Ovo je ispalo crnje nego što je iko očekivao. Mnogo crnje. Skoro da sam na kraju imao utisak da su i svi ostali, koji su se upustili u ovaj osvrt na „verovatno najbolju TV seriju svih vremena“, to shvatili i više im nije bilo zabavno što su tu.

Alex Gibney, reditelj ovog dokumentarca, ima iza sebe dovoljno radova, tema i Oskara, plus je veliki broj stvari radio za HBO, da David Chase rado i dobrovoljno pristane da mu bude sagovornik, i četvrt veka od emitovanja prve epizode duboko zaroni u mrak. Kako svoj, tako i većine drugih. Stvari idu dotle da će Chase vrlo spontano, „kroz razgovor“, da se dotakne moguće činjenice da je njegov deda seksualno zlostavljao njegovu tetku, a da je njegova majka bila svedok tome…

Nedavno sam reprizirao „The Sopranos“. Kako i dalje nisam reprizirao „Mad Men“ (svaki dan obećavam sebi da ću danas da počnem), i dalje mi je utisak da su mi avanture Dona Drapera bile dragocenije TV iskustvo, ali, mila majko, ala je ovaj dokumentarac dao sve od sebe da mi taj osećaj ospori!

Čitajući nedavno „Easy Riders, Raging Bulls“, bio sam iznenađen koliko su slučaj i sreća (ili nesreća) kumovali finalnom izgledu mnogih ključnih „novoholivudskih“ filmova. Gledajući Gibneyjev dokumentarac o seriji „Sopranos“ i slušajući priče ljudi koji su radili na njemu – postajem svestan da je „zlatno doba televizije“ bilo zlatno zato što su šouraneri bili zlatni, tj. nadljudskim i neljudskim naporima držali su sve pod kontrolom i trudili se da ništa ne bude prepušteno slučaju, već da sve bude „kreativna posledica“ ozbiljnog promišljanja.

Sam Chase priznaje da je prvih – da li reče tri ili (neverovatnih) pet – nekoliko predloga automatski odbacivao, kako svojih, tako i tuđih, a da je tek ono posle uzimao u ozbiljnije razmatranje. Umeo je da se pravi da drema, dok ostali pisci u susednoj sobi mozgaju, da zatim ustane, ispiše novodobijene ideje, nakon čega bi svi otišli na ručak impresionirani učinkom, samo da bi on po povratku sve izbrisao i tražio da rade iz početka. Nikada ničim nije bio (do kraja) zadovoljan. Imao je stroga pravila i pisci koji su ih (par puta) prekršili na kraju su bivali otpušteni. A neki su i sami otišli, jer je postalo previše „toksično“ (već u trećoj sezoni). Možda i ne treba da nas čudi što Chase nema (više) posla ovih dana. Verovatno bi završio u zatvoru.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. SEPTEMBAR, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 663

Nedeljnik 663

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „HOW TO“ NA POKLON

HT 10

HT 10

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.