„IT-jevci u Srbiji su moj tim, a vi me pitate kakve su nam šanse na Svetskom prvenstvu“: Nebojša Bjelotomić, izvršni direktor Saga New Frontier Groupe

Saga ove godine obeležava 30 godina postojanja, praktično ste pioniri u IT oblasti, šta je ključ uspeha vaše kompanije ili kako ste uspeli da opstanete?

Mi volimo za sebe da kažemo da smo vesnik tehnoloških promena i taj korak, koji uporno već tri decenije hvatamo sa zapadnim svetom, održava nas na čelu IT-a u Srbiji. Ovako ozbiljnu tvrdnju upotpunjujemo realizovanim velikim projektima, koji su uticali na poboljšanje kvaliteta života svih građana Srbije. Prevashodno smo inspirisani željom za znanjem i ekspertizom u svojoj oblasti, što dalje rezultira velikim poverenjem koje nam naši korisnici ukazuju.

Prepoznatljivi ste po digitalnoj transformaciji i tu ste praktično lider u regionu. Dokle se stiglo sa digitalnom transformacijom u Srbiji, koliko još ima posla da se uradi?

Istina, predstavnici naše kompanije desetak godina govore o nužnosti da se uđe u digitalnu transformaciju. Smatram da je ova tema sa blagim zakašnjenjem dobila pažnju koju zaslužuje i u našoj privredi i kod naše države. Dosta se priča o digitalizaciji, ponešto i radi. Ima zaista dobrih primera u finansijskom sektoru. Država se trudi da uhvati korak. Ipak, digitalizacija više nije korak koji će vam doneti konkurentsku prednosti. Toliko je digitalna transformacija u poslednjih deset godina globalno postala sve prisutna da privredni subjekt ili društvo, koje odluči da je ignoriše, rizikuje ozbiljan pad i štetu u bliskoj budućnosti. Društva koja su najdalje otišla u smislu digitalne transformacije su na dalekom istoku, Kina i Južna Koreja, pa nam se čini da ima vremena – ali zaista već kasnimo. Nauka o podacima, veštačka inteligencija, pa primena istih, trenutno deluju kao oblasti koji vas mogu izdvojiti i dati vam prednost. Digitalna transformacija je već neko vreme nužnost.

Ovde se mnogo priča o IT-ju, uspešnim startapovima iz ove oblasti, talentovanim programiram koji idu da rade van zemlje, kako uspeti u Srbiji u IT-u?

Odgovor na pitanje o uspehu u prethodnih 30 godina, je vezan za učestvovanje u velikim infrastrukturnim projektima koji su finansirani iz budžeta, ili za istu vrstu projekata u javnim kompanijama, na primer Telekom ili Elektroprivreda. Nisam siguran da je to recept za uspeh i u budućnosti.

Usled velike potražnje za IT kadrovima, globalno i u Evropi, već neko vreme je izuzetno lako poslovati na stranom tržištu. Ovi poslovi su mnogo komercijalno lukrativniji i stabilniji. S toga, verujem da će se koncentracija talenta napraviti u kompanijama koje nisu dominantno fokusirane na poslove na domaćem tržištu. Pitanje je da li je u praksi to već slučaj. Opet i nije tako loše ako bi naša industrija funkcionisala tako da budžet živi od nas, a ne mi od budžeta.

Gde je stvarno Srbija na svetskoj mapi u IT industriji i koji su njeni potencijali?

Kod ovog pitanja moram da se ogradim. Koliko god se trudio ne mogu da isključim navijača u sebi prilikom odgovora. IT-jevci u Srbiji su moj tim, a vi me pitate kakve su nam šanse na Svetskom prvenstvu. Kada je svetska scena u pitanju, brojnost dobro dođe. Opet, to je karakteristika koju nikako ne možemo postići. Dakle, ostaje nam izuzetnost. Bližimo se momentu, kada će naknada u Srbiji biti vrlo blizu cenama rada na razvijenim tržištima, bar kada je IT u pitanju. Poslednjih 10-15 godina outsourcing, odnosno izvoz servisa je dominirao našom IT industrijom. Pomenuti permanentni skok cena rada će nas naterati da napredujemo ili ćemo, u suprotnom, da propadnemo. Napredak se ogleda u pomeranju na lestvici vrednosti, odnosno pomeranju od servisa ka proizvodima. Za pravljenje softverskog proizvoda potrebno je mnogo znanja, još više je potrebno za njegovo plasiranje na strana tržišta.

Uspeh rađa uspeh. Mi već imamo primere naših kompanija koji su u svom segmentu ozbiljni igrači na globalnom tržištu. Potrebno nam je još nekoliko. Ukoliko mi dozvolite sportsku metaforu: imamo one koji su osvajali velike turnire za pobedu u Davis kupu, potrebno je da i mi ostali podignemo svoju igru. Ne bih išao svaki dan na posao da ne mislim da je to ne samo moguće, nego i vrlo izgledno.

