Nijedna evropska zemlja neće moći da umakne ekonomskim posledicama koronavirusa, ali taj problem neće biti jednako raspoređen.
Na jugu su zemlje koje su i dalje osećale posledice velike finansijske krize, poput Grčke, ili su, kao Italija, srljale u recesiju. Politika stezanja kaiša, koja je posebno udarila na zdravstvene sisteme, sada je došla na naplatu, piše Njujork tajms.
Ali čak i države koje su primeri postojanog ekonomskog rasta, poput Nemačke i Holandije, neće moći da izbegnu probleme.
Ali, neke zemlje imaju svoje skrivene adute. Privreda sa mnogo kompanija koje mogu da svoje usluge isporuče digitalno, i gde su mnogi navikli da rade od kuće, biće prilično otporna na koronavirus.
A takva je Estonija, gde je startap scena veoma živa.
Evo kratkog pregleda Njujork tajmsa po zemljama.
Nemačka
Državna kasa dobro stoji, nezaposlenost je mala, socijalna davanja široka, pa je vlada Nemačke uspela da ponudi stimulišući paket, ne ugrožavajući kreditni rejting. Nemačka ima i najviše kreveta u intenzivnoj nezi po glavi stanovnika od bilo koje druge zemlje u Evropi.
Ali Nemačka je krizu dočekala sa slabim rastom, a proizvođači automobila i mašina vrlo su ranjivi na restrikcije kretanja i društvenog kontakta. Ne može da se radi u „Mercedesovoj“ fabrici od kuće. A ukoliko „Dajmler“ i „Folksvagen“ krenu da zatvaraju fabrike, to bi moglo da izazove lančanu reakciju i poveća nezaposlenost.
Italija
Verovatno najpodložnija pandemiji od svih razvijenih zemalja. U Italiji su najvažniji turizam i mala preduzeća. Vlada ima veliki dug, 137 odsto BDP-a. Italija je bila na putu ka recesiji i pre nego što je udario koronavirus. Njena ekonomska moć danas je slabija nego što je bila 2009. Italijani su generalno među najzdravijim ljudima na planeti, ali u ovim danima se pokazuje koliko im nedostaje kreveta u bolnicama.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
Holandija
Ova zemlja dom je mnogim velikim korporacijama, kao i pravnim firmama, računovođama i konsultantima koji ih opslužuju. Zaposleni u ovim kompanijama i ranije su voleli da rade od kuće – čak 14 odsto Holanđana je to činilo.
Ali i mala preduzeća čine značajan deo holandske privrede. Avionska industrija je veliki poslodavac. Šiphol, nedaleko od Amsterdama, veliki je aerodrom i hab za Air France KLM, koji je morao da smanji obim poslovanja i letova i do 90 odsto i koji sada traži pomoć od države.
Grčka
Taman što im je krenulo – nezaposlenost je spuštena na 16,5 odsto, a investitori su ponovo počeli da kupuju grčki dug – udario je virus. Nijedna zemlja u evrozoni ne zavisi ovoliko od turizma. Grčka je i nacija malih preduzeća, koja nisu osposobljena da trpe dugačke krize.
Dobra vest za Grčku je budžet: napokon u njemu ima viškova.
Španija
I Španiji je išlo dobro. Bili su najbrže rastuća velika zemlja u evrozoni. Ali nezaposlenost od 14 odsto je i dalje visoka, a samo Grčka polaže više na turizam. Španija je i zemlja u kojoj se proizvode automobili, a „Folksvagen“, „Reno“ i „Ford“ već su zatvorili fabrike u ovoj zemlji.
Francuska
Francuska je možda malo manje ranjiva nego komšije. Proizvodnja nije toliko važna za njenu privredu kao u Nemačkoj, a procenat malih preduzeća i samozaposlenih niži je nego u Italiji i Nemačkoj. Mnogo Francuza radi za velike kompanije, kojima je u krizi lakše. Turizam ne učestvuje u privredi onoliko koliko bi se očekivalo.
A to što vlada tamo rado utiče na korporacije sada bi moglo da bude prednost.
Estonija
Malena baltička nacija od svega 1,3 miliona ljudi ima jednu od najdinamičnijih privreda u evrozoni. Rast je prošle godine bio veći od 4 odsto, nezaposlenost je manja od 5 odsto, a dug ne postoji, što znači da ima prostora za „pakete“ pomoći.
Estonija je jedna od tehnološki najnaprednijih zemalja na svetu, što je potencijalno veoma velika prednost u ovim trenucima. Skajp je, recimo, nastao u Talinu. Bolt, servis koji okuplja i električne skutere i dostavu hrane i izaziva Uber, ima sedište u Talinu.
Tagovi
