Beograd je od ovog meseca bogatiji za drvored duž celog Bulevara Milutina Milankovića na Novom Beogradu, zahvaljujući kompaniji Nestlé koja je posadila 225 stabala Pančićeve omorike. Osim što će zelenilom ulepšati ovaj deo prestonice, svako od stabala će godišnje proizvoditi dovoljno kiseonika za dva stanovnika, apsorbujući u isto vreme ugljen-dioksid, koji je glavni „krivac“ za zagrevanje planete. Ivanka Stojnić, menadžer za održivi razvoj kompanije Nestlé za jugoistočno evropsko tržište, objašnjava šta ovakve inicijative znače za kompaniju, a u široj slici za sve nas, i zašto budućnost pripada održivoj poljoprivredi.
Koliko sadnja drveća doprinosi planu Nestlé-a da do 2050. godine dostigne nultu emisiju gasova s efektom staklene bašte?
Na tom putu nas čeka dug i ozbiljan posao, koji će se odvijati na više koloseka. Pošumljavanje je jedna od mera, i to veoma važna. Što više stabala posadimo, bliži smo cilju, jer drveće ima značajnu ulogu u neutralisanju ugljen-dioksida. Ovaj drvored će tokom svog rasta godišnje apsorbovati u proseku do 5,5 tona ugljen-dioksida iz vazduha, a oslobodiće dovoljno kiseonika za godišnje potrebe 450 stanovnika. Drveće je i više od toga jer igra suštinsku ulogu u prečišćavanju vazduha. Osim što krošnjom fizički zadržava štetne čestice, kroz lišće apsorbuje i ugljen-monoksid, azot-dioksid i sumpor-dioksid. Za gradove je takođe dragoceni rashlađivač vazduha. Tokom naredne decenije Nestlé planira da posadi 20 miliona stabala svake godine u područjima odakle nabavlja svoje sastojke.
Koje još mere preduzimate da biste smanjili emisije CO2?
Mi smo u fabrici u Surčinu već sasvim prešli na struju koja se dobija iz hidroelektrana, dakle bez štetnih emisija. Od 2019. godine ne šaljemo ni gram otpada na deponije, a zna se da prehrambeni otpad oslobađa metan koji je za planetu još štetniji od ugljen-dioksida. Pronašli smo i rešenja u optimizaciji u logistici i prelasku na sastojke koji ne podstiču emisije. Nestlé se obavezao da će do 2025. godine 100 odsto ambalaže proizvedene u kompaniji biti reciklabilno, a već smo stigli do 87 odsto. Predstavili smo i novi koncept regenerativne poljoprivrede. U saradnji sa 500.000 poljoprivrednika i 150.000 potrošača značajno ćemo smanjiti emisije koje doprinose klimatskim promenama, a u kojima poljoprivreda trenutno učestvuje sa čak 25 odsto.
Šta podrazumeva koncept regenerativne poljoprivrede i da li se on primenjuje u Srbiji?
Radi se o načinu obrade zemlje koji u fokusu ima povećanje plodnosti zemljišta, održavanje vlažnosti zemljišta i otpornost useva, te redukciju atmosferskog ugljenika i povećanje bioraznovrsnosti. Istovremeno donosi pozitivne ekonomske efekte, otpornost na klimatsku nestabilnost, kao i zdravlje i prosperitet za poljoprivredne zajednice. Nestlé će na globalnom nivou do 2025. godine uložiti 1,2 milijarde švajcarskih franaka kako bi doprineo izgradnji regenerativnih poljoprivrednih praksi. U Srbiji smo započeli takav program sa naša dva lokalna proizvođača sušenog povrća, koji će dobiti pomoć za prelazak na organska đubriva i pošumljavanje. Sve u svemu, nastojimo da transformišemo put od njive do trpeze kako bismo oblikovali održivu prehrambenu industriju za budućnost.
Vaša najveća investicija u Srbiji u domenu ekologije je postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. U čemu je njegov značaj?
Nema dobre hrane bez zdrave zemlje, čistog vazduha i dovoljno vode. Vodu smatramo najvažnijim prirodnim resursom i dajemo sve od sebe da je sačuvamo. Zahvaljujući tom najmodernijem sistemu za preradu, vrednom 1,2 miliona evra, upotrebljena voda ne spada u otpadne jer je čistu vraćamo u prirodu, a to je oko 24.000 kubnih metara prerađene vode na godišnjem nivou. Samo u poslednje dve godine uštedeli smo oko 50.000 kubnih metara vode. Fabrika je nedavno investirala i 100.000 evra u najmoderniji separator masti iz kišnice, koji osigurava da nijedan gram masti ne završi van fabrike i zagadi prirodna bogatstva.
Tagovi