Puno je ljudi koji su se odlučili na prekvalifikaciju u programere preko instant kurseva jer je deficit programera, a zarade su dobre. Koliko je to „realna priča“ i šta je zapravo potrebno da bi se uspelo kao početnik u IT-ju ako nemaš završen fakultet?

Da, moguće je! Moguće je i to ne u kontekstu holivudske priče, u kojoj jedan od hiljadu uspeva. Ima onih koji zaista teško mogu da postanu programeri. Ukoliko je neko na ratnoj nozi sa matematikom od kad se sreo s njom, ne treba ga „gurati“ u programiranje. Potrebno je mnogo samodiscipline i posvećenosti, ali uz malo sreće da se postane deo dobrog tima, u kojem ima seniora (IT termin za iskusnog programera) koji umeju da prenesu znanje. Tek nakon nekoliko projekata, neko ko je posvetio godinu-dve učenju osnova programiranja, iskustvo nam pokazuje da može sebe da nazove programerom.

Koji su poslovi budućnosti u ovoj oblasti? Obično se govori o programerima, ali otvaraju se mnoge druge pozicije. Koje?

U inostranoj poslovnoj literaturi se vode rasprave da li je softver pojeo ili tek jede svet. Mnogo toga što ljudi rade se može zameniti linijom kôda. S toga, posla za programere ima jako mnogo i još dugo će tako biti. Međutim, za dobar softverski proizvod potrebno je mnogo toga. Od dizajnera i psihologa, koji osmišljavaju kako neku radnju digitalno predstaviti korisniku, do ljudi kojima je komunikacija u osnovi obrazovanja koji unapređuju proizvod, na osnovu informacija dobijenih od strane samih korisnika. Softver i programeri ne mogu da nadomeste domensko znanje. Mi smo tu da podignemo efikasnost kroz automatizaciju, ali sama ideja kako to uraditi dolazi od ljudi koji su stručnjaci u svojoj oblasti. Jedna grana IT industrije se ističe po svom već sada izuzetnom rastu. Prema istraživanjima kolega iz IBM-a, 90% podataka koji danas postoje nastali su u poslednjih 5 godina. Dati smisao tim podacima, iz njih izvući komercijalnu prednost za svog naručioca, je verovatno zanimanje koje će biti najtraženije u sledećoj deceniji i duže.

Koje su najveće predrasude o programerima i IT sektoru?

Najveća predrasuda je da je lako postati programer i biti programer. Zatim, da se može postati programer brzo. Od nula znanja, do učestvovanja na nekom projektu – verovatno je potrebno nekoliko godina. Veliki preduslov je prethodno znanje iz matematike. Ukoliko obrazovanje, koje je kandidat već stekao, uključuje algoritamsko razmišljanje onda je ceo proces nešto brži. Cilj je priključiti se dobrom timu i učestvovati na projektima; tako se uči i napreduje. Tek kada „prođe“ nekoliko projekata nekog možemo nazvati programerom i IT-jevcem uopšte. Biti deo tima je ključno za napredovanje, međutim da bi bio uspešan, pored sposobnosti za brzo usvajanje velike količine podataka i pojmova, potrebna je ogromna posvećenost i još veća samodisciplina. Radni dan programera vrlo često je 10 do 12 sati. Kada su projekti u završnoj fazi, pred „isporuku“, noć i dan se spoje, a radni dan više ne postoji. Ostane samo rad uz minimalno zadovoljenje osnovnih fizioloških potreba. U društvu se, u kontekstu IT-a, najčešće pominju primanja, odnosno njihova nadprosečna visina. U samom IT-u prepoznaješ iskusnog čoveka, jer mu ta tema pada na mnogo niže mesto. Toliko toga treba uraditi da bi čovek postao uspešan i toliko toga stalno raditi da bi samo ostao uključen u dobre projekte da bi tema zarade bila potisnuta.

Šta je budućnost IT industrije, odnosno kako će promeniti svet koji je već izmenjen zahvaljujući napretku u ovoj oblasti?

Proces digitalizacije i automatizacije, praćen implementacijom tehnika iz oblasti veštačke inteligencije, će izmeniti način komunikacije sa mnogim ustanovama. Od državne uprave do banke i prodavnice. U suštini se već izmenio, samo je proces postepen, pa i nismo svesni koliko smo se promenili u poslednjih deset godina. Sledećih deset, pomenuti procesi, će se samo ubrzati. Naredni korak je vezivanje IT tehnologija i nauka iz oblasti biologije i medicine. Neminovno je unapređenje samog organizma, ako ni zbog čega drugog, onda zato što zbog ogromne količine podataka to postaje moguće. Takođe, sa napretkom glasovnih funkcionalnosti samih uređaja, tehnologija će se udaljiti od korisnika, jer će njeno korišćenje postati lakše, izdavanjem glasovnih komandi. To će ostaviti prostora i vremena da korisnici što kreativnije upotrebljavaju tehnologiju, što će, nadam se, dovesti do povećanja opšteg kvaliteta života.