„Tvoje pismo koje sam danas primio, uticalo je na mene kao kakva Mocartova sonata!“, napisao je u Stevan Stojanović Mokranjac u pismu svojoj supruzi Milici.
Iz te i takve ljubavi, rodio se drugi slavni Mokranjac. On nije, međutim, izabrao očev put, ali je postigao gotovo jednak uspeh u onome čime se bavio.
Porodično ime Mokranjac vezuje se danas za dva oca: oca srpske klasične muzike i oca srpske toksikologije.
Poslednja želja Mokranjčeve majke pred smrt bila je da unuku, čim se rodi, daju ime Momčilo, koji je imao krilatog konja i zlatni mač, kao u narodnoj pesmi „Ženidba kralja Vukašina“.
„Osnovne crte koje su krasile njegovu ličnost i koje su ga isticale jesu poštenje, otvorenost, doslednost u svim postupcima i spremnost da nesebično pomogne i pruži punu podršku mladima, ceneći iznad svega znanje i rad, jer je i sam bio veoma radan i sistematičan, visoko kulturan i obrazovan“, napisao je u nekrologu Momčilu Mokranjcu profesor Danilo Soldatović.
Povodom 120 godina od njegovog rođenja biće otvorena izložba „Momčilo St. Mokranjac, hemičar, profesor, toksikolog“, u organizaciji Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Muzeja Krajine iz Negotina i SANU.
I baš zbog toga što njegov naučni doprinos nije dovoljno prepoznat, i što, eto, možda nismo ni znali ko je čovek, ideja izložbe je da se široj i naučoj javnosti predstavi njegov doprinos i zasluge u radu hemijskih laboratorija, osnivanju Instituta za toksikološku hemiju, nastavi i obrazovanju farmaceuta, saradnji između fakulteta i farmaceutskih udruženja, kao i bogat istraživački opus, koji je nagrađen značajnim priznanjima (dopisnim članstvom u Pariskoj akademiji farmacije i Lavoazijeovom medaljom), uz sve druge aktivnosti koje je Momčilo St. Mokranjac obavljao tokom radnog veka.
Poslednja želja Mokranjčeve majke pred smrt bila je da unuku, čim se rodi, daju ime Momčilo, koji je imao krilatog konja i zlatni mač, kao u narodnoj pesmi „Ženidba kralja Vukašina“
Život je završio u Srbiji, ali se tokom života kretao i obrazovao po svetu.
Kao sedamnaestogodišnji gimnazijalac povlačio se sa vojskom do Skadra i Sanđovani di Medua, odakle je prešao u Francusku. Doktorsku disertaciju odbranio je u Pasterovom institutu u laboratoriji za biološku hemiju kod čuvenog profesora Gabriela Bertranda, „oca“ mikroelemenata. Doktorirao je 1922. godine na problematici kobalta i nikla.
Vratio se u Beograd, gde je iste godine postavljen za hemičara u tadašnjoj Državnoj hemijskoj laboratoriji. Na specijalizaciji u Toksikološkoj laboratoriji kod profesora Kohn-Abresta u Parizu boravio je tokom 1925. godine. Kasnije je bio postavljen za šefa laboratorije za ispitivanje plemenitih metala Narodne banke, gde je ostao do kraja 1946. godine, sa prekidom za vreme okupacije.
Njegova karijera se potom nastavila na Farmaceutskom fakultetu na kom je predavao na premdetu Toksikološka hemija. Na tom fakultetu je bio i dekan. ecembra 1946. godine izabran je za vanrednog profesora Farmaceutskog fakulteta u Beogradu za predmet Toksikološka hemija, a 1951. godine za redovnog profesora.
„Osnovne crte koje su krasile njegovu ličnost i koje su ga isticale jesu poštenje, otvorenost, doslednost u svim postupcima i spremnost da nesebično pomogne i pruži punu podršku mladima“
Postavka izložbe „Momčilo St. Mokranjac, hemičar, profesor, toksikolog“ podrazumeva arhivsku građu, dokumenta i predmete koji oslikavaju život i rad priznatog naučnika, profesora i velikana farmacije.
Tokom svog dugogodišnjeg, plodnog naučnoistraživačkog rada, dao je osnovne smernice i postavio temelje toksikologije kod nas, a za sobom ostavio „školu“ toksikologa. Već 1949. godine objavio je i prvi udžbenik iz toksikološke hemije na srpskom jeziku (Toksikološka hemija), koji je pripremio po uzoru na udžbeničku literaturu francuske škole.
U penziju je otišao po svojoj molbi zbog bolesti, 1964. godine, a preminuo je 1967.
Autorke izložbe su vanredna profesorka Farmaceutskog fakulteta u Beogradu – Danijela Đukić Ćosić, specijalista farmacije i kustos Muzeja istorije farmacije – Jelena Manojlović, kustos Muzeja Krajine iz Negotina. Izložbu će otvoriti Hor Dečijeg kulturnog centra Beograda, pod upravom Nevene Ivanović.
Izložba je deo ciklusa „Velikani u farmaciji“ i biće otvorena u utorak, 16. aprila, u 18 časova, u Galeriji nauke i tehnike SANU.
Tagovi
