Vilsonov trg na severu Varšave nije jednostavan teren za liberalnu opoziciju u Poljskoj. Šef desničarske vladajuće stranke Jaroslav Kačinjski živi u blizini, uz budno policijsko obezbeđenje, piše DW.
Posetioci crkve, čiji se zvonici uzdižu nedaleko od trga, gledaju na liberalne kandidate ispod oka. Poljski biskupi su upravo zvanično objavili da „pravi katolik“ ne može glasati za stranku koja prihvata abortus.
„Volim Varšavu, volim Evropu“, kaže Ana Radvan-Rerenšef (45) iz demohrišćanskog saveza Treći put. Ova sociološkinja je upravo na Vilsonovom trgu vodila kampanju prošle nedelje (8. oktobar).
Treći put ili treća pobeda za Kačinjskog?
U ovoj maloj stranci vole da kažu da će ili Treći put ući u parlament, ili će treći put zaredom pobediti Pravo i pravda Jaroslava Kačinjskog.
„Imamo odličan program“, kaže nam Radvan-Rerenšef, čija je stranka u savezu sa Seljačkom strankom i novajlijama iz stranke „Poljska 2050“.
Radvan-Reremšef je već trpela izlive mržnje na internetu prezimena koje zvuči kao da je nemačko. Vladajući populisti u svakoj kampanji udare na „nemačku kartu“ i traže ratne reparacije od Berlina.
Ali, ova političarka i kolege imaju prečih briga. Prvo, zbog polarizacije će većina opozicionih birača glasati za Građansku platformu Donalda Tuska, koja se nametnula kao najkrupnija opozicija. Drugo, cenzus za izborne koalicije je u Poljskoj čak osam odsto.
Ako ovom savezu ne uspe da uđe u parlament, dramatično se povećavaju šanse vladajuće stranke Pravo i pravda za treći mandat na vlasti.
Tusku potrebna dva koaliciona partnera
Izborni rezultati manjih stranaka će odlučiti ko će formirati vladu nakon izbora u nedelju (15. oktobar). Nova Tuskova opoziciona stranka, Građanska platforma, koja na izborima nastupa zajedno sa dve manje političke grupacije, uključujući i Zelene, može zbaciti Kačinjskog samo ako Treći put i Nova levica uđu u Donji dom parlamenta sa dobrim rezultatima.
Prema anketama, Kačinjski računa sa 34 do 37 odsto glasova, a Tusk sa tridesetak odsto. Samo ako Treći put i Nova levica pređu cenzus, opozicija bi zauzela većinu od 460 stolica u Sejmu.
Tusk je to shvatio i prestao da tretira Treći put kao opozicionu konkurenciju. Na nedavnom „Maršu miliona srca“ početkom meseca . masovnom protestu protiv vlasti – Tusk je čak biračima poručio da glasaju za Treći put, ako već neće da glasaju za njegovu liberalnu opciju.
„Na Treći put ne gledamo kao na konkurenciju, već kao na partnera, s kojim ćemo zajedno upravljati zemljom“, kaže Katarina Pjekarska, poslanica Građanske platforme koja je takođe vodila kampanju na Vilsonovom trgu i pozdravila se sa kolegama iz Trećeg puta.
Levica želi da vlada s Tuskom
Isto tako važan biće i rezultat Nove levice. Ona odavno sarađuje sa Građanskom platformom.
Uz radikalnu kritiku Katoličke crkve i planove za opsežnu liberalizaciju prava na pobačaj, Nova levica obraća se biračima za koje je Tusk previše konzervativan.
Ali, i Kačinjski ima partnere na koje može da računa. To je doduše samo „Konfederacija slobode i nezavisnosti“, čudan skup nacionalista, anarhista i libertarijanaca. Njihov bivši lider Januš Korvin-Mike (80) zastupao je „pravo“ punoletnih muškaraca da imaju seksualne odnose sa maloletnicama, a povremeno je pozivao da se puca na muške izbeglice na granicama.
Takva partija je i većini Poljaka previše radikalna, pa je pitanje da li će uspeti da se mrdne sa političke margine.
Hoće li Konfederacija biti jezičak na vagi?
Nakon što je ekonomista i biznismen Slavomir Mencen (36) preuzeo vođstvo nad Konfedercijom prošle godine, podrška je počela da im raste.
Mencen je rekao da su „mladalački gresi“ njegove ranije izjave da želi život „bez Jevreja, bez homoseksualaca, bez abortusa, bez poreza i bez Evropske unije“.
Konfederacja, međutim, želi drastično da ograniči socijalna davanja i ukine penziono osiguranje. Takođe ima nacionalistički, ali i antiukrajinski kurs.
Za vreme predizborne kampanje, Konfedercija se ravnopravno obračunavala sa Tuskom i Kačinjskim, ali posmatrači veruju da će, ako bude trebalo, prići Pravu i pravdi.
Inače, Kačinjski se do sada pokazao kao majstor razbijanja malih opozicionih stranaka koje se nakon izbora često dele, a ljudi preleću iz stranke u stranku. Trenutno u Sejmu sede predstavnici više od dvadeset stranaka i strančica.
