Novak Đoković je osvojio petu titulu na Vimbldonu u meču koji je po mnogo čemu zavredeo epitet – istorijski. Čim su se svetla pogasila, a tenzija splasnula, počeli su hvalospevi koje je Đoković i zaslužio. I u većini pohvalnih tekstova jedan zajednički sadržalac. Novakova tajna.
Uvek se sve svede na neki tajni recept. Čarobni napitak, sujeverje ili pomoć onostranog. Međutim, Goran Ivanišević u intervjuu za Večernji list objašnjava da u slučaju pravih šampiona nema tajnih recepata. Ili je ono „najnormalnije“ postalo tajno oružje.
Pitao je Srđan Hebar Ivaniševića da li Novak sluša savete, a Zec potvrdio da je u tome stvar.
„U tome je štos. Tu me je Novak i impresionirao. Zaboravio sam već kako to izgleda kada te neko sluša. Svaku tvoju reč. Kada te neko nešto pita – pa mu ti odgovoriš. A on stoji mirno na mestu i sluša te… To mi je vratilo gušt i učinilo da se dobro osećam na teniskom terenu. Boga mi, ne mogu da se pohvalim da je tako bilo i prošlih godinu dana. Više sam s Novakom komunicirao u sat vremena nego sa svojim bivšim igračem u celoj godini. Mislim, taj nivo komunikacije, svaka Novaku čast. Vidi se zašto je čovek broj jedan“, objašnjava Ivanišević i potvrđuje da je novi-stari šampion Vimbldona perfekcionista.
„On svakoga dana želi da bude bolji. A čovek je broj jedan“, dodaje Ivanišević.
I tako jedan od najdražih tenisera vimbldonske publike objasnio da na vrhunskom nivou sportskog postignuća, u mečevima od pet sati, u trenucima kada telo po svojoj prirodi ne može da se umiri – u tim trenucima ne postoji tajna.
Postoji samo jasna razlika između onih koji pažljivo slušaju. I onih koji su nisu dovoljno autorefleksivni i samokritični.
Razlika vredna najvećih sportskih priznanja.
Tagovi
Ruzica
Odlican tekst