Finci su danas izašli na birališta, kako bi izabrali novog predsednika. U današnjem kontekstu, uloga i znajčaj ove funkcije je dosta porasla, kako su tenzije sa susednom Rusijom intenzivirale, od početka invazije Moskve na Ukrajinu.
Iako su ovlašćenja predsednika ograničena, on deluje kao vrhovni komandant finskih oružanih snaga, odnosno pomaže u usmeravanju spoljne politike u saradnji sa vladom. To znači da će promenljiv geopolitički pejzaž u Evropi biti glavna briga za pobednika ovogodišnjih predsedničkih izbora, piše Gardijan.
Dva političara predvode grupu od devet kandidata. Bivši konzervativni premijer Aleksandar Stub i bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto iz stranke Zelenih, koja se kandiduje kao nezavisna.
Odmah iza favorita nalazi se kandidat krajnje desnice Finske, Jusi Hala-aho, za koga stručnjaci veruju da bi mogao da prođe u drugi krug.
Jedan od glasača rekao je za AFP da je zemlji potreban predsednik koji ume „i da vlada, ali i da bude human“, a da „naravno, mora da bude čvrst kada je potrebno“.
Odnosi između Moskve i Helsinkija pogoršali su se nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, što je navelo Finsku da odustane od višedecenijske vojne neutralnosti i da se pridruži vojnom savezu NATO u aprilu 2023.
Priliv migranata koji su ulazili preko finske istočne granice bez viza povećao se znatno do leta prošle godine, a Helsinki tvrdi da Moskva gura migrante u hibridni napad kako bi je destabilizoval,
U novembru 2023. Finska je zatvorila svoju istočnu granicu.
„Sada smo u situaciji da Rusija, a posebno Vladimir Putin, koriste ljude kao oružje“, rekao je Stub u četvrtak uveče za vreme završne televizijske debate. „To je pitanje migranata, to je nemilosrdna i cinična politika. I u tom slučaju moramo da stavimo bezbednost Finske na prvo mesto.“
Havisto, njegov glavni rival, naglasio je da je Finska tim potezom morala da „pošalje Rusiji vrlo jasnu poruku da to ne može da se nastavi“.
U periodu posle hladnog rata, Helsinki je održavao dobre odnose sa Moskvom. Aktuelni predsednik Sauli Niiniste, pre ruske invazije na Ukrajinu, ponosio se svojim bliskim odnosima sa Putinom. A onda je, postao jedan od njegovih najglasnijih kritičara.
„U tom kontekstu, svi predsednički kandidati se zalažu za nezavisnost Finske i njenu novu ulogu“, tvrdi Hana Vas, prodekanka Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Helsinkiju.
„Čini se da svi naglašavaju samodovoljnost, tako da bi u budućnosti Finska trebalo da bude nezavisna zemlja, koja sama brine o svojoj odbrani, ali s druge strane, i daje svoj doprinos u izgradnji zajedničke evropske odbrane i nordijske saradnje“, dodaje Vas.
Anketa koju je javni servis objavio, daje prednost Stubu, a procene su da bi on u prvom krugu osvojio 27 odsto glasova. Havisto je na drugom mestu sa 23 odsto i Hala-aho sa 18 odsto.
Stub je bio premijer Finske između 2014. i 2015. godine, dok je Havisto imao nekoliko ministarskih funkcija. „Obojica imaju značajno iskustvo u unutrašnjoj i spoljnoj politici, što birači izgleda najviše cene“, dodaje Vas.
Iako dele slične političke stavove, Havisto i Stub imaju drugačiju političku pozadinu i vrednosti. Aleks je više predstavnik desnice, a Havisto levice.
U drugom krugu glasanja, koji će biti održan 11. februara (osim ako neki od kandidata ne dobije više od 50 odsto), izborne debate bi mogle da budu od presudnog značaja.
Tagovi
