Kada god bi tokom Mundijala u Rusiji fudbaleri u plavim dresovima zagrljeni zapevali „Hajdemo deco otadžbine, dan slave je stigao…“, jednu od najlepših himni na svetu, neko bi se već našao da prebroji koliko je Dešan izveo „čistih Francuza“ u prvoj postavi. Tim fudbalskim, „taktičkim rasistima“, nikako nije bilo jasno kako toliko igrača tamne puti nastupa za „Le Blu“.
Novinar Sport kluba Vladimir Novaković, koji je nedavno izdao knjigu „Kraljevi fudbala“, u kojoj je jedan od najvažnijih delova posvećen uticaju socijalnog statusa na razvoj igrača i put njegove karijere, kaže za Nedeljnik da je takvo iščuđavanje potpuno neutemeljeno.
„U reprezentaciji Francuske neki od najvažnijih igrača bili su imigranti, ili deca imigranata“, objašnjava Novaković. „Rejmond Kopa bio je Poljak, Žist Fontent je bio crno stopalo (svi igrači rođeni u Alžiru, Maroku i Tunisu), Zinedin Zidan takođe. Od ukupno 34 igrača koji su igrali na Mundijalima 1982. i 1986. godine, njih 19 je poreklom iz drugih zemalja. Osam od 11 startera iz finala Evropskog prvenstva 1984. godine takođe. Platinijevi i Batistonovi preci bili su italijanski rudari, Amorosovi preci su izbegli iz Španije pred Frankom, Tigana je rođen u Maliju…“
Veliku priču o „getoizaciji fudbala“ čitajte u novom broju Nedeljnika, koji je na svim kioscima od četvrtka, 29. avgusta. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Tagovi
