Iz ugla psihologa: Ovo su najveći problemi sa kojima se ljudi susreću u izolaciji

U trenucima kada je u svetu zaraženo nekoliko stotina hiljada ljudi, stručnjaci kao jednu od najvažnijih mera prevencije savetuju izolaciju. Međutim, period njenog trajanja je potpuno neizvestan. Veliki broj ljudi zatvoren je u četiri zida, a dezinformacije na društvenim mrežama sve više izazivaju anksioznost i strah. Kako sačuvati psihu u ovoj situaciji i izboriti se sa napadima panike, objašnjava Nataša Janković, psiholog i porodični psihoterapeut iz MediGroup sistema.

Izloženost (dez)informacijama – izbegavajte društvene mreže

Društvene mreže i mediji preplavljenii su informacijama o aktuelnoj situaciji, raznim prognozama i teorijama. Sa jedne strane ove informacije mogu biti korisne, ali sa druge među njima nije uvek lako odvojiti pouzdane izvore.

„Svaka osoba za sebe treba da odluči kojoj količini informacija će biti izložena. Ukoliko neko želi da se zaštiti, neophodno je da nađe način na koji će da selektuje minimalno potrebnu količinu informacija koje su mu neophodne za svakodnevno funkcionisanje (npr. promene propisanih mera) i da pri tome zanemari one na koje ne može da utiče“, navodi Janković i savetuje izbegavanje informisanja na društvenim mrežama na kojima se mogu naći različite i kontradiktorne informacije u vezi sa korona virusom. Umesto toga, ona predlaže informisanje na zvaničnim sajtovima.

Odnosi sa drugim ljudima u izolaciji – izbegavajte kritikovanje, više se smejte

Kako su zbog kućne izolacije ljudi usmereni jedni na druge na malom prostoru, nije retka pojava nesuglasica. Kako bi se na najbolji način ovo prevazišlo i razvila tolerancija, Janković predlaže zajednički dogovor oko rasporeda aktivnosti i obaveza da bi se potrebe svih usaglasile i da bi se izbegli eventualni sukobi. 

„Kad god je moguće poželjno je napraviti šalu i smejati se, hvaliti jedni druge, uvažavati svačiji trud i nagraditi lepom rečju i osmehom. Kritikovanje bi trebalo izbegavati, a svoje želje i potrebe otvoreno izražavati. Takođe neophodno je poštovanje potrebe drugih za privatnošću i izolacijom od ostalih ukućana“, zaključuje.

Najčešći strahovi, anksioznost i napadi panike – kako ih prevazići

Uobičajene reakcije na ovakve okolnosti su anksioznost i različiti strahovi – strah od zaraze, smrti, gubitka kontrole nad situacijom, strah za finansijsku egzistenciju. Uzrok su u najvećem broju slučajeva negativne misli.

 „Aktivnosti koje mogu poslužiti za odvraćanje od negativnih misli mogu biti: vežbanje, slušanje muzike, čitanje knjige, razgovor sa prijateljem, hobiji, igranje sa kućnim ljubimcem, korišćenje humora i sl. Ukoliko ovi saveti ne budu dovoljni, tokom ovog perioda pomoć možete potražiti od MediGroup iskusnog tima psihijatara i psihoterapeuta koji pružaju besplatnu podršku preko Skype poziva, svakog radnog dana i vikendom od 08:00 do 20:00h. Sve što je potrebno da uradite je da pozovete Kontakt centar na broj  011 40 40 100, zakažete željeni termin i dobićete Skype poziv od nas u dogovorenom terminu“, navodi psiholog Nataša Janković.

Kako reagovati u napadima panike
Pojačan strah kod nekih osoba može prouzrokovati napade panike koji se mogu manifestovati kroz određene telesne simptome kao što su ubrzan rad srca, mučnina, preznojavanje, podrhtavanje, osećanje nestabilnosti i nesvestice, teškoće sa disanjem kao i strahom od gubitka kontrole i smrti. Kao prvu pomoć psiholog Nataša Janković savetuje sledeću tehniku disanja: vežba se izvodi u sedećem ili ležećem položaju. Bez prethodnog uzimanja ili izbacivanja vazduha iz pluća potrebno je zaustaviti dah na 10 sekundi. Nakon zadržavanja daha nastavlja se sa disanjem ali tako što  udah i izdah traju po tri sekunde. Posle jednog minuta ponovo se zaustavi dah na 10 sekundi i nastavlja se sa vežbom disanja. Ovaj  jednominutni ciklus se ponavlja pet puta. Ukoliko se nađemo pored nekoga ko ima napad panike, od velikog značaja je da odajemo utisak smirenosti i sigurnosti i da iskontrolišemo svoje emocije i ponašanje. Potrebno je ohrabriti osobu koja ima napad panike i primeniti neku od tehnika disanja ili relaksacije. Poželjno je obraćanje odlučnim, ali umirujućim tonom i davanje jasnih uputstava kako da se ponaša ( npr. „Gledaj me i slušaj šta ti pričam… Potvrdi da me čuješ… Samo diši, `ajmo zajedno da nekoliko puta udahnemo i izdahnemo… Opusti se…“).