Posle više od 22.000 smrtnih slučajeva povezanih s novim koronavirusom i više od mesec dana karantina, kriza u Italiji uzima danak i u društvenom smislu jer ljudi sve više pate od stresa.
Oni koji se odvaže da odu u supermarket bez maske rizikuju verbalni linč, a agresivni građani znaju s terasama da zasipaju uvredama i one koji džogiraju, pak čak i roditelje koji su u šetnji s decom s invaliditetom, piše EUobserver, a prenosi Jutarnji list.
Karantin neizbežno pogoršava i nerešene probleme, kao što su porodično nasilje i prenatrpanost zatvora.
Nervozni i preplašeni
Ulice su jezivo tihe. Tišina vlada u urednim i čistim četvrtima Vićence i Padove, gradovima koji spadaju među najbogatije na severu Italije.
Isto je i u mnogim drugim italijanskim pokrajinama, kazali su stanovnici Lombardije, Pijemonta i Emilije Romanje u telefonskim razgovorima za EUobserver.
Paolo je penzioner iz Padove.
Skoro svaki dan izlazi iz kuće da kupi novine svojoj supruzi. „Sećam se posleratne Italije. Bila je razorena, bili smo siromašni i gladni. Znao sam da skupljam puževe i da lovim žabe u prirodi kako bih doneo kući nešto za jelo. Ali ljudi nisu bili toliko nervozni i preplašeni“, rekao je.
Po ispitivanju koje su proveli Institut Pijepoli i Italijansko udruženje psihologa, 80 posto Italijana pod stresom je zbog karantina.
Ova godina biće „annus horribilis“ za italijansku ekonomiju.
Milioni Italijana već imaju finansijske poteškoća, a lokalni list piše da se ispred zalagaonica stvaraju dugi redovi ljudi koji su u nevolji. Ostavljaju satove, narukvice i nakit da bi pozajmili novac za kupovinu namirnica.
Ranjive grupe
Grupa Afrikanaca beskućnika danima je boravila u parku kod železničke stanice u Vićenci. Amadou je jedini ostao; ostali su „otišli u Veronu ili Milano jer je tamo lakše da pronađe nešto za jelo na ulici“.
Hashtag #IoRestoaCasa (#Ostajem kod kuće) sada je jedan od najpopularnijih u zemlji. Ali šta s onima koji nemaju kuću, kao što je Amadou?
Beskućnici su posebno ranjivi, upozorava Rikardo Nouri, portparol organizacije Amnesty International Italia.
„Izloženi su visokom riziku od infekcije, a ako se razbole mogu da imaju problema ako žele zdravstvenu zaštitu“.
Migranti i Romi koji žive u lošim higijenskim i stambenim uslovima takođe su izloženi riziku, rekao je, kao i prekarni radnici.
„Oni su disproporcionalno pogođeni merama izolacije, ali nemaju odgovarajuću socijalnu zaštitu: ostaju bez plaća i nemaju pravo na plaćeno bolovanje“, kaže Nouri.
Pogođena i srednja klasa
Srednja klasa takođe je prestrašena. Frančesko (nije njegovo pravo ime) mladi je poslovni advokat.
„Moja advokatska kancelarija ima sve manje posla“, rekao je EUobserveru. „Partneri su zabrinuti, i ako budu morali da „režu glave“, prvi koji će otpasti bićemo mi mladi“.
Frančesco se ne boji gladi (živi s roditeljima koji su pripadnici srednje klase), ali već je morao da smanji troškove.
„Trebalo je ove godine da kupi novi automobil, ali morao sam od toga da odustanem“.
Njegovi roditelji, dodaje, planirali su praznike u Nici, ali verovatno će da ostanu kod kuće.
Strah za egzistenciju
Luka Peculjo je psiholog iz Padove specijalizovan za psihološke posledice kriznih stanja. Prema njegovom mišljenju, Italijani su se prilično dobro prilagodili karantinu.
Sada su „bes i anksioznost uglavnom fokusirani na to da li će imati dovoljno sredstava za život, neizvesnost oko radnog mesta, školovanja dece“, rekao je.
Zabrinutost izaziva anksioznost, a anksioznost donosi nesanicu, razdražljivost i agresiju: sve to može da dovede do svađa i sukoba.
Porodično nasilje
Za žene koje žive s nasilnim suprugom ili partnerom, situacija je dramatična.
„Nasilje nad ženama je raširen, ozbiljan i jako izražen kulturni fenomen u Italiji, premda je u skladu sa svetskim podacima“, objasnila je Elena Bjađoni, advokatica koja se bori protiv rodno izazvanog nasilja i koordinatorka je advokata nacionalnog udruženja centara za borbu protiv porodičnog nasilja D.i.Re.
„Nije stvar u tome da karantin podstiče obiteljskoporodično nasilje, zlostavljači zlostavljaju nezavisno od toga. Ali u vanrednoj situaciji zbog koje ljudi moraju da ostanu kod kuće takve situacije se pogoršavaju“.
Osim fizičkog, postoji i problem psihičkog nasilja.
Sveži podaci koje su objavili italijanski centri za borbu protiv porodičnog nasilja su alarmantni.
Nacionalni karantin proglašen je 9. marta, a od 2. marta do 5. aprila zahtevi za pomoć povećali su se za 74 odsto u odnosu na mesečni prosek iz 2018.
Balkonski šerifi
Terase više skoro nisu pozornica za pevanje, koncerte i čitanje pesama.
Umesto toga, postaju idealna pozicija za tzv. „šerife s balkona“. Neki Italijani provode slobodno vreme prijavljujući policiji ljude koji hodaju ulicom bez maske ili susede koji previše češto šetaju psa, pa čak i roditelje koji vode decu s invaliditetom u park.
U nekim regijama, Lombardiji na primer, komentatori tvrde da ljudi koji ne poštuju pravila o izolaciji postaju žrtveni jarci za propuste lokalnih političara u upravljanju koronakrizom.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Serena Valorci kaže da ljudi mogu da zamisle na tuđem mestu kad im je dobro.
„Daleko je teže biti bistre glave i empatičan kada preovladaju neprijatne emocije kao što su bes, tuga ili anksioznost i kada duboke emocionalne potrebe, kao što su sloboda i bezbednost, nisu ispunjene“, objasnila je.
„Karantin je najbolji primer nepostojanja slobode i sigurnosti“.
Prenatrpani zatvori
I dok su ljudi sve manje tolerantni prema, kako mnogi govore, „kućnom pritvoru“, situacija je daleko gora za prave zatvorenike, njih gotovo 58.000. Prenatrpanost je dugogodišnji problem italijanskog zatvorskog sistema.
„Pre izbijanja epidemije koronavirusa, zatvorenici su prigovarali da imaju previše malo prilika za prekvalifikacije“, rekao je Alesio Skandura, koordinator opservatorije za praćenje uslova života u zatvorima, Udruženja Antigona iz Rima.
„Sada su zabrinuti zbog zaraze, boje se. Malo je važnih resursa protiv širenja zaraze, kao što su sapuni i maske, a zatvorenika je previše“.
#IoRestoaCasa mogao bi da postane najomraženiji italijanski hašhtag.
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Tagovi
