Više od 61,5 miliona punoletnih Iranaca ima pravo da glasa na predsedničkim izborima koji se održavaju danas. Međutim, tamošnji analitičari očekuju da će više miliona ljudi bojkotovati izbore.
Ono što se takođe očekuje, jeste to da režim manipuliše ishodom ovih izbora, kako bi obezbedio pobedu lojalista, piše Gardijan.
Iranski lideri žele da obnove svoj legitimitet, nakon što je stalni pad izlaznosti kulminirao prošle godine – manje od 41 odsto birača je izašlo na parlamentarne izbore i manje od 10 odsto u glavnom gradu Teheranu.
Glasanje je najavljeno nakon što je predsednik Ebrahim Raisi poginuo u helikopterskoj nesreći u maju.
Kandiduju se obojica konzervativnih favorita – Saed Džalili, bivši nuklearni pregovarač sa malo (ili nimalo) administrativnog iskustva i Mohamad Bagher Kalibaf, predsednik parlamenta.
Taj potez ostavlja prostor jedinom reformističkom kandidatu, kardiohirurgu Masudu Pezeškijanu (69) da prođe u drugi krug. U drugi krug se ide ako nijedan od četiri kandidata ne dostigne 50 odsto glasova u prvom krugu.
Džalili, protivnik nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, veruje da Iran može da podnese sankcije Zapada ako izgradi ekonomske veze sa istokom. Kalibaf je, kako kaže, spreman da pregovara o oživljavanju nuklearnog sporazuma i smatra da je jače upravljanje ekonomijom put ka rastu.
Sve do poslednjeg momenta, Džalili je pritiskao Kalibafa da se povuče, rekavši da je Kalibafova žrtva možda jedini način da se zaustavi Pezeškijan. Na taj način, došlo bi do trećeg mandata Hasana Rohanija, centriste koji je 2021. godine doživeo neuspeh zbog povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma.
Ovi izbori predstavljaju ogroman test poželjnosti reformista u iranskoj politici.
Režim je pokušao da oslabi Pezeškijanovu kandidaturu, pa je, između ostalog zabranjen i jedan od njegovih poslednjih mitinga.
Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, održao je govor uoči glasanja, i u njemu osudio „određene iranske političare koji veruju da svim putevima ka napretku mora da se ide rame uz rame sa Sjedinjenim Državama”. Ta “zamerka”, logično je namenjena Pezeškijanovu i njegovom pozivu da se okonča ekonomska izolacija Irana od Zapada.
U poslednjem trenutku, dvojica od pet konzervativnih kandidata kojima je dozvoljeno da stanu uz Savet staratelja – Amir-Hosein Gazizadeh Hašemi, Raisijeva pristalica i Alireza Zakani, gradonačelnik Teherana – povukli su se.
Mnogi Iranci su razočarani uzastopnim i dovode u pitanje vrednost demokratskog procesa. Zbog svega toga planiraju bojkotuju izbore, radije nego da daju takvom procesu legitimitet.
I Pesežkijan i vrhovni vođa priželjkuju visoku izlaznost – oko 60 odsto – ali iz različitih motiva.
Pezeškijanov cilj je da ubedi depolitizovano društvo da izađe na birališta i nadmaši oko 15 miliona pristalica režima.
A vrhovni vođa tvrdi da “velika izlaznost donosi čast islamskoj republici”.
“Svaki izbori sa malom izlaznošću daju našim neprijateljima razlog da nas kritikuju. Ne smemo to da dozvolimo.”
Takođe je upitno da li bi saveznici vrhovnog vođe, s obzirom na njegove stavove o Americi i kulturnim vrednostima, tolerisali Pezeškijansko predsedništvo.
Pezeškijan je, sa druge, više puta ponovio da će prihvatiti Hamneijev autoritet, ali i insistirao da ga poslušnost neće sprečiti da promeni Iran.
Tagovi
