Na Izbornoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti danas je za novog generalnog sekretara izabran akademik Zoran Knežević, a posle toga je održana i Redovna godišnja skupština SANU na kojoj je govorio i predsednik SANU akademik Vladimir Kostić.
„Pandemija je razgolitila izvesne političke tehnologije, a izbori koji su se slili sa pandemijom za rezultat su imali drastično suženje prostora demokratije (ako nam je ikada i bio drag). Socijalna entropija i energija nasilja koje iz nje proizilaze plaše svaku razumnu osobu. Slike skorašnje brutalnosti pretpostavljam da su još uvek žive. Sklonost da prstom pokazujemo na eventualne pojedinačne krivce, koji daleko od toga da su oslobođeni odgovornosti, prerasta u kolektivni infantilni magijski ritual kojim se oslobađamo i sopstvene političke odgovornosti i krivice zbog neuviđavnosti da ne menjamo sistem koji zakonito generiše slične političke obrasce vođa i autokratije, kao i nesposobnosti da se odmaknemo od svojih mitologiziranih samoprevara i hipokrizija pri i najmanjem pokušaju samouvida“, rekao je Kostić.
Kako je rekao, umesto budućnosti, mi se pasionirano, u krugu istomišljenika, bavimo razrešavanjem trauma prošlosti i to ne bliske, nego one daleke kada smo jeli zlatnim escajgom.
„A oni drugi… znate već“, dodao je Kostić.
„Takvo nekritično čitanje prošlosti“, nastavio je Kostić, „ima za cilj da obezbedi alibi za naše udaljavanje od aktuelnog vremena i odustajanja od učešća u konstruisanju budućnosti“.
Prema njegovim rečima, razmišljanje o budućnosti i pravljenje planova verovatno je najvitalniji oblik suprotstavljanja strahu od smrti ili bar, egzistencijalne ograničenosti.
„Bez tih dimenzija postajemo nepokretno, a povremeno se bojim i moribudno društvo. Da ne podsećam kako smo se sami, u Akademiji, poneli u pozivu da damo doprinos promišljanju budućnosti SANU – projekat koji se ugasio sam od sebe, što smatram jednim od najvećih u inače impozantnoj seriji svojih poraza“, naveo je Kostić.
„Problemi koji se pred nas postavljaju, uzmimo ključni primer Kosova i Metohije“, ocenio je Kostić, „ali i geopolitičkih opredeljenja, odnosa u regionu, bezbednosti, identiteta, strategija nauke, obrazovanja i kulture, pravosudnog sistema, urbanističkog fijaska, kriza institucija i dr.) dodatno usložnjavaju ovo stanje jer se sa čudnom odlučnošću odbija i sama ideja društvenog dijaloga“.
„Odlučivanje o ključnim pitanjima se odigrava u veoma uskom krugu (ako i to nije preširoko), dok se od javnosti traži jedinstvo i sabornost oko ideja koje nismo čuli. Ponekad mi se čini da u našim postupcima ima više straha da neko ne pomisli da nam himere i gipsane hipoteke zavetne nepopustljivosti nisu važnije od budućnosti potomstva i sveta koji im ostavljamo“, rekao je Kostić.
U ovakvim okolnostima za koje, kako je rekao, nije siguran da ih je dobro opsiao, ni da je upravu, Kostić je upitao – gde je i kakvo je mesto SANU?
„Do juče je dominantni koncept odnosa SANU i vlasti bio zasnovan na razumevanju razlika u suštini njihovog delovanja, međusobnog poštovanja i kulturi iskrenog i stalnog dijaloga, uz senku distance koju nalaže intelektualna skepsa i političko nesvrstavanje. Čini se da je poslednjih par godina taj odnos skliznuo u prostor ravnodušnosti i hladne kurtoazije, paralelnog postojanja u indiferentnosti, uz značajno povećanje inače tradicionalnog zazora i bojim se ne baš slučajne marginalizacije SANU“, naveo je Kostić.
Kostić je istakao da je vlast svoje obaveze prema SANU ispunjavala „do zareza“ ali da, kako je ocenio, upadljivo nije pokazivala previše interesa za kontaktima, za korišćenjem u savetodavnom smislu kapaciteta koje kao kuća imamo ili za uspostavljanjem saradnje.
„Niti smo se mi pretrgli da taj odnos neprimećivanja prevaziđemo. Voleo bih da nisam u pravu!“, rekao je Kostić.
Sa druge strane pominjanje SANU u javnosti ili onoga što je od
javnosti ostalo, bez obzira na izvor, uglavnom se ograničavalo na pokušaje njene neskrivene regrutacije u procesima političkih svrstavanja, sa zahtevom za vulgarnu eksplicitnost u tom svrstavanju, uz prenebregavanje svega što je u SANU urađeno, rečeno ili napisano, ocenio je Kostić.
Kako je rekao, posebno ga brinu neshvatljivi napadi iz redova samih članova.
„Ali, ako smo nešto naučili proteklih godina, za veliki deo onih koji su negativno nastrojeni prema Akademiji, argumenti nemaju nikakav značaj. Nema sumnje da ne treba da odustanemo od odbrane izvornih principa SANU, njenog integriteta i mukotrpno građenog identiteta. Ali istovremeno, vremena se menjaju i mi smo dužni da pronalazimo one obrasce rada i delovanja, one oblike prisustva u javnosti, koji će najbolje objasniti i braniti razloge i neophodnost našeg postojanja i u novim vremenima…“, ocenio je Kostić.
Celu besedu predsednika SANU akademika Vladimira Kostića možete pročitati ovde.
Tagovi
