Posebne izveštaje o održivosti objavljuje samo 21 od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih, od čega je svega pet na srpskom jeziku. Preko 70 odsto njih koje objavljuju izveštaje o održivosti su u privatnom vlasništvu i multinacionalne su. Prosečno, kompanije koje se nalaze na spisku 50 najvećih u Srbiji po broju zaposlenih, izveštavaju o održivosti ili društveno odgovornom poslovanju 6,5 godina.
Održivo poslovanje podrazumeva primenu visokih standarda i brigu o životnoj sredini (uticaju na biodiverzitet, zagađenju vazduha, vode, zemljišta, emisijama ugljenika, klimatskim promenama), ljudima (ljudskim i radnim pravima, lancu snabdevanja, zdravlju i bezbednosti na radu, raznolikosti i inkluziji u radnom okruženju), kao i primenu praksi dobrog upravljanja (postojanje strukture i procesa korporativnog upravljanja, upravljanje rizicima). Odgovorno poslovanje podrazumeva transparentnost svih pomenutih aspekata poslovanja kako bi zainteresovana javnost u svakom trenutku imala uvid i u nefinansijske aspekte poslovanja. Kompanije koje posluju održivo i odgovorno imaju bolju reputaciju pa su, samim tim, privlačnije kako potencijalnim investitorima, tako i klijentima, kupcima, zaposlenima i široj javnosti.
Obavezu nefinansijskog izveštavanja, odnosno izveštavanja o održivosti za velike kompanije u Srbiji (koje imaju preko 500 zaposlenih) propisuje Zakon o računovodstvu. Međutim, ovaj Zakon velike kompanije samo obavezuje da sačinjavaju nefinansijske izveštaje, ali ne propisuje način izveštavanja. Nova EU Direktiva o korporativnom izveštavanju o održivosti sigurno će imati implikacije i na Srbiju. Međutim, zakoni propisuju samo minimum standarda koji bi trebalo da budu dostignuti, a kompanije koje vode računa o svojoj reputaciji idu korak ispred i stalno pomeraju lestvicu kada je u pitanju održivo i odgovorno poslovanje.
Većina od 50 najvećih kompanija u Srbiji po broju zaposlenih objavljuje neku vrstu informacija o održivom poslovanju – bilo u okviru različitih izveštaja, bilo na veb sajtovima ili profilima društvenih mreža. S obzirom na to da ne postoje jasni i precizni propisi, izveštaji o održivosti se u velikoj meri razlikuju – po strukturi, sadržini, metodologiji, formi. Takođe, za većinu najvećih srpskih kompanija u medijima se mogu pronaći negativne informacije, što dovodi u sumnju koliko zapravo možemo da se veruje izveštajima o održivosti. Pored toga, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji, a nalaze se među 50 najvećih po broju zaposlenih, zavisno su pravno lice u odnosu na matično koje se nalazi u inostranstvu pa se i izveštaji uglavnom objavljuju na nivou čitave međunarodne grupe. Ovakvi izveštaji su, skoro po pravilu, na engleskom jeziku i neretko im nedostaju podaci o poslovanju u Srbiji. Osim toga, pojedini izveštaji su i dostupni isključivo na sajtu međunarodne grupe što otežava pretraživanje i dostupnost informacija zainteresovanoj javnosti u Srbiji. Ovakav trend nije dobar zbog toga što nefinansijsko izveštavanje treba da stavi na raspolaganje informacije domaćoj zainteresovanoj javnosti.
Istraživanje o izveštavanju o održivom poslovanju na uzorku od 50 najvećih kompanija u Srbiji sproveo je Centar savremene politike u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom i Privrednom komorom Srbije. Istraživanje se odnosilo na poslovnu 2020. godinu. Ovaj uzorak je veoma značajan zbog toga što broj zaposlenih u 50 najvećih kompanija čini skoro 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji. Cilj istraživanja bio je da se podstaknu kompanije da uspostavljaju i održavaju visoke standarde u pogledu održivog i odgovornog poslovanja i izveštavanja o istom, kao i da se pokrene dijalog o ključnim trendovima i izazovima u ovoj oblasti. Analiza izveštavanja o održivosti 50 najvećih kompanija u Srbiji dostupna je na ovom linku.
Autori teksta: Nina Cvetanović (Beogradska otvorena škola) i Igor Novaković (ISAC fond)
Tagovi
