Viki Benison, 60-godišnja Britanka, nikada nije planirala da Pasta Grannies, ili Pasta bake, postanu mali YouTube hit, niti da italijanske none budu zvezde. Jednostavno je želela da zabeleži taj način života pre nego što on nestane.
“Mislila sam: ‘Nemoj da nestaneš pre nego što stignem do tebe’”, kaže Viki.
Otkada je Viki započela svoj projekat pre pet godina, snimila je više od 250 žena (i muškaraca) u svakodnevnom poslu: kako rolaju pizzocheri od heljdinog brašna napunjene alpskim sirom koji se pravi samo u Valtelini; uvijaju testo od griza u sagne ritorte koje se mešaju sa konjskim raguom popularnim u Apuliji; naslažu strapponi sa vrganjima iz toskanskih šuma. Više od 70 recepata smešteno je u kuvar “Pasta Grannies: The Secrets of Italy’s Best Home Cooks” (“Pasta bake: Tajne najboljih italijanskih domaćica”).
Sa blizu 418.000 subskrajbera, YouTube kanal Pasta Grannies nije ništa u poređenju sa ozbiljnim igračima poput Kabita’s Kitchen, indijskog kulinarskog kanala koji prati 5,6 miliona ljudi. Pasta bake na Instagramu prati svega 180.000 ljudi.
Ipak, za Viki Benison su ovi brojevi svakako dokaz primamljivosti kuhinjske umetnosti koja nestaje, one koja je podrazumevala ručno pravljenje paste.
“Nije bilo prodavnice u koju su te žene mogle da odu dok su bile mlađe”, kaže. “A kada su se pojavile, suva pasta je bila namenjena srednjoj klasi. Morali ste da imate nekakve prihode da biste je kupili. Pravile su pastu da bi preživele.”
Video-klipovi u kojima su prikazani stilovi paste i soseva koji uglavnom ne prelaze granice sela kojima su svojstveni, predstavljaju omaž nonama i poštovanje tradicije Starog sveta. Nema brzih rezova, nema paradajza koji se u usporenom snimku kotrlja preko stola, niti glamuroznog sotiranja hrane. Ako se kamera i zadrži na rukama bake koja mesi testo ili secka glavice crnog luka nožem sa plastičnom drškom, to nije iz estetskih razloga, već zato što se od tih ruku koje su to radile 70 godina nešto može naučiti.
Klipovi se snimaju u njihovim kuhinjama ili dvorištima, sa minimalnim stilizovanjem i na prirodnoj svetlosti. Podnaslovi su koncizni, a muzika neopterećujuća. Niko ništa ne meri, a Viki se trudi da prazne delove popuni instrukcijama.
Viki Benison je u ovaj svet ušla relativno kasno, iako je oduvek na svojim putovanjima na mesta poput Sibira i Kenije odlazila u potragu za lokalnim specijalitetima. U Turkmenistanu je jela prženo kozje meso i pila votku, sa članovima ruske mafije brala pečurke, i ta su je iskustva inspirisala da napiše vodiče na osnovu hrane, a potom i kuvar.
Viki i njen suprug Bili Mekvin, producent na dečjoj televiziji koji stoji iza čuvenih „Teletabisa“, kupili su kuću u centralnoj Italiji pre 15 godina i neprekidno putovali iz Londona da bi je restaurirali. Tako je Viki upoznala svoju prvu nonu.
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku na poklon uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 12. decembra.
Piše Kim Severson
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Alchajmer – Naučnici su na tragu da pronađu način za odlaganje Alchajmerove bolesti; jedna žena u Kolumbij imala je sve genetske predispozicije da od nje oboli, ali su njeni geni skrivali tajnu koja joj je omogućila da stupanje bolesti odloži za praktično tri decenije – mutaciju na genu APOE.
Apple TV Plus – Tehnološki gigant iz Silicijumske doline odskora je i zvanično konkurent striming platformama Netfliks i Amazon. Prvi utisci gledalaca i kritike, ipak, bili su mešoviti.
