Italijani koji koriste engleske i druge strane reči u zvaničnoj komunikaciji mogu da se suoče sa kaznom i do 100.000 evra, prema novom zakonu koji je predstavila partija Braća Italije, premijerke Đorđe Meloni. Zakon, o kome tek treba da se raspravlja u parlamentu, zahteva da svako ko ima funkciju u javnoj upravi ima „pisano i usmeno znanje i vladanje italijanskim jezikom“.
Književnik i lingvista, profesor Mario Liguori kaže d aje jezik organizam koji evoluira i da se boji da priča nije jezička nego politička.
„Predsednica Vlade da bi došla na vlast morala je da prihvati izbesne promene, da ne bude više za Putina nego protiv. Ali ona ima i staro biračko telo i to telo očekuje neke populističke priče, odbrane nacionalnog identita, odbrane jezika i to je sve jedna priča koja je politička“, smatra profesor.
Oni koji su glasali podržaće sve što kaže, ali ne znači da sve što priča premijerka Meloni ima smisla, dodaje Liguori.
„Ja ne verujem da jezička pitanja oduzimaju san premijerki, mislim da ona mora da primeni takvu politiku, sa jezičkog stanovišta nema smisla, jer ne postoji čist jezik, postoji opasnost da mi ističemo nacionalni identitet na taj način, jer su pitanja jezika i nacionalnog identiteta tesno povezana i može da dođe do tenzija u društvu i u takvom kontekstu može suživot da bude u opasnosti, toga se ja bojim“, rekao je.
Podseća da je u italijanskom frekvencija engleskih termina niska, a da je cel apriča smešna – „sad se kao bojimo engleskog, a pre 200 godina smo se bojali francuskog“.
„Premijerka je koristila reč underdog, sad vi vidite da se sami političari ne ističu po kulturi govora. Treba da vodimo račnua o tome kako govorimo, to bi bila tema. Da nema poštapalica. Vidim da naši političari najviše maltretiraju italijanski jezik, stanje je gramatično. Da mi vidimo zašto birokratija koristi taj jezik koji koristi. To bi trebalo da smanjimo i bilo bi bolje, a ne da vodimo ove marginalne teme. To je pokušao fašizam, primenjivao je agresivnu ksenofobičnu jezičku politiku, nije im pošlo za rukom da utiču na jezik, jer se ne može na taj način regulisati, upotreba čini normu i jezik evoluira, prima nove reči, gubi druge, to je normalan proces“, kaže lingvista Liguori.
Ako imamo više reči, imamo više izražajnih mogućnosti, naglašava.
„Ne bih rekao da je to veliki problem, trebalo bi da se vodi računa zašto naši političari koriste kondicional tamo gde treba da se korsti konjuktiv. Tu bi bilo lepo da nešto nauče, a ne da objavimo rat engleskom i nekim jezicima“, dodaje.
Tagovi
