Slobodarska partija Austrije osvojila je najviše glasova na jučerašnjim parlamentarnim izborima. Još jedna u nizu evropskih zemalja dala je poverenje jednoj krajnje deničarskoj partiji, a njen lider, Herbert Kikl, se na talasu rastućeg nezadovoljstva dosadašnjom vlašću, migrantskom politikom i ekonomskim neuspesima, kandidovao za mesto kancelara.

Međutim, uprkos rezultatu od skoro 30 odsto, osvajanje vlasti biće teško ostvariv san Slobodarske partije Austrije, pošto su ostale stranke najavile da će formirati koalicionu vladu bez njih.

Kikl, koji je vodio kampanju pod sloganom „Austrija, tvrđava sloboda“, insistirao je da ima jasan mandat za formiranje vlade i najavio da će biti otvoren za razgovore o mogućim koalicijama sa svim drugim strankama u parlamentu.

„Naša ruka je pružena svima“, rekao je on u nedelju uveče.

Međutim, i dalje aktuelni kancelar Karl Nehamer, šef konzervativne Narodne partije, jasno je stavio do znanja da će ostati pri svom predizbornom obećanju da neće graditi vladu sa Kiklom, ugasivši tako sve realne nade da bi krajnje desničarska partija mogla da se dokopa vlasti.

Kikl je zasnivao kampanju na snažnoj antiimigrantskoj retorici, nazivajući migrante kriminalcima i “sunžerima blagostanja”. Pozvao je na privremenu obustavu prihvatanja novih tražilaca azila i zahtevao zakon kojim bi se imigrantima zabranilo da postanu austrijski državljani. Slobodarska partija, koju su pedesetih godina proćlog veka osnovali bivši pripadnici SS-a, bila je deo vlade do 2019. godine kada je Kikl bio ministar unutrašnjih poslova, odgovoran za granice i obaveštajne službe.

Prema zvaničnim preliminarnim rezultatima, Slobodarska partija dobila je 29,2 odsto glasova, a konzervativna Narodna partija 26,5 odsto. Socijaldemokrate su dobile 21,1 odsto, što je njihov najslabiji rezultat ikada na saveznim izborima, liberalni NEOS je dobio 9 odsto, a Zeleni, koji su deo aktuelne vlade, 8 odsto glasova.

Nehamer je u nedelju odbio da spekuliše o potencijalnim koalicijama, ali s obzirom na novu raspodelu mesta, njegova stranka bi mogla da formira vlast sa socijaldemokratama i eventualno trećim partnerom, poput liberalnog NEOS-a.

Vladajuća Narodna partija izgubila značajan broj glasova u poređenju sa poslednjim izborima 2019. godine, kada je tadašnji kancelar Sebastijan Kurc ubedljivo pobedio. Od tada je stranka izdržala skandal oko korupcije koji je doveo do toga da gospodin Kurz podnese ostavku i napusti politiku.

Rezultat Salobodarske partije predstavlja još jedan u nizu uspeha nacionalnih partija krajnje desnice u Evropi. U junu, francusko Nacionalno okupljanje je osvojilo  više od 30 odsto glasova i zauzelo prvo mesto na parlamentarnim izborima za Evropsku uniju, u glasanju koje je navelo francuskog predsednika Emanuela Makrona da zatraži vanredne nacionalne izbore. Prošlog novembra se sična situacija dogodila i u Holandiji, gde je pobedu odnela Partija slobode Gerta Vildersa što je kao rezultat imalo novu vladu nekoliko meseci kasnije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.