Potpuno drugačija Emili Dikinson – Apple je u ponudu serija za svoju platformu uvrstio i priču o pesnikinji koja se posmatra kao emocionalno obogaljena žena s mačkama; ipak, u novom tumačenju, Emili je buntovnica koja pravi žurke, eksperimentiše sa opijumom i ljubi se sa svojom najboljom drugaricom. Ovo je opuštena, zabavna i intrigantna Emili Dikinson.
Žene u centralnim bankama – Rodna ravnoteža u centralnim bankama, kao i drugim finansijskim institucijama poput MMF i ECB, kao i Saveznih rezervi SAD, sve više preteže u korist muškaraca. Žene su manje plaćene, a verovatnoća da će njihova istraživanja biti objavljena manja nego za muškarce. Kako da podstaknemo devojčice da se bave ekonomijom i uključimo žene u oblikovanje monetarnih politika?
Patriota rođen u inostranstvu – Rodžer Koen u novoj kolumni piše o Americi kao zemlji imigranata, onoj u kojoj se svi osećaju da tu pripadaju, i kako ga je na to podsetilo svedočenje Fione Hil u okviru istrage o opozivu predsednika Donalda Trampa koji tu Ameriku želi da pretvori u otuđenu zemlju i porekne sve što ona jeste.
Doping u Rusiji je ponovo big deal – “Postalo je očigledno da besramne lidere Rusije nije briga šta ostatak sveta misli o njihovom sistematskom varanju u sportu”, piše uredništvo Njujork tajmsa u uvodniku. Ipak, ruski lideri su uspeli da prevare samo sosptvene sportiste koji će ponovo trpeti posledice i sankcije.
“Uradi kao Frenki Pentandželo” – Da je kultni Kopolin film “Kum” promenio jezik i leksikologiju najbolje se vidi u načinu na koji i danas komuniciraju ne samo kriminalci, već i državni tužioci i pravnici. Kada vam neko da “ponudu koju ne možete da odbijete”, da “uradite kao Frenki” ili vam zapreti da ćete “spavati sa ribama”, svima je jasno na šta se misli.
“Harli-dejvidson” kao feministički simbol – Da, zver koja se proslavila kao mašina starijih, žestokih muškaraca dobila je novu simboliku zahvaljujući pop zvezdi Kejti Peri i njenom novom hitu Harleys in Hawaii. “Harli” je i za devojčice!
Broj beskućnika raste, a humanosti prema njima je sve manje – Njima su obično namenjene uvrede poput “finansijski paraziti” ili “propalice”, da ne govorimo o kamenju i suzavcima. Podignute su barijere da ih zadrže podalje od trotoara. Građani su se organizovali u grupe koje patroliraju ulicama i sklanjaju ih. Beskućnicka je sve više, i prema njima su ljudi sve suroviji.
Samoća može biti dobra; usamljenost je opasna – Naša kultura, napisala je Mikaela Marini Higs za Njujork tajms, često meša te dve stvari, ali je veoma važno razlikovati ih. Samoća nam može koristiti mentalno, emocionalno, čak i na društvenom planu. Usamljenost, međutim, može imati ekstremno negativne posledice, da čak izazove srčane bolesti i demenciju. Velika Britanija prepoznaje usamljenost kao dovoljno veliki problem da je imenovala ministra za usamljenost da se njome bavi.
Potražite i priče o novoj Airbnb ponudi i viršla-automobilima, iščezavanju pekara u ruralnoj Francuskoj, kako su posle 30 godina u Vijetnamu uočeni jelenčići, kako princ Čarls konačno preuzima kontrolu nad britanskom monarhijom, da li menjanje gena uz Crispr tehnologiju može da nam pomogne u borbi protiv infekcija, šta je istina o odnosu društvenih mreža i populizma, kako je Rodžer Federer ušao u posao sa patikama, kako zvuči pop muzika pomešana sa mržnjom, zašto Francuzi i dalje vole marionete i lutkarska pozorišta, kako Severnu Irsku i dalje progone Nevolje, ali i na koji način striming revolucija menja Holivud i svet.
© 2019 The New York Times
Tagovi
