Selektori i kapiteni, zaštitnici nacije, borci za slobodu i građansko društvo te njihovi protivnici – to je za sada presek učesnika izborne kampanje, koji će narednih mesec dana pokušati da uvere građane BiH da su baš oni ti kojima treba dati glas.
Ipak, poruke uglavnom iste kao u poslednjih dvadeset godina, od odbrane nacionalnog identiteta kao prvog uslova opstanka jednog od tri konstitutivna naroda, pa do ukidanja iste te konstitutivnosti, teško da će stići do 3,3 miliona građana sa pravom glasa.
Profesor iz Sarajeva Enver Kazaz, kaže da Bosnu i Hercegovinu karakteriše politički govor mržnje, koji neprestano proizvodi paranoju.
„U toj matrici se u svakom izbornom ciklusu ponavljaju iste stvari, od toga da će se raspasti država, preko pretnje nestankom Republike Srpske, pa do obnove Herceg-Bosne, kao jedine zaštite Hrvata“, nabraja Kazaz.
„U takvoj situaciji, građanin ne može donositi odluke na izborima racionalnim putem, niti prateći programe stranaka, niti vodeći računa o sopstvenom kvalitetu života“, dodaje on.
Drugog oktobra biće održan 14. izborni ciklus od prvih izbora 1996. godine. Izborni proces od tada je unapređen, uglavnom intervencijama stranaca, poslednji put nametanjem izmena Izbornog zakona od strane visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, koje su ipak bile samo tehničke.
Podatak da je preko 80 odsto obećanja iz proteklih izbora u BiH ostalo neispunjeno, dovoljno govori o ozbiljnosti stranačkih programa. Ono što se moglo videti prvog dana kampanje ne uliva nadu da će ovaj put biti drukčije.
„Zanimljivo je da se političari obraćaju samo svojim glasačima, da idu na sigurnu loptu“, primećuje Elvir Padalović, novinar portala Buka. „To po definiciji ide na ruku samo strankama koje su na vlasti. Niko ne rizikuje i ne odustaje od ustaljenih i dosadnih šema.“
Armija sigurnih glasova
Većina analitičara slaže se da ni ovi izbori neće doneti značajnu promenu. Profesor iz Banjaluke Vlade Simović kaže da je ljudima lakše prihvatiti ono što im je već poznato, strahujući od velikih promena.
„Ne mislim da će biti dramatičnih odstupanja u odnosu na prethodne izbore, što govori o tome da se građani neretko odlučuju za poznato“, kaže Simović.
Vlasti na svim nivoima u BiH stvorile su armiju članova i simpatizera, ili kroz zapošljavanja u javnim institucijama, ili kroz neki drugi vid prikupljanja sigurnih glasova.
„Politizacija društva je dovela do toga da možda četvrtina biračkog tela glasa otplaćujući određene usluge zapošljavanja po stranačkoj liniji. Četvrtina nije zainteresovana jer im se politika ogadila, upravo zbog ovog prvog. A četvrtina ozbiljno radi na tome da napusti ovu zemlju“, kaže Dario Jovanović iz koalicije Pod Lupom, nevladine organizacije koja prati izborne procese u BiH.
Ova organizacija je već utvrdila gotovo 700 nepravilnosti, koje se odnose na preuranjenu kampanju.
Na biračkim spiskovima prijavljeno je čak 3,3 miliona glasača, iako prema procenama, BiH nema stanovnika ni blizu tom broju. Registrovano je 90 političkih stranaka, 17 nezavisnih kandidata i 38 koalicija, a na glasačkom listiću naći će se 127 političkih subjekata.
Građani će birati članove Predsedništva BiH, državni Parlament, predsednika Republike Srpske, entitetske i kantonalne skupštine.
Tagovi
