Predizborna istraživanja u Indiji najavljivala su ubedljiivu pobedu i siguran put ka trećem mandatu Narendra Modija. Juče je, međutim, postalo izvesno će on, ukoliko želi da produži svoju desetogodišnju vladavinu, po prvi put morati da sastavi koalicionu vladu u kojoj će dosadašnji sateliti vladajuće Indijske narodne partije biti neophodni partneri.
Modijeva partija imala je za cilj da dobaci do 370 mesta u donjem domu od ukupno 543, što su bila ambicioznija očekivanja nego prethodnih izbora 2014. ili 2019 godine. Umesto toga, najmoćnija partija u Indiji osvojila je samo 240. To znači da će njihovi koalicioni partneri koji su dosad bili samo statisti, sada biti neophodni faktor za očuvanje većine, iako njihova lojalnost, kako piše The Economist sada nije potpuno zagarantovana.
Osim potresa u samom vrhu vlasti, ovi izbori su pokazali i da su građani nezadovoljni Modijevim modelom raspodele moći u društvu. Do pobede na izborima, Modi je dosad dolazio uglavnom na talasima sopstvenog brenda, hinduističkog šovinizma i aspirantne poruke rastućeg prosperiteta.
Tokom svoja dva mandata, Modi je u određenim sferama imao rezultate, ali je istovremeno sprovodio čvrstu autoritarnu vlast. Ubrzani rast mogao bi da učini Indiju trećom ekonomijom na svetu do 2027. godine. Indija takođe danas ima bolju infrastrukturu, novi digitalni sistem socijalne zaštite za siromašne i sve veći geopolitički uticaj. Druga strana medalje jeste da je Narodna partija zauzela sve institucije, proganjala medije i sprovodila diskriminaciju nad muslimanskiim stanovništvom.
Ukoliko Narodna partija i njeni saveznici formiraju sledeću vladu, što je vrlo verovatno da će se dogoditi, Modi će morati da predsedava kabinetom u kome će biti više političkih opcija, što će biti neobično za čoveka koji se dosad ponašao kao izvršni direktor zemlje sa neospornim autoritetom da donosi velike odluke. Čak i da Modi izgura i svoj treći mandat, četvrti je sada manje verovatan.
Sada kada je opozicija ponovo oživela, manje je verovatno da će Indija nastaviti sa svojim autoritarnim tendencijama. Narodna partija i njeni saveznici nemaju dvotrećinsku većinu koja im je bila potrebna za mnoge ustavne promene.
Izbori su pokazali da Indijce ujedinjuje želja za razvojem, više nego njihov hinduistički identitet. Rešavanje velikih problema Indije, uključujući nezaposlenost, zahteva bržu urbanizaciju i industrijalizaciju, koje zauzvrat zavise od reformi poljoprivrede, obrazovanja, unutrašnje migracije i energetske politike. Pošto ustav deli odgovornost u većini ovih oblasti između centralne vlade i država, centralizovana vlast kojoj je težila Indija po Modijevom vlašću tokom prethodnih deset godina davala je slabe rezultate.
Sledeći set reformi će stoga zahtevati konsenzus. Dva glavna dostignuća Modija, poreska reforma i digitalno blagostanje, su međustranačke ideje koje su počele pod prethodnim vladama. Indija je i ranije imala reformske koalicije, uključujući i one predvođene Narodnom partijom.
Pitanje sa kojim se Indija suočava jeste da li Modi može da evoluira od čoveka koji je gradio svoju politiku na polarizovanju društva u lidera koji će biti graditelj budućeg konsenzusa. Time bi osigurao da indijska vlada bude stabilna i sposobna da spovede reforme koje bi se nastavile čak i kada se Modijeva vladavina jednom završi.
Tagovi
