili napada u poslednjih godinu dana prijavljen policiji.
Šta su pokazali podaci o reproduktivnom zdravlju žena u Srbiji i da li se i u kojim delovima razlikuju u odnosu na podatke od prethodnih godina? Džon Kenedi Mosoti, direktor UNFPA za Srbiju, kaže da ovogodišnje istraživanje pokazuje da je situacija ostala dosta slična u domenu seksualnog i reproduktivnog zdravlja u odnosu na 2014.
„Neke oblasti, kao što je upotreba modernih kontraceptiva, a posebno oralnih kontraceptiva, ostala je gotovo nepromenjena ako izuzmemo napredak u upotrebi kondoma (18 do 21). Ovo je i dalje vrlo niska stopa ako bismo gledali neke druge države sa kojima je ovakvo poređenje moguće. I kao što je očekivano, što je žena obrazovanija i bolje situirana, veće su šanse da će koristiti pouzdane metode kontracepcije. Primećujemo takođe opadajući trend kada su u pitanju adolescentske trudnoće u generalnoj populaciji devojaka uzrasta 15 do 19 godina što je odličan napredak, ali ipak, podaci među Romkinjama su i dalje jako visoki, što naglašava njihovu ranjivost i uporne nejednakosti koje postoje između romske populacije i ostatka stanovništva. Pozitivna strana je što vidimo da skoro sve žene u Srbiji, uključujući i one u romskim naseljima, dobijaju stručnu pomoć pri porođaju.“
Ipak, dodaje da nam ovi podaci govore da moramo učiniti više kako bismo otklonili barijere, stigmu i tabue koji postoje oko zdravlja žena.
„Moramo unaprediti pružanje usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja, i one moraju biti više okrenute mladima. Moramo takođe uvesti sveobuhvatno seksualno obrazovanje koje je prilagođeno uzrastu i koje bi mladima u Srbiji omogućilo da donose informisane odluke o svom telu i o nekim od najintimnijih sfera njihovih života“, pojašnjava šta bi trebalo učiniti u vezi sa zabrinjavajućim podacima.
Ovo istraživanje nam daje koristan uvid u to kako živi romska zajednica u poređenju sa ostatkom Srbije, te obezbeđuje pristup zasnovan na dokazima u sprovođenju boljih politika, kaže za Nedeljnik šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici.
„Posebno će pomoći kreatorima politika u Srbiji jer pruža solidne i kvalitativne podatke za definisanje prioriteta i donošenje odluka. Korišćeni indikatori i dobijeni rezultati iz ovog istraživanja slični su onima koje koristi EU za praćenje napretka i usmeravanje naše podrške procesu pristupanja Srbije. Učestvovanjem u MICS istraživanju, svaka zemlja dobija bolji uvod u situaciju u kojoj se nalaze žene (15-49 godina) i deca mlađa od 5 godina, što olakšava realizaciju nacionalnih ciljeva zemlje i globalnih ciljeva. Tačni podaci, prikupljeni i analizirani u skladu sa metodologijama prihvaćenim u EU i širom sveta, omogućiće poređenje ključnih oblasti, uključujući zaštitu žena i dece, obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje i rodnu ravnopravnost, tako da neophodna podrška bude usmerena na najefikasniji način“, priča Fabrici.
On kaže da će se podaci iz šestog MICS-a koristiti za praćenje Strategije i Akcionog plana za inkluziju Roma i Nacionalne strategije za obrazovanje, zajedno sa politikama ranog razvoja dece i zdravlja, i naglašava da je Evropska unija partner Vlade Srbije u tom procesu. „Sa bespovratnom pomoći koja trenutno iznosi 30 miliona evra za realizaciju projekata za inkluziju Roma, EU je glavni donator Srbije i u oblasti razvoja Roma. Unapređivanje u osnovnim pravima, socijalno stanovanje, bolji životni uslovi, stalno uključivanje romskih studenata, fokus na najugroženije, neki su od glavnih ciljeva delovanja EU da pomogne razvoj i integraciju romske zajednice u Srbiji“, objašnjava Fabrici.
Važne informacije
Istraživanja MICS-a su realizovana tokom 2019. godine na dva nezavisna uzorka: Srbija MICS 2019. na nacionalno reprezentativnom uzorku, a Srbija – romska naselja MICS 2019. na uzorku populacije koja živi u romskim naseljima u Srbiji.
Podaci MICS istraživanja predstavljaju veoma važan izvor informacija za nacionalne strategije i programe, kaže dr Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.
„Tokom istraživanja je anketirano 6.346 domaćinstava u nacionalnom uzorku gde je stopa odgovora bila 85% i 1.774 domaćinstava u uzorku u romskim naseljima gde je stopa odgovora bila 97%“, objašnjava Kovačević.
Prema njegovim rečima, Istraživanja Srbija MICS 2019. i Srbija – romska naselja MICS 2019. imaju ciljeve da: obezbede kvalitetne podatke za procenu položaja dece, adolescenata, žena i domaćinstava u Srbiji; obezbede podatke potrebne za praćenje napretka u ostvarivanju nacionalnih ciljeva, kao osnove za dalje delovanje; prikupe razvrstane podatke za utvrđivanje razlika, koji će se uzeti u obzir u izradi politika usmerenih na socijalno uključivanje najugroženijih; omoguće proveru podataka iz drugih izvora i rezultata ciljanih intervencija; prikupe podatke za nacionalne i globalne SDG indikatore; generišu međunarodno uporedive podatke za procenu ostvarenog napretka u različitim oblastima i da usmere dodatne napore ka oblastima koje zahtevaju da im se posveti više pažnje; generišu podatke o ponašanju i stavovima koji nisu dostupni u drugim izvorima podataka.
„Ovi podaci su, između ostalog, jedan od ključnih elemenata praćenja i izveštavanja o ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (SDG), a podaci MICS-a značajno doprinose proizvodnji podataka na nacionalnom nivou. Istraživanje MICS sprovedeno 2019. obezbeđuje podatke koji prate napredak za 25 SDG indikatora, od kojih je 7 novih. Svi podaci su dobro razvrstani, kako na nacionalnom nivou, tako i za populaciju koja živi u romskim naseljima“, objašnjava Kovačević.
Na šta je potrebno da Vlada obrati posebnu pažnju, i kako može da koristi podatke iz istraživanja, objašnjava Deyana Kostadinova.
„Da bi se postigli ambiciozni ciljevi Agende za održivi razvoj do 2030. godine pažnju treba usmeriti na smanjenje jaza između proseka na nacionalnom nivou i ugrožene dece jer razlike pokazuju da su deca koja žive u seoskim sredinama, siromašnim domaćinstvima i romskim naseljima u mnogo gorem položaju od dece iz opšte populacije. Činjenica da MICS omogućava praćenje trendova čini ga odličnim alatom za donosioce odluka koji sa velikom pouzdanošću mogu da ga koriste za razvijanje, revidiranje i praćenje sprovođenja brojnih javnih politika, planova i strategija za dobrobit dece u Srbiji“, zaključuje direktorka UNICEF-a u Srbiji.
Tagovi
